Izvor: Politika, 19.Okt.2010, 23:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekološke krize plaše turiste

Postoje podaci da u današnjem trenutku već oko 35 odsto turista, pre rezervacije putovanja, proverava ekološku osetljivost destinacije

Ekološke katastrofe i klimatske promene će sve više uticati na opredeljenje turista. Naime, opredeljenje turista (i razvoj turizma) pokazuju „osetljivost” na prirodne itehnološke katastrofe (cunami, poplave, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekstremni vetar, talasi nesnosnih vrućina, invazivni insekti, životinje, požari, tehnološki udesi – ekstremno zagađenje, eksplozije…)

Anđelka Mihajlov dekan Fakulteta Edukons i predsednica nevladine organizacije „Ambasadori životne sredine” upozorava na nedavnu katastrofu u Mađarskoj kada su se u Dunav izlile ogromne količine otrovnog mulja sa arsenom i živom. Po njenim rečima jako će biti zanimljivo pratiti kako će se u narednim godinama nedavna ekološka katastrofau Mađarskoj odraziti na turizam.

Posledice cunamija na Tajlandu 2004. godine, bez obzira na brzu obnovu turističkih objekata, uvele su i jednu značajnu novinu, odnosnopraksu. Naime, sada se turisti mnogo češće raspituju o „eko–osetljivosti” destinacije.

– Česti uragani u Meksičkom zalivu, kao jednu od posledica imaju da je, na primer, osiguranje imovine (i turističkih kapaciteta) uz rizičnu obalu jako skupo, – kaže Mihajlov. Prve žrtve velike ekološke katastrofe, kada se ogromna količina nafte izlila u Meksičkom zalivu, jesu turizam i ribarenje u regiji. Ostale su velike posledice na eko sistem u zalivu.

Kako kaže naša sagovornica i poznati ekolog uskoro će uz turističku ponudu biti obavezne informacije i podaci o riziku, kao i informacije kako će se zbrinuti turisti ukoliko se desi neka ekološka katastrofa.

– Ekološke krize plaše turiste. Postoje podaci da u današnjem trenutku već oko 35 odsto turista, pre rezervacije putovanja, proverava ekološku osetljivost destinacije. Tako ekologija sve više postaje sastavni deo turističke ponude i aranžmana – kaže ovaj naš ekolog.

Za mnoge turističke destinacije postaje neophodnost da se pripreme za reagovanje uslučaju prirodnih ekstremnih događaja i katastrofa, kao i da predvide mere za smanjenje rizika.

– Nije potrebno znati mnogo matematike pa da se vidi da jednačina, koja određuje rizikpovećanje kapaciteta (održivog turizma u svakom pogledu), vodi smanjenju rizika. Drugi mogući pravac delovanja za smanjenje rizika (za turiste i stanovništvo) je preventivni rad na smanjenju „osetljivosti” destinacije, koji uključuje niz aktivnosti i mera iz oblasti životne sredine i upravljanja rizikom i kriznim situacijama (na primer formiranje i sprovođenje planova za reagovanje u rizičnim situacijama). Eksterni troškovi održivog upravljanja turističkim destinacijama sve češće će sadržati i teško merljive troškove za neprijatnosti, buku, neadekvatno upravljanje otpadom, i za sve druge nesigurnosti, uključjući i potencijalne eko – katastrofe – objašnjava profesorka Mihajlov.

Naša sagovornica ukazuje na još jedan turistički izazov budućnosti, između ostalog, i zato što se kao „vruća rizična oblast” pominje Mediteran i okolne zemlje. U okviru mera za smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji utiču na klimatske promene,biće potrebno menjati načine prevoza do turističkih destinacija. Vožnja avionom na daleke destinacije (Kariba ili Afrike) više neće biti široko prihvatljiva. Prilagođavanje turizma (kao i ostalih turističkih grana) klimatskim promenama biće izazov, zaključuje Anđelka Mihajlov.

N. Kovačević

objavljeno: 20/10/2010

Nastavak na Politika...