Izvor: Politika, 20.Nov.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada će klimatske promene pogoditi političare
Predsednik Svetske banke apeluje da se zaštite najugroženija područja i prestane sa „budalastim” osporavanjem klimatskih promena
Globalno zagrevanje moglo bi uskoro da pogodi i svetske finansijere koji odlučuju gde i kada da intervenišu sa ubrizgavanjem kapitala. Bankari sigurno neće isključiti klima-uređaje kad napolju zapeče žega, ali su bliži odluci da u pogođena područja preventivno, pre nego što se desi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cunami, tajfun, poplava ili požar, ulože novac kako bi uštedeli.
Na takvo razmišljanje ih upućuje novi izveštaj Svetske banke u kome se iznose sveobuhvatni podaci o ogromnoj ceni saniranja područja posle prirodnih nepogoda.
Materijalna šteta od sve češćih katastrofa izazvanih klimatskim promenama za poslednjih 30 godina se učetvorostručila. Dok je osamdesetih godina prošlog veka iznosila oko 50 milijardi dolara godišnje, ona je u ovoj deceniji porasla na oko 200 milijardi godišnje. Više od 70 odsto troškova usledilo je zbog štete koju je izazvala neka ekstremna klimatska pojava.
Izveštaj Svetske banke obelodanjen je deset dana pošto je najjači tajfun u istoriji Filipina odneo 3.600 života, raselio stotine hiljada ljudi i ostavio pustoš na nekoliko najugroženijih ostrva.
Da je kojim slučajem u područja kojima preti neka od prirodnih katastrofa, na šta upozoravaju najeminentniji naučnici, preventivno uložen novac za pojačanje infrastrukture, izgradnju skloništa i čvršće temelje nekih od strateških urbanih objekata, ne bi bilo toliko žrtava, a i materijalna šteta bila bi mnogo manja.
Po proračunu Svetske banke, pola novca koji je prethodnih godina utrošen na saniranje posledica prirodnih katastrofa, moglo je da se uštedi da se on prethodno uložio u „najriskantnija područja”.
Predsednik Svetske banke, naučnik, antropolog i lekar Džim Jong Kim pozvao je da se prekine sa „budalastim osporavanjem klimatskih promena i njihovih posledica”.
„Ako se osvrnete na veliki broj oluja koje su pogodile Zemlju u 2012, njihovu jačinu i učestalost, videćete da je tačno ono što su predvideli naučnici koji upozoravaju na posledice klimatskih promena”, rekao je Jong Kim.
On je aludirao na pokret u SAD i drugim razvijenim zemljama koji klimatske promene pripisuju prirodnim ciklusima na planeti, i negiraju da je do njih došlo uništavanjem životne sredine.
Jong Kim podseća da je 95 odsto naučnika saglasno da do klimatskih promena dolazi usled ljudske nebrige za životnu sredinu, i da mora nešto da se uradi, ili će posledice biti mnogo teže. Jong Kim zato poziva da se odmah sada investira u obnovljive izvore energije i u poljoprivredu zbog koje se neće krčiti ono malo šuma koje su preostale na planeti. Apeluje da se najugroženija područja, po pravilu ona gde žive najsiromašniji ljudi, bolje zaštite od naleta vetrova.
Istovremeno, predstavnici 190 zemalja debatuju u Varšavi kako da usaglase politiku prema klimatskim promenama od 2020, iako većina država nije ispunila raniji cilj da obuzdaju emisiju gasova koja doprinosi zagrevanju planete.
Ne očekuje se da i na 19. konferenciji o stvaranju okvira UN za konvenciju o klimatskim promenama dođe do ozbiljnijih dogovora. Umesto toga, razgovori se smatraju tek temeljima za globalne sporazume koji bi se možda potpisali 2015. u Parizu.
Planeta je ovim skupom dodatno zagrejana. Pomislite samo koliko je kerozina potrošeno da bi se svi skupili u Varšavi i koliko je hotelskih soba zagrejano da bi delegatima bilo udobno. Dok ostrvskim zemljama u Aziji preti neki novi cunami, a na Karibima se predviđa da zbog podizanja nivoa mora za 50 godina neće biti više plaža, još su izgleda u većini zemalja na vlasti oni zvaničnici koji misle da će ih klimatske promene zaobići.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 20.11.2013.
.jpg)
