Izvor: RTS, 20.Mar.2011, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gnev planete
Na našoj planeti sve su učestaliji jaki razorni procesi. Pokretanje tektonskih ploča usisalo je more i pokrenulo cunami. Prirodne katastrofe sigurno ne možemo sprečiti, ali postoji nešto što možemo učiniti da umanjimo posledice.
Poslednjih meseci na našoj planeti kao da su sve učestaliji jaki razorni procesi. Da li su najveće poplave u Australiji samo posledica redovne cirkulacije okeana i šta je to toliko snažno pokrenulo tekstonske ploče na vatrenom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prstenu Pacifika? Koliko su uopšte efikasni sistemi za rano upozorenje na razorne procese u svetu, ali i u našem okruženju?
U Sjedinjenim Državama i delovima zapadne Evrope bila je ovo jedna od najjačih zima u poslednjih 100 godina. Istovremeno, Australija je bila pogođena najvećim poplavama u svojoj istoriji, jer je moćna "La Ninja" iz dubina izbacila ogromne količine hladne vode na površinu Pacifika.
"Nije bilo neutralnog perioda između La Ninje koje je u toku i prethodnog perioda La Ninje, koja je ostavila velike količine toplih voda, koje su proizvele katastrofalne posledice", kaže klimatolog Gordana Jovanović.
A Pacifik je nastavio da ključa, skriveno, ispod morskog dna. Pokrenule su se tektonske ploče, usisale more i pokrenule cunami. Kada se 150 kilometara od obale iznad epicentra formirao talas njegova visina bila je zanemarljiva i da je neki brod bio u blizini putnici ga ne bi osetili.
Ali što su bili bliže obali, talasi su postajali sve češći, a njihova visina sve veća. Pitanje je da li je uopšte bilo moguće na vreme upozoriti stanovništvo, jer je talas do obale stigao za svega deset minuta, pitanje je za eksperta Cunami centra na Havajima.
"Bilo nam je potrebno pet minuta jer Japan ima odličnu mrežu. U drugim delovim a sveta bilo bi nam nephodno deset minuta. Čim su bove registrovale da se cunami i poslale signal ka satelitu alarmirali smo stanovništvo", kaže Gerard Frajer iz Cunami centra na Havajima, dodavši da ne postoji mogućnost da se predvidi zemljotres.
Praktično čitava planeta je u narednih trideset sati osetila cunami, ali je njegov intenzitet bio neuporedivo manji.
Sistem za rano upozorenje
Poznato je da je u prošlosti bilo i velikih pomeranja evroazijske u odnosu na afričku ploču što je prouzrokovalo dosta snažnih zemljotresa u Mediteranu.
Slavica Radovanović, direktor Seizmološkog zavoda Srbije, kaže da na Mediteranu ne postoji sistem koji na vreme može poslati signal za rano upozorenje na cunami, a zemljotresi su mogući posebno u oblasti grčkih ostrva.
"Godine 1956. severno od Krita cunami je bio visok preko 10 metara. Ono što svakako treba znati primeniti je da ukoliko se more naglo povuče, kao da se dogodila neka velika oseka a mi se zateknemo na obali, treba pobeći dublje u kopno na veću nadmorsku visinu", kaže Slavica.
Mesec je noćas bio najbliži Zemlji u poslednjih 18 godina, gotovo 30.000 kilometara bliže nego što je uobičajeno. Neki veruju da "super Mesec", kako ga astrolozi nazivaju, može, zbog svog privlačnog dejstva, izazvati prirodne katastrofe na zemlji. Stručnjaci, ipak, šalju umirujuću poruku.
"Mesec ne može izazvati prirodne katastrofe. Ukoliko je i zabeleženo da su se zemljotresi i vulkani javljali kada je Mesec bio blizu Zemlje to je bila koincidencija. Mesec može delovati samo na plimu i oseku na planeti i u subotu su te dve pojave biti veoma izražene", kaže Dragana Ilić, astrofizičar.
Prirodne katastrofe sigurno ne možemo sprečiti, ali možemo učiniti da posledice budu manje. Zato je važno ojačati sistem delovanja u vanrednim situacijama i svakako biti aktivan deo tog sistema.
Pogledaj vesti o: Poplave
