Izvor: Blic, 20.Avg.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cenovni cunami
Ministarska objašnjenja kako su za rast cena uvek krivi pekari, apotekari, mlekari, mlinari, vremenske neprilike… dojadila su više i „Bogu i narodu“. Kada bi se ovog dana Direkcija za robne rezerve i Unija pekara dogovorili o pozajmici pšenice i brašna radi smirivanja cene hleba, praktična primena bi bila moguća tek od sredine septembra. Prosto, treba vremena za spiskove, bankarske garancije, organizaciju transporta i distribuciju, za zvaničnu odluku Vlade.
Sve je moglo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već da bude urađeno, ali nije i, kao mnogo puta do sada, kašnjenje države i loš rad ministara plaćaju građani svojim novcem iz već dobro ispražnjenih džepova. Zna li, na primer, ministar poljoprivrede da su subvencije i podsticaji glavna poluga u EU za količinsku i cenovnu stabilnost u proizvodnji hrane. U udžbenike ekonomije ušli su primeri o uništavanju viškova žita ili državnog otkupa enormnih količina putera, a sve radi održanja dugoročne proizvodnje, radi sigurnosti farmera i pokrića svih potreba za hranom po predvidivim cenama. Kod nas sve kao da mora da bude naopako.
Odgovornosti za cenovni cunami nema, ima samo ispraznih ministarskih obećanja poput onog da „hleb neće poskupeti". Republički zavod za statistiku nas kroz reči Miladina Kovačevića, zamenika direktora, ubeđuje da cene miruju i da „građanin nije objektivan u onome što vidi". E pa, neće biti da narodu treba „psihijatarski kauč", već će pre biti da mu takvi ministri i stručnjaci nisu potrebni. U pravu je jedan naš čitalac kada konstatuje: „Tužna je zemlja gde je poskupljenje najjeftinijeg hleba glavna vest."
