Izvor: Politika, 08.Mar.2011, 16:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arapski protesti doveli u pitanje spoljnu politiku Zapada

BEJRUT – Talas protesta koji je zahvatio arapski svet doveo je zapadne sile u situaciju da razmišljaju o revidiranju spoljne politike u regionu, koja se suviše dugo zasnivala pre svega na očuvanju sopstvenih interesa, a sasvim malo na jačanju demokratskih principa, smatraju politički analitičari.

"Pred nama se odigrava raspad starog arapskog sistema i rađanje novog, a taj proces bi mogao da traje mesecima, pa i godinama", smatra profesor političkih nauka na pariskom univerzitetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Katar Abu Dijab.

"Jedno je ipak, sigurno, demokratski cunami se neće zaustaviti", dodao je on.

Taj profesor je ocenio da je "arapska omladina koja je izašla na ulice primorala zapadne zemlje da shvate da režimi koje su one podržavale nisu večni i da je potrebno da osluškuju i glas naroda, a ne samo da se brinu o svojim ekonomskim interesima".

Demokratski talas zahvatio je prvo Tunis, gde je u "jasmin revoluciji" zbačen predsednik Zine El Abidin Ben Ali, nakon 23 godine vladavine. Talas se zatim proširio na Egipat svrgavanjem sa vlasti predsednika Hosnija Mubaraka nakon tri decenije. Ti potresi su se zatim kao lavina prelili u Libiju, Jemen, Bahrein, Jordan ...

Lokalne vlasti su bile potpuno zatečene i nespremne pred talasom protesta koji je istovremeno doveo u pitanje i spoljnu politiku zapadnih zemalja koje su strahujući od radikalnog islamizma, decenijama podržavale autokratske režime što ne mare za ljudska prava i demokratske principe.

"Arapski režimi su ubedili Zapad da ih u slučaju njihovog pada očekuje

radikalni islamizam, ali očigledno su u tome pogrešili", smatra direktor Instituta za Srednji istok sa sedištem u Bejrutu Pol Salem.

"Islamisti jesu bili prisutni na protestima, ali su itekako svesni da slogani o slobodi, modernom svetu, različitosti i demokratiji, koje su revolucionari uzvikivali, nisu ono za šta se oni zalažu", dodao je on.

Analitičari ističu takođe da je Zapadu nedostajala vizija što ih je omelo da prepoznaju prve znake nezadovoljstva.

"Postojao je neverovatan faktor iznenađenja za zapadne zemlje ... jer su političke vođe u arapskim zemljama bile njihovi jedini pregovarači", smatra Anjes Levaloa autorka knjige "Srednji istok, uputstvo za upotrebu".

Levaloa smatra da su Zapad zanimale "isključivo dve stvari: borba protiv islamizma i borba protiv imigracije" i dodaje da je "sada potrebno početi dijalog sa novim pregovaračima, stvoriti veze i atmosferu poverenja".

Glavno pitanje danas jeste koji su to novi glasovi koji će se pojaviti nakon ovih potresa. Dok neki analitičari strahuju da bi na narednim izborima islamistički pokreti mogli da ojačaju, dotle su brojni oni koji imaju poverenja u snagu demokratskih promena.

"Verovatno je da će potresi doprineti određenom jačanju islamista na narednim izborima, ali ne verujem da će njihov broj u budućim parlamentima biti značajan", ocenjuje profesor Salem.

Glavni test u budućnosti biće odnos novih vlasti prema Izraelu, kao i energetski interesi zapadnih zemalja u tom regionu.

Suočeni sa novonastalom situacijom, Vašington i njegovi saveznici nemaju drugog izbora osim da prihvate umereniji pristup, pre svega u rešavanju izraelsko-arapskog spora, smatra Dijab.

On kaže da "demonstranti žele stvaranje nove regionalne ravnoteže koja će poštovati pravdu i jednakost što bi se pokazalo na primer i stvaranjem palestinske države".

Beta-AFP

objavljeno: 08.03.2011
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Politika...