Izvor: Politika, 18.Jun.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Digitalni potop (ili pakao)
Do kraja godine čovečanstvo će preplaviti najveći do sada cunami podataka – jedan zetabajt (i malo više) – nanizanih u digitalne „nule” i „jedinice”. A već u sledećoj deceniji će se neobuzdani talas čak 44 puta uvećati! Ubrzava li čovek svoje koračanje ka „digitalnom paklu”?
Najveći „digitalni cunami”, slikovito kazano, preplaviće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čovečanstvo do kraja godine.
Svakih 15 minuta u svetu se sakupi toliko podataka koliko je uskladišteno u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu! Takvo umnožavanje odigrava se gotovo stotinu puta na dan. Za godinu dana nakupi se približno pet egzabajta (pet milijardi gigabajta)! Šta uraditi s tim neizmernim okeanom informacija u digitalnom obliku?
Nezaustavljivi priliv ogromne količine činjenica jedna od ključnih odlika Interneta stvari (povezivanje predmeta iz stvarnog sveta sa Internetom) koji uveliko izrasta pre našim očima. Što se više toga povezuje, više se nagomilava.
Korisnički sadržaji koji su se ulili u nabujalu „digitalnu reku” umnožili su se, čak, 15 puta u proteklih nekoliko godina!
Istinska „eksplozija podataka” već je svojim ubrzavajućim hodom nadmašila čuveni Murov zakon. Partasarati Ranganatan, vrsni znalac iz „Hjulit-Pakardovih” laboratorija, predvideo je polovinom prošle da će novostvoreni u nailazeće četiri godine premašiti sve što je nastalo u istoriji naše planete.
Ukoliko se ne preduzme nešto temeljno, ogromno znanje zagubiće se u sajberprostoru ili će za 200, a možda i 20 godina, postati nerazumljivo kao zabeleške klinastim pismom na glinenim pločicama u Vavilonu. Nasuprot zapisima na papiru, digitalni mogu da iščeznu u deliću sekunde. Već su zauvek nestale izvorne naslovne strane brojnih sajtova. Fotografije snimljene na digitalnim diskovima su već pet godina u opasnosti da budu očas izbrisane. U isto vreme tehnologija se ubrzano menja, otežavajući da se pristupi dokumentima koji su upamćeni u najranijim formatima.
Megaokean podataka
U celom svetu korisnici se svakodnevno rvu s viškom činjenica i manjkom skladišta (na sreću, ponešto se u međuvremenu izbriše iz računara i mreža). A kada bi svi poželeli da sačuvaju sve što su snimili, ne bi bilo dovoljno memorije. Suočava li se čovečanstvo s novim biblijskim potopom, veštački izazvanim, koji preti da uništi Internet?
Ni pravednog Noja ne bi imalo ko da spase kada bi uronio u neizmerni okean podataka koji će uskoro preplaviti vaskoliki Internet. U kojem kovčegu da se prepusti „digitalnim talasima” da ga izbace na vrh Ararata, izniklog iz fotografija, video-zapisa, elektronske pošte, internetskih stranica, kratkih poruka, telefonskih poziva i ostalih sadržaja pretvorenihu digitalne „nule” i „jedinice”?
Procenjuje se da će u 2010. oko 70 odsto svetskih digitalnih zapisa nagomilati pojedinci, najčešće da bi od zaborava sačuvali vlastite video-uspomene; kompanije, uglavnom, čuvaju samo ono što su zabeležile kamere za nadzor.
Elektronski podaci premašiće prvi put sekstilion bajta. Hteone hteo, ljudski rod uplovljava u zetabajtovski megaokean (1021 ili 21 nula nanizanaiza jedinice)!
Da li se jedino onna Zemlji uvećava mimo sveopšteg klimatskog otopljavanja?
Predviđanje nazvano „Digitalni univerzum” zasniva se na najnovijemistraživanju kompanije IDC (International Data Corporation). Osnovna jedinica je, da se podsetimo, bajt koji se sastoji od osam bitova ili binarnih cifara, jedinica i nula. Za upoređenje: jedna pesma u MP3 plejeru iznosi oko pet megabajta ili pet miliona bajta, a u memoriju od jednog gigabajta (milijarda bajta) stane ih, čak, 200.
Nastavimo li tako, uverićemo se da jedan zetabajt jednak trilionu gigabajta ili muzičkoj listi koja potraje četiri minuta – s pretpostavkom da jedan megabajt traje minut, to iznosi 1.902.589.529 godina ili hiljade hiljada milenijuma.
Stoleće „tvitovanja”
Ako bi se svižitelji na našoj planeti (šest milijardi i 800 miliona), od novorođenih do najstarijih, neprekidno „tvitovali” trebalo bi da protekne jedno stolećeda bi se na „Tviteru” sakupio zetabajt podataka!
„Digitalni kosmos” se sve brže širi, kao i stvarni u kojem se galaksije sve više udaljavaju jedne od drugih, naročito proteklih nekoliko godina s nezadrživim razgranavanjem „Jutjuba” ili „Fejsbuka”. Da i ne pominjemo neobuzdano nagomilavanje fotografija na „Flikru” ili svakojakih datoteka na mobilnim telefonima. Čak i lane, kada je svet zapljusnuo ogromni talas ekonomske krize, gomila raznoraznih činjenica i pokazatelja narasla je za 62 odsto, uveliko nadmašivši prethodnu godinu sa 800 milijardi gigabajta.
Ulazeći zvanično u zetabajt razdoblje, ostavljamo prošlogodišnjih od 800 egzabajta (1018), kojima je prethodio pretprošlogodišnji jedan petabajt (1015), a ovome nakprošlogodišnji jedan terabajt (1012). Koračanje ka „digitalnom paklu” se zahuktava, u to niko više ne sumnja.
U nepreglednom digitalnom zamešateljstvu znatiželju najviše kopka saznanje da, u tehničkom smislu, priliv novih digitalnih „nula” i „jedinica” nadmašuje postojeći prostor za učitavanje. Upućeni kažu da je video pomračio radio, hoće li sledeća žrtva biti Internet?
Pomama za „Jutjubom” i ostalim neposrednim (onlajn) bujicama slikovnih prizora uživo izmamila je već sumorna predskazanja: svetska računarska mreža raspašće se pod naletom sledećeg džinovskog „digitalnog cunamija”.
Istraživanje predskazuje da će, čak, 44 puta uvećati skladište svih podataka u sledećoj deceniji. A šta će se tek dogoditi kada se svi mediji (glas, slika, tekst) iz analognog preobrate u digitalni oblik?
Samo da znate: posle zeta nailazi jota (1024).
Stanko Stojiljković
objavljeno: 19.06.2010.
Pogledaj vesti o: Vašington
