Izvor: Politika, 11.Dec.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprost mučiteljima iz CIA
I pored toga što su senatori objavili dokaze o mučenjima, Obamina vlada ne namerava da tuži bilo koga iz Bušove administracije
Dan nakon što je američki Senat objavio izveštaj sa skandaloznim detaljima o tome kako je CIA mučila osumnjičene za terorizam, svet je cinično komentarisao da zemlja koja drugima drži lekcije o ljudskim pravima ta ista prava besomučno krši, Poljska je priznala da se na njenoj teritoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nalazio tajni zatvor za mučenje, a UN su pozvale da se odgovorni za torturu obavezno kazne. Ali, ovaj će poziv ostati simboličan pošto vladi predsednika Baraka Obame ni na kraj pameti nije da bilo koga goni zbog „grehova iz prošlosti”.
Obaveštajni odbor Senata prekjuče je obelodanio rezultate petogodišnjeg istraživanja o torturi koju je najpoznatija tajna služba sprovodila nad pretpostavljenim članovima Al Kaide. Izveštaj o periodu posle 11. septembra otkrio je da su američki obaveštajci u tajnim zatvorima u inostranstvu držali 119 ljudi, kao i da je 91 čovek podvrgnut nekoj vrsti maltretiranja: simulaciji egzekucije ili davljenja, udaranju, vezivanju, držanju u mraku i na hladnoći, pretnjama silovanjem... Senatori demokrate zaključili su da je praksa agencije za vreme vladavine Džordža Buša bila neefikasna u pridobijanju sigurnosnih informacija, ali da su obaveštajci obmanjivali Kongres i Belu kuću o navodnim uspesima.
Specijalni izvestilac UN za ljudska prava i protivterorizam Ben Emerson kazao je da je tortura, koju su odobrili predsednik Buš i Ministarstvo pravde, „kriminalna zavera” koja se mora istražiti i da izgovor ne može biti to što su „mere otkrivene u ovom izveštaju bile odobrene na vrlo visokom nivou u američkoj vladi”. Barak Obama je zabranio torturu kada je došao na vlast 2009, a senatski izveštaj tvrdi da je CIA dotad upotrebljavala i metode koje joj Buš nije odobrio, poput simulacije smaknuća.
„Objavljivanje je još jednom pokazalo da je kristalno jasno da je vlada SAD koristila torturu. Tortura je zločin i odgovorni za zločine moraju biti privedeni pravdi. Prema Konvenciji UN protiv torture, ne postoje izuzetne okolnosti koje bi opravdale torturu”, kazao je izvršni direktor Amnesti internešenela u SAD Stiven Hokins.
Predsednica Obaveštajnog odbora Dajen Fajenstajn podvukla je da mučenje nije donelo informacije o tome gde se krije Osama bin Laden. Jedino što su operativci uspeli da izvuku, tvrdi senatorka, jesu laži jer su ljudi stavljeni na muke spremni da priznaju bilo šta. Međutim, Džordž Tenet, koji je vodio CIA za vreme sprovođenja spornog programa, juče je u tekstu u „Volstrit džornalu” kazao da je njegova služba „spasla hiljade života” zahvaljujući upotrebi „poboljšanih tehnika ispitivanja”.
Republikanci su mahom osudili „iznošenje prljavog veša” s izuzetkom senatora Džona Mekejna koji se protivi torturi i koji je i sam u Vijetnamu kao ratni zarobljenik bio mučen i zlostavljan. CIA je za mučilišta birala „partnerske zemlje” da je ne bi ograničavali američki zakoni, mada su SAD potpisnice i Konvencije protiv torture. Predsednik Poljske u to vreme Aleksandar Kvasnjevski priznao je juče da je Varšava odobrila kazamat na svojoj teritoriji, ali ne i mučenja. Iako se odranije znalo da je Poljska učestvovala u mutnim radnjama CIA, ovo je prvi put da je neko od bivših zvaničnika to i rekao. Evropski sud za ljudska prava ranije je odlučio da je Poljska ovom saradnjom sa SAD prekršila međunarodno pravo, a sada ispituje umešanost Rumunije i Litvanije.
Izveštaj ne imenuje zemlje, ali se zaključuje da agent u dokumentu, koji je uključen u izveštaj, piše o Poljskoj kada kaže da se vlada prvo protivila, ali da se predomislila kada im je uplaćeno minimum milion dolara i kada se umešao američki ambasador, odnosno Kristofer Hil, nama poznat kao diplomata angažovan tokom bosanske i kosovske krize.
Pre nego što je 2006. pritvorenike sa raznih lokacija poslala u Gvantanamo, CIA je morala da pusti 26 ljudi jer im nije pronašla sponu sa Al Kaidom.
Zemlje koje Amerika redovno kritikuje zbog bednog stanja ljudskih prava cinično su reagovale na vest. Kineska državna agencija Sinhua napisala je da SAD treba da „počiste svoje dvorište” i da „Amerika nije uzor niti kvalifikovani sudija o pitanjima ljudskih prava u drugim zemljama”. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u stilu kojim se američke diplomate obraćaju kada kritikuju druge zemlje pozvalo SAD „da se poprave” i poštuju međunarodne konvencije. Severnokorejska državna agencija KCNA pozvala je UN da se pozabave američkim slučajem. Provladina privatna egipatska televizija je istakla da „SAD ne mogu da traže od drugih vlada izveštaje o ljudskim pravima jer ovo dokazuje da ništa ne znaju o ljudskim pravima”. Ajatolah Ali Hamnei napisao je na „Tviteru”, kako prenosi Rojters, da izveštaj dokazuje da je američka vlada „simbol tiranije protiv čovečnosti”.
Entoni Romero iz Američke unije građanskih sloboda pozvao je Obamu u tekstu u „Njujork tajmsu” da pomiluje Buša i njegovog potpredsednika Dika Čejnija jer će tako simbolično pokazati da su Buš i Čejni počinili zločine. Šef Bele kuće je povodom izlaska izveštaja u javnost kazao da je „jedna od stvari koja Ameriku čini izuzetnom naša volja da se otvoreno suočimo sa prošlošću”. Međutim, teško je ovaj Obamin komentar ne shvatiti kao cinizam budući da je njegova vlada ponovila da neće optužiti i kazniti nikoga ko je odobrio i sprovodio brutalni program, baš kao što to nije činila ni Bušova. Naprotiv. Tenet je dobio najviše priznanje, predsedničku medalju slobode, a jedan od operativaca mučitelja je primio bonus od 2.500 dolara zbog zalaganja tokom torturisanja. Jedini koji je u zatvoru jeste agent CIA koji je novinarima otkrio detalje ovog programa i koji služi kaznu zbog odavanja državnih tajni. Za razliku od ovog pravog „curenja”, CIA je osmišljeno novinarima davala podatke o nepostojećim uspesima kako bi u javnosti opravdala svoj program. Tako su u novinama izlazile lažne informacije o efikasnim metodama bezbednjaka, pri čemu se, otkriva izveštaj, CIA takmičila sa FBI ko će više u medijima nafilovati navodne „poene” u borbi protiv terorizma.
Jelena Stevanović
objavljeno: 11.12.2014.
.jpg)
