Izvor: RTS, 07.Nov.2015, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snouden: Nemam problem sa izborom koji sam napravio
Bivši saradnik američke Agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden, govorio je za švedske medije o Islamskoj državi, Rusiji, metodama torture CIA i masovnom prisluškivanju.
Edvard Snouden je, govoreći o Islamskoj državi, Rusiji, metodama torture CIA i masovnom prisluškivanju, dve >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i po godine pošto je izneo u javnost taktike masovnog prisluškivanja američke Nacionalne bezbednosne agencije, rekao da nema problem zbog izbora koje je napravio.
Upitan šta sada radi, Snouden je odgovorio da mu je teško da priča o tome, jer će, kako kaže, sve što bude rekao u SAD biti upotrebljeno protiv njega.
"Ako kažem nešto dobro o Rusiji, znate, nešto kao da tu nije 'kao u paklu', to će biti protumačeno kao da sam rekao da sam 'u ljubavi s Kremljom' ili nešto slično tome. Ako kažem nešto grozno, desiće se ista stvar. Onda će reći 'O, on mrzi Rusiju, baš je jadan'", rekao je Snouden.
Želeo je da govori o onome što mu najviše nedostaje, o svojoj porodici, prenosi Raša tudej.
"Nemam problem zbog svojih izbora. Još mogu da viđam svoju porodicu, kada dođu da me posete. Još mogu da komuniciram s bilo kim, bilo gde", rekao je Snouden, i dodao da su se uslovi u egzilu promenili zbog modernih tehnologija.
Ističe da su nekada ljudi prinuđeni na egzil gubili kontakte sa svojima, gubili su značaj, uticaj u političkim debatama, ali da je tehnologija to promenila. Egzil je, kako kaže, strategija koja daje sve manje rezultata.
Snouden je, takođe, govorio o tehnikama torture koje je sprovodila CIA.
"Bilo je indicija da u CIA ima ljudi koji bi govorili o tome, ali su bili pod pritiskom. Oni su tako, po nalogu CIA, morali da prestanu s prikupljanjem dokumentacije", rekao je Snouden.
Upitan da prokomentariše zemlje koje su prihvatile da se u njima nalaze centri za torturu, naglasio je da one predstavljaju loš presedan za ceo svet.
"Takve zemlje počinju da razmišljaju da je to u redu, da žele to da učine, jer ako to radi Amerika, mora da je u redu. Međutim, takve tajne ne mogu večno da se čuvaju, one isplivaju na površinu. Možete ih čuvati godinama, čak decenijama, ali će isplivati. Zapravo dajemo novac da sami sebi pucamo u nogu", istakao je Snouden.
Kad je reč o otkriću da američke bespilotne letelice, u devet od deset slučajeva ubiju civila, a ne teroristu, Snouden je istakao da Vašington dronovima ne prati ljude nego telefone, pa se ne može znati da li je onaj ko nosi telefon terorista ili recimo "njegova majka".
"Dronovi stvaraju više terorista nego što ih ubiju. Dok nismo počeli da bombardujemo te zemlje, u njima nije bilo Islamske države. SAD se rukovode emocijama umesto razumom i bez ikakvog smisla odmah odgovaraju", ocenio je Snouden.
Povodom masovnog prisluškivanja koje je razotkrio, Snouden je rekao da bi "čak i oni koji misle da nemaju šta da kriju", trebalo da se usprotive metodama koje je koristila Nacionalna bezbednosna agencija.
"Nije stvar u tome da li imate šta da krijete, već u tome šta možete da izgubite. A ono što gubimo kada smo pod prismotrom je naša ljudskost", naglasio je Snouden.
Snouden, bivši saradnik specijalnih službi SAD otkrio je 2013. godine podatke o tome kako je američka Agencija za nacionalnu bezbednost masovno špijunirala ne samo građane Evropske unije, već i jedan broj evropskih lidera.
Poslednje dve godine nalazi se u Moskvi, suočava se sa mogućnošću da bude osuđen kod kuće na kaznu do 30 godina zatvora, ali je u izjavi za Bi-Bi-Si nedavno naveo da je spreman da "dobrovoljno ode u zatvor", o čemu je više puta obavestio američku vladu, ali nije dobio odgovor.
