Izvor: Kurir, 07.Okt.2011, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STRAH
Da li ih je strah? Da li se boje onoga što će sigurno doći? Prošao je peti oktobar i nije se desilo ništa. Nisu se usudili da dozvole ni peder-bal. Nikakvo okupljanje. Boje se svoje Udbe. Boje se sebe. Boje se proslave Petog oktobra. Dana „roze revolucije“. Boje se da im neko ne postavi pitanje. Đe se đede cara Dušana blago? Bilo bi logično da se Peti oktobar proslavlja kao dan kad smo dobili slobodu. Kada nam je na kičmu sela tajkunsko-udbaška mafija. Kada je CIA preuzela vlast. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << I zvanično.
Čuj, ba, CIA! Đe sad CIA nađe.
Nisam ja, naš‘o je Mujo.
„Ba, Haso, je l’ veruješ da Fata radi za CIA?“
„Ih, Fata...“
„Svake noći kad pomisli da sam zasp’o ide do taraba i viče: „Es-a-de, Es-a-de! Esade, zasp’o Mujo!“
Socijalističke Države Amerike imale su dobro organizovanu žurku na bruklinskom mostu. Socijalističke Države Amerike nedosanjani su san srpskih proletera. Amerika i Engleska biće zemlje proleterske. Sad se čeka petnaesti oktobar. Biće valjda lepo vreme. Rođeno za revoluciju... ciju... biju. Obraz im je crnji od uglja Kolubare. Znaju kako su došli, pa se boje da će tako i otići. Od čega živiš, od toga i umireš. To ti je tako, ba. Samo tako i nikako drugačije. Pesma mrtvih proletera. Socijalističke Države Amerike plaše se onoga što će doći. Plaše se kineskog zida i ruske mečke.
Plaše se domino efekta. Ili je opet neka še’set osma. Še’set osmu su uvalili Ameri i Amerikanke Evropi. Fejsbuk revolucija sa instruktorima revolucije iz Srbije širi se mapom sveta. Širi se i na primeru Libije dokazuje da od side i Otpora pomoći nema. Potpiši regrutni listić za Otpor, brate Srbine. Za te revolucionarne poslove najbolji je oktobar. Dolazi zima i strah od zime. Što je zima bliže, lakše mi se diže - revolucija. Uhapšen je Vita Gusan. I Kene. I Tomić. I još petnaest njih koji su oštetili Kolubaru za 12 miliona evra. Ostali moraju da čekaju. Na svoj red. Ko prvi na..be, taj najbolje prođe. Svaka revolucija jede svoju decu. „Glad mi je beskrajna, a ruke večno prazne.“
