Izvor: Politika, 16.Mar.2011, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Atomski alarm

Nuklearke su propagirane kao „najčistiji energetski pogon” koji će ublažiti udar sve skuplje nafte i čuvati prirodu, a sada ih je priroda oštetila i nagovestila još paprenije životne cehove

Kad se ovakve strahote dešavaju Japanu, šta li tek može da snađe nas ostale, žmarac je koji, uporedo sa jakim saosećanjem za postradale, danas struji svetom.

„Zemlji izlazećeg sunca” se dogodilo nezapamćeno „pomračenje”: prvi put u modernoj istoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je „viša sila” – pustošnih zemljotresa i cunamija – tako nemilosrdno naudila jednoj industrijalizovanoj sili i baš nju, jedinu žrtvu atomskog bombardovanja (kojim su Amerikanci okončali Drugi svetski rat), izložila novom nuklearnom ispaštanju.

Dok se prva okolnost ublažava spasilačkim i akcijama solidarnosti, poremećaji na nuklearkama uvećavaju zebnje i van granica Japana.

U strahu od „reprize Černobilja” proradio je globalni atomski alarm. Ubrzano se svuda preispituju nacionalne i internacionalne mere bezbednosti. Raspon reagovanja je rekordan: od „trese se gora, rodiće se miš”, do slutnje o „dolazećoj apokalipsi”. 

Usijao se već dugo užareni front „za” nuklearnu energiju i „protiv” nje. Lobi pristalica tvrdi da je ona „jedina realna alternativa uništavanju prirode” i nude nove nuklearke, „znatno pouzdanije” od oštećene japanske, napravljene pre četiri decenije.

Protivnici pak uveravaju da incident pokazuje da svet ne sme da se osloni na energetske tvorevine čiji kvarovi mogu da „osakate život na Zemlji”.

Dvoboj liči na imitaciju nekadašnjeg hladnog rata. I sada, kao i onda, postoji „ravnoteža straha”, dobrim delom zasnovana na kombinaciji idejne i nuklearne moći. Razlika je u tome što su se svojevremeno nadmetali višestranačka demokratija i jednopartijski „komunizam”, dok su sada konfrontirana različita premeravanja odnosa ekonomičnosti i bezbednosti, usred posrtanja niza usličnjavajućih sistema.

Neophodna je nova vrsta koegzistencije, sugerišu poznavaoci. Dok raste otpor nuklearizaciji, prema dostupnim, ne uvek usklađenim raportima, u 29 zemalja radi više od 440 reaktora, a planira se još 60 i kusur.

Veća je opasnost od korišćenja fosilnog nego od nuklearnog goriva, sugeriše američki onlajn magazin „Slejt”. U poslednje četiri decenije više od 20.000 ljudi je poginulo u incidentima naftne industrije i više od 15.000 u rudnicima i pogonima na ugalj, poziva se autor na podatke švajcarskih specijalista.

Tome treba dodati, nastavlja, da je 2000. po računici OECD oko milion ljudi prerano umrlo zbog zagađivanja vazduha, u čemu je udeo otpada klasične energija bio 30 odsto. Bilans, zaključuje, daleko nadmašuje broj žrtava katastrofalnog „nuklearnog izuzetka” u Černobilju koji je 1986. odneo, prema različitim procenama efekata radijacije, bar 4.000, a možda i 93.000 ljudi.

Strah od nuklearki je najizraženiji, delimično, baš zbog mogućnog „beskrajnog” zračenja iz velikih kvarova. Strepnje šire i uspomene na Hirošimu i Nagasaki, kao i nagoveštaji da bi „teroristi uskoro mogli da izvedu i nuklearni udar”, da bi „moglo da dođe do raketiranja nuklearnih centrala”, da se radioaktivni materijal „našao i na crnoj berzi”.

U ovim trenucima je najteže ono što je najpotrebnije: da se na vruću situaciju reaguje hladne glave. „Grinpis” uverava da treba okončati nuklearnu eru koja „preti repriziranjem Černobilja, stvara na desetine hiljade tona radioaktivnog otpada i uvećava promet materijala za atomsko oružje”.

Treba povećati bezbednost nuklearki (iz kojih Evropa dobija 30 odsto svoje struje, duplo više od svetskog proseka) a ne odreći ih se, jer su neophodne za zadovoljavanje rastućih energetskih potreba, čuju se saveti dela stručnjaka, uz napomenu „Fajnenšel tajmsa” da „živimo u nuklearnom svetu”.

Većina se slaže da će japanski slučaj, uz otežavanje oporavka svetske privrede, dovesti do bar privremenog zastoja u korišćenju atomske energije, što će povećati i korišćenje i cene nafte, gasa, uglja a time i zagađivanje atmosfere.

Iz dostupnih analiza pomalja se perspektiva začaranog kruga. Nuklearke su, poslednjih godina, doživele novi procvat, uz obrazloženje da će kao „najčistiji energetski pogon” ublažiti udar sve skupljeg petroleja i čuvati prirodu. Sada ih je priroda oštetila i nagovestila još paprenije životne cehove.

Ni ova novost nije samonikla. Kao i u finansijskoj krizi, plaća se ceh „alergiji” na umerenost i racionalno trošenje. Poželjnosti nikad nisu usamljene: uz veću dostupnost struje, kao i kredita, podrazumevajuće idu „izvesni” rizici. Po pravilu, kao najnovijim povodima, u stilu: što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji.

Momčilo Pantelić

objavljeno: 17.03.2011.
Pogledaj vesti o: Cunami u Japanu,   Japan,   Pomračenje sunca

Nastavak na Politika...