Izvor: Blic, 15.Jul.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li prirodne katastrofe podižu ekonomski rast?
Možda je gotovo nemoguće tačno odrediti posledice zemljotresa u Krajstčerču koji se dogodio u februaru na društvo i pojedince. Uticaj na ekonomiju je, međutim, nešto drugo. Današnji statistički podaci Novog Zelanda otkrivaju da je ekonomija porasla za solidnih 0,8 procenata u prvom kvartalu, uprkos zemljotresu.
Opšte je verovanje da kratkotrajni ekonomski udari posle nesreća, čak i onih velikih kao što su ove godine bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemljotres i cunami u Japanu, ili uragan Katrina u SAD 2005. godine, zapravo, predstavljaju pokretač za obnovu i razvoj koji potom slede. Nedavne studije pokazuju da je situacija ipak malo komplikovanija.
Ključna stvar je priroda katastrofe i veličina udara na ekonomiju, kažu stručnjaci. Ajlen Noj je došao do zaključka da, kratkoročno gledano, prirodne katastrofe imaju negativni uticaj na makroekonomski rast. Dublje proučavajući, otkrio je da se zemlje u razvoju ili one male suočavaju sa većim udarom na ekonomiju u poređenju sa bogatijim, većim zemljama. To znači da će nesreća istih razmera imati mnogo veći uticaj na ekonomiju u nekoj zemlji u razvoju, nego u SAD ili u Japanu.
Analiza Klaudija Radaca iz Svetske banke, iz 2009. godine, došla je do sasvim drugog zaključka. On je otkrio da "nesreće imaju umerene ali ekonomski značajne posledice”, i da stopa ekonomskog rasta pada za oko jedan odsto. Nesreće povezane sa klimatskim promenama, kao što su suše, imaju posebno veliki uticaj na društvo i ekonomiju, kaže Radac.
Mnogo je zloslutniji zaključak u izveštaju Svetske banke, koji kaže da su nesreće zbog prirodnih katastrofa porasle za 30 procenata od 1960-tih. Stručnjaci govore o verovatnoći da se nesreća poput Katrine dogodi svake 20-te godine, umesto nekadašnjeg perioda od 40 godina između dve katastrofe.
Pogledaj vesti o: Cunami u Japanu, Zemljotres u Japanu, Cunami
