Izvor: Politika, 18.Jun.2014, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemoć totalne špijunske moći
Budući da funkcioniše razmena obaveštajnih saznanja između Iračana i Amerikanaca, zagonetno je ko je u toj vezi zakazao
Dva markantna događaja u prvoj polovini ove godine – nagodba između Amerikanaca i talibana o oslobađanju iz terorističkog zatočeništva redova Bergdala i iznenadna ofanziva ogranka Al Kaide protiv režima u Iraku, između ostalog, ozbiljno su poljuljala kredibilitet američke totalne špijunaže globalnih razmera.
Iako je, naime, decenijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u opticaju teza o sveprisutnoj i svemoćnoj CIA, pripadnik Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) Edvard Snouden je, razotkrivši javnosti da dotična agencija prisluškuje sve i svakoga, zasenio mit o prevelikoj špijunskoj moći CIA.
Procenjuje se da je „uzbunjivač” Snouden presnimio (ukrao) oko 1,7 miliona fajlova matične agencije, a od toga je dosad obelodanio samo nekoliko stotina. Međutim, i to je bilo dovoljno da svet bude obavešten o tome da NSA snima milijardu poziva dnevno, špijunira ceo internet, kontroliše sve elektronske komunikacije širom sveta, naravno, i američke.
Imajući u vidu to da dvadesetak američkih obaveštajnih agencija pokušavaju da podvrgnu svet sveopštoj tajnoj kontroli, navodno „zarad uspešne borbe protiv terorizma”, nameću se najmanje dva pitanja.
Prvo, kakva je svrha takve sveobuhvatne protivterorističke angažovanosti kada ona nije dovela do lociranja mesta zatočeništva i oslobađanja redova Bergdala, koji je pet godina bio talac terorista u Avganistanu. Drugo, zašto takva obaveštajna moć nije pravovremeno saznala za odluku ogranka Al Kaide o pokretanju masovne vojne operacije u Iraku.
Podsećamo, Bou Bergdal, 23-godišnji vojnik, iz svoje baze u Avganistanu nestao je 30. juna 2009. Ubrzo potom, katarski TV kanal Al Džazira, objavio je video-snimak ovog američkog vojnika koji je postao talac talibanskih snaga.
Upitan ima li poruku za svoj narod, on je prestrašeno kazao: „Poručujem svojim sunarodnicima koji imaju kraj sebe one koje vole i koji znaju kako je kad vam nedostaju da imaju moć da nateraju našu vladu da nas vrate kući...”
S tim u vezi, tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da SAD preduzimaju sve kako bi pronašle i oslobodile zarobljenog američkog vojnika.
Početkom aprila 2010. talibani su objavili novi osmominutni video-snimak redova Begrdala, koji je izjavio: „Ja sam zatvorenik. Želim da idem kući. Avganistanci koji su u našim zatvorima, takođe, žele da idu kući. Pustite me da idem. Dozvolite mi da idem kući. Oslobodite me.”
Potom se javnosti obratio portparol talibana koji je zahtevao oslobađanje svojih zarobljenih saboraca u zamenu za Bergdalovu slobodu.
Komanda NATO snaga u Avganistanu osudila je objavljivanje pomenutog video-snimka. Admiral Gregori Smit je tim povodom rekao: „Neprestano korišćenje redova Bou Bergdala u propagandne svrhe je bedan čin, koji samo pojačava naše napore da ga pronađemo i vratimo kući.” (Šta je sa svemoćnim obaveštajcima?)
Nesumnjivo, SAD su činile odgovarajuće pre svega obaveštajne napore da pronađu i oslobode svog vojnika. Međutim, uspele su da ga oslobode tek početkom juna 2014. tako što su ispunile zahteve terorista: oslobodile su iz američkog zatvora Gvantanamo na Kubi pet njihovih viđenijih članova.
Oslobađanje Bergdala trajalo je punih pet godina, putem pregovora, metoda suprotnog uobičajenom američkom načinu oslobađanja talaca koje drže teroristi. Dakle, SAD su prekršile princip da ne pregovaraju s teroristima i time učinile opasan presedan, koji su registrovale obe strane, naravno svaka iz svog ugla.
Američko-britanska vojna operacija protiv iračkog režima Sadama Huseina 2004. godine pokrenuta je zbog sumnji da je u dosluhu sa Al Kaidom i da razvija oružje za masovno uništavanje. Kao što je poznato, nakon zaposedanja Iraka, ustanovljeno je da su pomenute sumnje bile neosnovane.
Međutim, posle toga ova zemlja je postala stecište pripadnika Al Kaide iz celog sveta. Vremenom, oni su u savezu s domaćim džihadistima formirali teroristički kolektivitet „Islamska država Irak”, čiji su pripadnici izvodili sistematske, težišno samoubilačke napade na invazione trupe i iračke snage bezbednosti.
Izbijanjem građanskog rata u susednoj Siriji ovaj ogranak Al Kaide je prebacio deo svojih efektiva u tu zemlju s ciljem da sruše Asadov režim i uspostave kalifat sa šerijatskim zakonom. Ogranak je promenio i svoj naziv u „Islamska država Irak i Sirija” (Idis), a potom u „Islamska državu Irak i Levant” (Idil).
Tokom dvogodišnjeg rata u Siriji, Idil je postala respektabilna vojna organizacija. Svoju moć je („iznenadno”) u drastičnom smislu pokazala u drugoj sedmici juna ove godine kada je oko 10.000 njenih pripadnika filmskom brzinom zauzelo Mosul, drugi po veličini grad u Iraku. U daljim dejstvima osvojili su više gradova u Iraku i trenutno ugrožavaju Bagdad.
Nezavisno od krajnjeg ishoda aktuelne ofanzive Idila u Iraku, očigledno je da ona predstavlja strategijsko iznenađenje u trinaestogodišnjem američkom i desetogodišnjem iračko-američkom ratu protiv terorizma.
Budući da funkcioniše razmena obaveštajnih saznanja između Iračana i Amerikanaca, zagonetno je ko je u toj vezi zakazao. Tim povodom treba reći da se iračke snage bezbednosti, koje broje oko milion ljudi, osposobljavaju da deluju uz uvažavanje američke protivterorističke strategije, koja isključuje strategijska teroristička iznenađenja. A ovakvo nelagodno suočavanje s teroristima, ponovo nameće pitanje: kakva je svrha globalnog totalnog špijuniranja...
Profesor univerziteta
Milan Mijalkovski
objavljeno: 18/06/2014
