Izvor: Politika, 16.Jan.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD i Izrael bacili sajber bombu na Iran
„Njujork tajms” otkriva da je „Stuxnet”, kompjuterski virus koji je sabotirao nuklearna postrojenja Teherana, delo CIA i Mosada
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Njujork tajms” je konačno potvrdio ono što se već dve godine pretpostavlja: da opaki kompjuterski virus, poznat po imenom „Stuxnet” koji je sabotirao iranska nuklearna postrojenja, nije delo hakera, već poduhvat SAD i Izraela, odnosno njihovih tajnih službi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << CIA i Mosada.
Virus, koji se pokazao kao dosad najefikasnije pojedinačno oružje u sajber ratovanju, stvaranje iranske atomske bombe je odložio najmanje za tri godine, time što je sabotirao rad sistema centrifuga za obogaćivanje uranijuma u postrojenju Natanc.
Američki dnevnik u zaista velikom tekstu, od blizu 3.000 reči, detaljno opisuje istoriju ovog poduhvata, koji je pokrenut u završnim mesecima Bušovog mandata. Novi predsednik Barak Obama je o tome obavešten i pre preuzimanja dužnosti, a odmah posle ulaska u Belu kuću program je ubrzao.
Kompjuterski eksperti na koje se poziva „Njujork tajms” tvrde da je „Stuxnet” nešto najsloženije što je dosad napravljeno, kad je reč o sajber oružju. Programiran je tako da obavlja više zadataka i da dok proizvodi štetu, istovremeno javlja da je sve u redu. Pojedini njegovi delovi se po „obavljenom zadatku” uništavaju, a neki tek naknadno otkrivaju.
Iako je značajno prisustvo ovog virusa (iz kategorije „crva”) otkriveno i van Irana, u Indiji i Indoneziji, on se tamo pokazao prilično bezazlenim. Objašnjenje za to je što napravljen kao „pametna bomba”: njegova meta bila su upravo iranska nuklearna postrojenja, odnosno tamošnja konfiguracija centrifuga.
Program je nastao tako što su prvo detaljno proučene slabosti kontrolnog sistema nemačkog „Simensa” koji Iran koristi za upravljanje centrifugama. Potom je i glavnom nuklearnom centru Izraela napravljena kopija iranskog postrojenja da bi dejstvo virusa bilo detaljno podešeno i isprobano.
Virus je u kontrolore, dok su bili na putu za Iran upakovani u 111 kutija, po svemu sudeći ubačen dok su bili zadržani u luci Dubaija, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde su ostali mesec dana, a u aprilu 2009. „Stuxnet” je počeo da se na raznim mestima širom sveta pojavljuje u junu iduće godine, ali je njegovo puštanje „u divljinu” očigledno bio potez da se maskira njegovo poreklo: u opticaju je bila verzija koja je pravila sasvim malu štetu.
Kad su pokrenuta iranska postrojenja sa „Simens” kontrolorima, virus je prvo snimio normalan tok operacija, da bi na kontrolnim ekranima, kad je počela sabotaža, bilo javljano da je sve u redu.
Virus se u punoj snazi aktivirao tek kad je pokrenuta kompletna konfiguracija od tačno 984 centrifuge. Njegovo dejstvo je bilo da ih zavrti bez kontrole, a da njihovi iranski operateri ne budu svesni toga, odnosno da štetu otkriju tek kad je počinjena.
Kad su međunarodni inspektori posetili Natanc krajem 2009, utvrdili su da su Iranci zaustavili rad upravo 984 mašine koje su prethodnog leta bile u punom pogonu.
„Stuxnet” je nesumnjivo uspešno obavio svoj posao mnogo „čistije” nego što bi to učinilo izraelsko bombardovanje Natanca (američkim, kako otkriva „Njujork tajms”) bombama, što je neko vreme bila opcija o kojoj se uveliko govorilo.
M. Mišić
objavljeno: 17.01.2011
