Izvor: Politika, 17.Mar.2013, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljska „zarobljena” u tajnim zatvorima CIA
Poljake uzbunilo otkriće da se na teritoriji njihove zemlje nad ljudima sprovodi nezakonita tortura, i to od američkih agenata
Neka savezništva zaista imaju visoku cenu. Takav je, izgleda, slučaj sa savezništvom između Poljske, ali i još nekolicine država rasutih po različitim meridijanima, sa jedne strane, i SAD sa druge.
Proizvod ovakvog druželjublja ogleda se, između ostalog, i u – postojanju tajnih zatvora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << CIA na teritorijama tih država. Kada je reč o Poljskoj, potvrđeno je da se jedan takav zatvor nalazi u mestu Stare Kiejkuti.
„Nevolja” je počela kada su se teme o tajnim zatvorim CIA dohvatili poljski mediji, a pravu uzbunu pokrenula je priča o dvojici zatvorenika koji su svoje sužanjske dane provodili u jednoj od takvih robijašnica i to, kako tvrde njihovi branitelji, nezakonito.
Kako bi sprečile bruku poljske nadležne službe su pokrenule istragu o pravnom utemeljenju postojanja „zatvora na usluzi stranim državama”. I, naravno, odmah su naišle na prepreke.
Naime, kako kazuju poznavaoci, ukoliko bi pomenuta istraga dala opipljive rezultate, mogao bi to da bude presedan koji bi morale da uzmu u obzir i vlasti drugih zemalja koje imaju sličan „aranžman” sa SAD. Takođe, preti opasnost da se pokaže kako je u celu priču upleten jedan broj visokih poljskih državnih funkcionera. Zato je, na neko vreme, „lopta malo spuštena”.
„Očigledno, u pitanju je politička igra, a najbezbolnije u takvom slučaju jeste to što se ceo proces razvlači”, prenela je nedavno agencija Rojters izjavu advokata Mikolaja Pjetrzaka, koji zastupa izvesnog Abd el Rahima el Naširija, Saudijca smeštenog u jednom od tajnih zatvora u Poljskoj.
Ono što brine Poljake jeste to kako je vlast mogla da im na vrat natovari takvu bedu i, što je još delikatnije, na koji način misli da dokaže da u „specijalnom postupku” protiv „nepostojećih zatvorenika” ne učestvuju i pojedinci zaposleni u domaćim istražnim službama. Samovoljno, ili po naredbi „odozgo”, svejedno.
A da ovakvo razmišljanje nije lišeno osnove potvrđuju i reči jednog zvaničnika po kojem je poljska vlada stešnjena između želje da se o svemu povede otvorena istraga i pritisaka koji stižu iz samog centra tamošnje tajne policije.
Priču o postojanju tajnih zatvora van teritorije SAD potvrdio je još 2006. bivši američki predsednik Džordž Buš, ali o kojim se zemljama konkretno radi, nikada nije saopšteno.
Nezvanično je procurilo tek da se na ovoj listi nalaze Rumunija, Litvanija i Tajland.
U borbi sa teroristima Al Kaide, kao i drugima koji predstavljaju potencijalnu opasnost po SAD, američki istražitelji, neretko, koriste metode koje nisu primerene demokratski i zakonski uređenim državama.
Pošto po američkim zakonima tortura nad osumnjičenima nije dozvoljena, takvi se transportuju u zemlje u kojima sličnih pravnih ograničenja, sticajem različitih okolnosti, nema ili se na njih ne obraća preterano pažnja, i – „postupak može da počne”.
U vremenima kada se kovanica – „ljudska prava” – globalno tako često pominje, i sama informacija o tome da u pojedinim zemljama postoje zatvori u kojima se nad zatočenicima sprovodi tortura primerenija srednjem veku nego današnjici, deluje zastrašujuće. Poljaci su to shvatili i traže da iz te igre izađu, pod hitno.
Ali, problem je u tome što Varšavu u Vašingtonu trenutno smatraju jednim od svojih najodanijih saveznika. Otud i stav da ono što Amerikanci rade u Poljskoj kao da rade u sopstvenoj kući, samo oslobođeni nekih stega koje postoje u Ustavu SAD i zakonima koji regulišu odnos prema osumnjičenima i zatvorenicima.
Poljacima savezništvo sa SAD sigurno prija. Uostalom, upravo su im Amerikanci, svojevremeno, zdušno pomogli da se izvuku ispod uticaja velikog suseda Rusije.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 17/03/2013
