Izvor: Večernje novosti, 15.Jun.2013, 22:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NSA ulaže milijarde u širenje kapaciteta

DNA dugom putu od potpunog negiranja postojanja do priznanja da špijunira ceo svet, američka Nacionalna obaveštajna agencija (NSA) se ovih dana suočava sa najvećim "curenjem" tajni, ali i s najvećim širenjem u šest decenija dugoj istoriji. Za razliku od globalne prašine koju je podigao bivši radnik CIA Edvard Snouden (29) otkrićem razmera globalnog "nadzora" NSA, za koju je radio po ugovoru, ne samo u svetu, već i nad građanima SAD, prašina na gradilištima dobro čuvanih hektara >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rezervisanih u SAD za agenciju daleko je manje vidljiva. Iako osnovana poverljivim pismom predsednika Harija Trumana juna 1952. godine u okviru Ministarstva odbrane za upravljanje elektronskim obaveštajnim aktivnostima vezanim za komunikacije, agencija je radila u dubokoj diskreciji do početka 21. veka. Danas, međutim, u red anegdota spada priča da akronim NSA dolazi od "No Such Agency" (Nema takve agencije), i "Never Say Anything" (Nikad ništa ne govori). Direktor 16 američkih obaveštajnih agencija Džejms Kleper priznao je postojanje velikog programa nadzora komunikacija, a predsednik SAD Barak Obama objasnio da ga je Kongres odobrio, s tim da su građani SAD izuzeti. Snoudenovo otkriće, međutim, dovelo je u pitanje ustavno pravo Amerikanaca na privatnost spoznajom da NSA nadgleda telefonske komunikacije vodećih telefonskih operatera u SAD, i da od 2007. godine zahteva direktan pristup serverima američkih internet-kompanija, najpre "Majkrosofta", pa "Jahua", "Gugla", "Fejsbuka", "Paltoka", Jutjuba" "Skajpa", AOL, najzad "Epla". Evropska unija je zatražila objašnjenja u vezi sa "nadzorom" svetskih komunikacionih tokova, privatnih, političkih, industrijskih... GLOBALNI "EŠELON" VERUJE se da NSA sarađuje i sa sličnim agencijama u Britaniji (Vladin glavni štab za komunikacije), Kanadi (Ustanova za bezbednost komunikacija), Australiji (Odbrambeni direktorat za signale) i Novom Zelandu (Vladin biro za bezbednost komunikacija) sa kojom čini grupu UKUSA, koja je odgovorna za funkcionisanje sistema "Ešelon", sposobnog za nadzor velikog dela svetskih komunikacija. Jedna od najvažnijih baza ovog sistema je, prema navodima Bi-Bi-Sija, u Britaniji, u Jorkširu. Druga je u Zapadnoj Virdžiniji, u SAD, gde se presreću sve međunarodne komunikacije koje u ulaze u istočni deo SAD. Postaja u državi Vašington presreće, navodi "Njujork tajms", saobraćaj u zapadnim SAD. Dok polemika traje, i napetost raste, NSA se širi. U sedištu NSA u Fort Džordž Dž. Midu, u američkoj državi Merilend, četrdesetak kilometara od Vašingtona, oni koji prođu skretanje "Samo za zaposlene u NSA", stižu do "obaveštajnog grada" sa 18.000 parking-mesta, kojim dominira višespratnica sa zatamnjenim staklima otpornim na spoljašnje signale i zvuke, sedište agencije, koju je Džejms Bamford, autor knjige "Telo tajni, anatomija ultrastrukture", opisao kao "tamnu Rubikovu kocku", u koju bi američki Kongres mogao da stane komotno četiri puta. Najveći poslodavac u Merilendu, NSA je maja ove godine položila još jedan kamen temeljac u Fort Midu. Do 2016. godine već postojećem kompleksu zgrada trebalo bi da se pridoda još jedan, ultramoderni kompjuterski centar, sa 14 zgrada i 10 parkinga. Za 16 narednih godina planiraju se nova širenja. Agenciji koja se, uz obaveštajne poslove bavi i razvojem specijalizovanih komunikacionih hardvera i softvera, proizvodnjom poluprovodnika, istraživanjima kriptografije, i sklapa poslove sa privatnim sektorom, zdanje u Merilendu nije jedina lokacija. NSA ima uređaje za prijem sa četiri satelita u Pensilvaniji, Kaliforniji, i instalacije u više američkih država preko kojih presreće komunikacije iz Evrope, sa Bliskog istoka iz Severne Afrike, Latinske Amerike i Azije. Objekti NSA nalaze se na još jednom mestu u Merilendu, u Koloradu, Teksasu, Džordžiji, na Havajima, u Tenesiju. U mrežu "sjedinjenih država" NSA uključuje se sada i Juta, gde je na 100.000 kvadratnih metara u toku izgradnja ogromnog kompleksa zgrada gde bi trebalo da budu smešteni superbrzi kompjuteri. Projekat bi trebalo da košta dve milijarde dolara. U kompjuterima bi se skladištila ogromna količina podataka, na najmanje pet milijardi gigabajta. Prema pisanju nemačkog nedeljnika "Špigl", u tim kompjuterima bili bi decenijama bili pohranjeni podaci o elektronskim komunikacijama iz celog sveta. Lokacija u Juti nije slučajno odabrana, jer se upravo u ovoj državi nalazi najveća zajednica mormona, koji šalju podmladak u misije širom sveta. Kada se vrate sa poznavanjem stranih jezika, mnoge regrutuje Nacionalna garda Jute, kao "analitičare međunarodnih komunikacija". Za one koji pitaju ko može da analizira toliko podataka, odgovor je ponudio bivši direktor CIA Dejvid Petreus, objasnivši da su moderni programi sposobni da brzo povezuju "razbacane" podatke i "pronalaze veze između plaćanja karticom na jednom mestu, telefonskog poziva na drugom, sa carinskim i imigracionim informacijama". Oni koji dižu glas protiv zakonitosti "nadzora", tvrdnjama da su nepomirljive sa pravom na privatnost, objašnjenje je dao šef tehnike CIA Gas Hant: "Tehnologija napreduje brže nego što zakon može da je prati".
Pogledaj vesti o: CIA

Nastavak na Večernje novosti...