Izvor: RTS, 08.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (08. 03. 2009.)
Kako su se upoznali Jovica Stanišić i Vilijam Lofgren, "...Beograd ponovo postaje centar špijunskog delovanja u regionu...", evrointegracije Srbije, Statut Vojvodine, teme su beogradske dnevne štampe.
Stanišić, Milošević, CIA i ostali
Jovicu Stanišića, šefa tajne policije Slobodana Miloševića, i Vilijama Lofgrena, oficira CIA, spojio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je jedan srpski opozicionar 1992. godine. Državna bezbednost je u to vreme prisluškivala i opozicionara i američkog ambasadora Vorena Zimermana.
- Koliko ljudi imate - pitao je ambasador. - Pedeset - odgovorio je opozicionar.
O tom razgovoru Stanišić je obavestio Miloševića. Pošto se istutnjao, predsednik Srbije je rekao da se ambasadoru prenese poruka. Lofgren je u to vreme bio zvanični predstavnik CIA. Posle Miloševićevog odobrenja, šef Državne bezbednosti pozvao je Lofgrena u službenu vilu Srbije u beogradskoj Botićevoj ulici. Oficiru CIA je predočen razgovor Zimermana i opozicionara, saopštena mu je i ljutnja Miloševića.
- Bilo bi bolje da vaš predsednik ipak razgovara s našim ambasadorom - rekao je Lofgren, pošto Milošević mesecima nije hteo da primi Zimermana.
U arhivama Bezbednosno-informativne agencije postoje beleške i izveštaji o svakom od zvaničnih, redovnih, stručnih sastanaka pripadnika domaće službe i onih stranih. Postoji i o pomenutom razgovoru Stanišić-Lofgren. Baš kao i o razgovoru koji je održan takođe 1992. godine kada je u Beograd doleteo Jevgenij Primakov, šef ruske obaveštajne službe. „Ostavljam vam Zajceva on će biti naš predstavnik u Srbiji", rekao je Primakov na odlasku.
Stanišić je razgovorima s Lofgrenom i Primakovom i uspostavio saradnju s dve ključne obaveštajne službe. Pre raspada Jugoslavije te odnose je održavala služba na nivou federacije, srpska služba nije imala zvanične kontakte sa stranim obaveštajcima.
Po svemu sudeći, kontakt s Primakovom bio je mnogo srdačniji od odnosa sa CIA. Lofgrenov naslednik je brzo morao da napusti Srbiju zato što zvanični predstavnik neke strane službe ne sme da „radi" u zemlji domaćinu. Ako je majstor može za njega da radi i 15 ljudi, ali on ne sme. Amerikanac nije poštovao to pravilo. Proteran je iz Beograda.
A s Primakovom je išlo tako dobro da je Boris Nikolajevič Jeljcin, predsednik Rusije, primio Stanišića. To nije praksa. Naprotiv. Ali, Primakov je navaljivao. Ispostavilo se da je Stanišić prethodnica Miloševića jer je Jeljcin šefu srpske državne bezbednosti rekao da uruči poziv svom predsedniku da dođe u Moskvu. U znak dobrodošlice poslao mu je metar visoku flašu stogodišnjeg gruzijskog konjaka.
Moguće je da se Miloševiću nije dopalo što je Jeljcin prvo video Stanišića, možda je već ranije podozrevao, uostalom cele 1991. godine budući šef tajne policije bio je praćen i prisluškivan baš po nalogu predsednika.
Šta god da piše u tima papirima pristiglim iz Vašingtona, Moskve, Londona ne odnosi se direktno na optužnicu kojom se Stanišić tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, odnosno za ubistva, deportacije, nehumana dela i progon nesrpskog stanovništva, koji su se dogodili u periodu od 1991 do 1995. godine.
Špijunski rat: Hrvati će se iznenaditi u Hagu!
Prioritet srpskih obaveštajnih službi trenutno su Kosovo i saradnja s Haškim tribunalom, kao i skupljanje dokumenata za kontratužbu pred Međunarodnim sudom pravde protiv Hrvatske. Kad počne taj proces, mnogi će se iznenaditi koliko je naša obaveštajna služba bila uspešna u srpsko-hrvatskom špijunskom ratu, kaže za Press nedelje aktivni visoki funkcioner srpske tajne službi.
Njemu su se smučile razne interpretacije oko „špijunske afere Stanišić", pa je za naš list pristao da govori o delovanju stranih obaveštajnih službi u Srbiji, pod uslovom da mu sačuvamo anonimnost.
On objašnjava da se uspeh jedne službe meri samo „količinom i kvalitetom informacija koje se dostavljaju na pravu adresu". A to su, u zavisnosti od stepena tajnosti, predsednik i premijer, kao i po dubini, ministri koji treba da deluju po određenoj temi, nekad predsednica parlamenta, ili Generalštab, ukoliko je reč o vojsci.
Visoki funkcioner obaveštajne službe zato ne veruje da je Jovica Stanišić mogao da radi za stranu službu. Jer, susreti šefova službi uvek se ranije najavljuju i nikad se ne vode bez zapisnika. Uz to, treba imati na umu veliki sukob KOS-a i DB-a, koji je koristio Slobodan Milošević po sistemu „zavadi pa vladaj".
Ali ono što je novi momenat jeste da Beograd ponovo postaje centar špijunskog delovanja u regionu. Tu je, ipak, važno shvatiti da sve to nije uvek usmereno protiv Srbije, jer kako objašnjava naš izvor - „i mi kad želimo nešto da radimo u Italiji, pošaljemo ekipu u Beč, a ne direktno u Milano". Amerikance i ovde, kaže, najviše interesuju Rusi, dok je Rusima opet najvažnije sve oko NATO-a.
Najbolje organizovana strana služba u Srbiji je britanska, tvrdi visoki funkcioner bezbednosti. On podvlači da su Rusi veoma jaki zbog svoje specifične škole, da s Albancima jedino nema nikakvih kontakata, dok Hrvati, kao i sve okolne zemlje, najviše rovare po Srbiji, jer imaju i najviše interesa.
On ističe da su sve strane obaveštajne službe ovde, i pored svega, uvek u inferiornom položaju, jer su na tuđem terenu. Zato i kaže: „Ako me pitate koja je ovde najbolja služba, onda je to srpska, naravno".
- To je sve jedna velika igra koja stalno traje - objašnjava, ukazujući da je špijunažu veoma teško dokazati. Posebno u Srbiji, gde naši ljudi vole da pričaju o svemu, čak i kad ih niko ništa ne pita. A, uz to vlada fama da se u špijunaži valjaju neki milioni, što je najveća zabluda, jer ovde se većina podataka nabavlja za stotinak evra. Zbog toga su informacije i tako loše, pa se o Mladiću, na primer, javljaju razne gluposti. Najviše se plaćaju ozbiljne analize, ali i one u zemlji kao što je Srbija mogu da dosegnu od deset do petnaest hiljada evra.
- I mi plaćamo - ističe naš sagovornik. - Posebno dokumenta o zločinima druge strane. Kupujemo, na primer, kasete albanskih terorista, ali i razna dokumenta iz ratova u bivšoj Jugoslaviji. Ali dobro, to ćete uskoro videti...
Evropa duguje Srbiji
Slovenija je odlučni saveznik napretku država zapadnog Balkana, a time i Srbije, na putu ka EU, istakao je ministar spoljnih poslova Slovenije Samuel Žbogar u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti".
Trenutnu političku i privredno-ekonomsku saradnju Ljubljane i Beograda Žbogar je ocenio kao veoma dobru, posebno u privrednom delu. „Postoji još mogućnosti za jačanje i produbljivanje bilateralnih odnosa u nizu oblasti i upravo tome je bila posvećena nedavna poseta srpskog kolege Jeremića Ljubljani, kao i našeg premijera Beogradu. Rezultati tih susreta najbolje pokazuju da su obe strane zadovoljne i da ima razloga za optimizam."
Govoreći o Prelaznom i Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, slovenački šef diplmatije kaže: „Srbija je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU potpisala za vreme slovenačkog predsedavanja EU. Drago nam je što se to desilo, jer smo svesni velikog značaja tog koraka. Postupak ratifikacije Sporazuma od strane država članica i njegovo sprovođenje, kao i stupanje na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma su, kao i mnoge druge stvari, povezani s političkom odlukom država članica EU. U slučaju Srbije, ta politička odluka je tesno povezana s punom saradnjom sa Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Poslednji izveštaj glavnog tužioca Bramerca je u toj oblasti utvrdio "bitan napredak" i bio veoma pozitivan, a ohrabrujuće su takođe i poslednje informacije koje šalje Srbija".
„Među državama članicama EU nema načelnog suprotstavljanja napredovanju Srbije na putu ka članstvu u EU. Naravno, trebalo bi da budemo svesni da je Srbija poslednjih godina prošla kroz izuzetno težak period. Napredak Srbije utoliko zavređuje veću pohvalu i vidljiviji je. Srbija ima vladu koja je svesna svojih obaveza u kontekstu evropskih integracija i obaveza koje ima u sprovođenju procesa reformi. Možete biti uvereni da to i EU visoko ceni."
„Ocena o tome da li Srbija čini sve što može i optimalno sarađuje s Međunarodnim sudom u Hagu u punoj je nadležnosti glavnog tužioca Bramerca, koji je u svom radu sasvim nezavisan. Zato pitanje misije za utvrđivanje činjeničnog stanja nije odlučujuće i ne bi moglo da bude jezičak na vagi. Iako EU donese odluku da u budućnosti u Srbiju pošalje takvu misiju koja bi stekla svoje mišljenje, to ne bi moglo da utiče na odluke i mišljenja glavnog tužioca. Trebalo bi da budemo svesni te činjenice."
„Slovenija podržava proširenje EU na zapadni Balkan. Taj naš stav je jasan i dobro poznat unutar EU. Budite sigurni da je Slovenija čvrst i glasni zagovornik stava da i EU mora, u situaciji ispunjenih uslova za članstvo i implementacije potrebnih reformi, da ispuni svoj deo obaveze. Pri tome smo svesni ne samo značaja sprovođenja SSP-a i pozitivnih odgovora Saveta EU na molbe za članstvo, već posebno ističemo i značaj vizne liberalizacije, koja će imati konkretne i opipljive koristi za sve državljane zemalja zapadnog Balkana."
„Pojednostavljen protok ljudi iz države u državu pokretač je ekonomskog i socijalnog razvoja svake pojedine zemlje. Zahvaljujući tome ojačaće privredna saradnja, mladi ljudi će imati mogućnost da učestvuju u evropskim projektima obrazovanja, kao i da razmene iskustva sa svojim vršnjacima. Slovenija će se i ubuduće zalagati da se to dogodi što pre. Ali, naravno, Srbija, kao i ostale zemlje regiona, mora da ispuni određene uslove. I pri tome im EU mora pružati pomoć."
Vojvodina neće donositi zakone
- Novi statut Vojvodine i predlog pokrajinskog budžeta trebalo bi da se nađu na dnevnom redu pokrajinske skupštine do kraja ovog meseca, izjavio je za „Blic" Dragoslav Petrović, šef poslaničke grupe „Za evropsku Vojvodinu". - Još uvek nismo odredili termin tih sednica pošto u republičkoj vladi tročlana komisija usaglašava tekst zakona o prenosu nadležnosti sa republike na pokrajinu sa kojim mora da se usaglasi budući statut", kazao je Petrović.
Petrović objašnjava da je postignut dogovor da se pred poslanicima u pokrajinskom parlamentu nađu samo pravno-tehničke promene a ne, kako se u javnosti spekuliše, ceo predlog statuta jer zato nemaju mandat pošto su taj dokument usvojili prošlog oktobra. On je i demantovao glasine da se tročlana vladina komisija koja radi na tom zakonskom aktu nije sastajala.
Na pitanje da li česta produžavanja najavljenih rokova kad je u pitanju zakon o prenosu nadležnosti ukazuju da u DS ne postoji jednoglasje, Petrović je kazao da je na sednici Glavnog odbora te partije „jasno demonstrirana podrška predsednika stranke Borisa Tadića pokrajinskom rukovodstvu DS i Bojanu Pajtiću za rad na usvajanju statuta.
Prema do sada usaglašenom tekstu zakona, navode u pokrajinskom delu DS, Vojvodina će imati pravo da zaključuje „međuregionalne sporazume u okviru svoje nadležnosti" umesto „međunarodnih ugovora", kako je u predlogu statuta formulisano. Vojvodina, usaglašeno je, „može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona i u okviru svoje nadležnosti može osnivati predstavništva u regionima u skladu sa statutom", a ne u „Briselu i regionima Evrope" kako je u predlogu statuta predviđeno.
Usaglašeno je da akti kojima AP Vojvodina uređuje pitanja od pokrajinskog značaja „imaju normativni karakter, a ne pravnu snagu zakona" iako je prvobitno postojala alternativa po kojoj bi pokrajinski akti trebalo da „imaju značaj zakona na teritoriji pokrajine".
Trenutno se radi na usaglašavanju stavova koje će sve nadležnosti pokrajina preuzeti od republike iz 26 različitih oblasti što, kako je izjavio Tamaš Korhec, pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine i koautor predloga statuta, usporava proceduru u vezi sa statutom.
Tročlana vladina komisija još nije usaglasila pitanje upravnih okruga, kao ni pitanja koja se odnose na organizaciju pokrajinskih upravnih organa vlasti, zatim kojim će sve ustanovama, preduzećima i drugim pravnim licima pokrajina biti osnivač. Ostala su još otvorena pitanja pošto su u dosadašnjem usaglašavanju predstavnici republičke vlade insistirali da pokrajina može osnivati agencije za energetiku i rudarstvo, pokrajinsku, geodetsku, geološku službu, istraživačko-razvojne centre koji bi bili deo republičkih ustanova a ne, kako se u predlogu statuta predviđalo, kao posebna pravna lica.
