Izvor: Politika, 15.Jun.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni žrtava, nijedan mrtav!
Svetski sukob je 1993. najavila američka RAND korporacija, prilično upućena u vojna zbivanja. Bitke se biju do poslednjeg bajta u svakom računaru s kraja na kraj planete, umreženom ili neumreženom. Doskorašnji prvi čovek CIA upozorio je da Americi preti novi Perl Harbur, a Srbiji?
„Svetla se gase, voda prestaje da teče, vozovi iskaču iz šina, banke ostaju bez podataka, avioni padaju s neba, ulicom vlada rulja, ljudi ginu dok identitet napadača ostaje tajna.” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svakodnevno ratuje svako sa svakim i svako protiv svakoga na poprištima s kraja na kraj planete. Da li je „digitalna kocka” već bačena ili nije?
Za Gaja Julija Cezara, hrabrog rimskog vojskovođu i potonjeg vlastodršca, pouzdano znamo da je to učinio i pregazio malu reku Rubikon. Čovečanstvo je bez objave zakoračilo u Treći svetski rat, u čijim se okršajima gine do poslednjeg bajta! (Bajt predstavlja jedan znak, kao što su slovo, cifra ili interpunkcija.)
Magazin „Ekonomist” je 2010. na koricama krupnim slovima ispisao „Sajber rat”, umetnuvši iza atomsku pečurku da čitalac ne ostane u nedoumici. Nasuprot tome, kultni časopis „Vajred” je obznanio da predstoji žestoka bitka za dušu interneta „ako se nastavi sa sejanjem straha i pometnje”. Kome se privoleti?
Doskorašnji čelnik CIA (Centralna obaveštajna agencija), Leon Paneta, početkom 2011. upozorio je na sledeći američki Perl Harbur u sajber (kiber) prostoru, devet godina nakon predviđanja poznate RAND korporacije da „sajber rat dolazi”.
Tomas Rid, profesor s Kraljevskog koledža u Londonu, čijim smo živopisnim opisom započeli kazivanje, izjavio je pre dve godine da je to uobrazilja koja nikada neće postati zbilja. Najveći broj napada u prividnim (virtuelnim) svetovima su, nastavlja on, obične podvale iza kojih stoje ovejani prevaranti. Sabotaža i špijunaža postoje, ali nikada nisu prerasle u ratovanje. I nema dokaza da je na elektronskom bojnom polju izgubljen bar jedan ljudski život. Teroristi su koristili internet samo za propagandu i ništa više, a sebe su žrtvovali u samoubilačkim prepadima.
Šta je sa iranskim postrojenjem za obogaćivanje uranijuma u Natancu, navodno prvoj pobedi u sajber ratovanju, koje su onesposobili izraelski i američki programeri zločestim računarskim crvićem „staksnetom” (Stuxnet)?
Nije srpski narod bez razloga skovao krilaticu „Gde ima dima, ima i vatre”. Zašto da bauljamo zadimljenim predelima prividne stvarnosti, ako možemo da se pozovemo na tumačenje prof. dr Radomira Mihajlovića iz Njujorškog instituta za tehnologiju: „Sajber prostor je prostor sa svim računarskim mašinama i programima, umreženim i neumreženim”. Bezpasošaigranica, to je savršeno carstvo zasveonekoji želedanezakonito steknunovac, preotmu nečije ličnepodatke, ukradu poslovneidržavnetajne.
Naš sagovornik je u različitim akademskim zvanjima predavao na mnogim univerzitetima u svetu i u zemlji. Bavi se kibernetskom (sajber) bezbednošću duže od deset godina. Doktorat je odbranio na Politehničkom institutu Njujorškog univerziteta, gde je imao prilike da učestvuje u projektima „Rata zvezda”.
1. Biće da je nenadmašni Nikola Tesla naslutio sajber rat. Kako izgleda ovaj nenajavljeni obračun, nazvan Trećim svetskim ratom?
Tesla je, svakako, nenadmašan, a predvideo je da će buduće generacije ljudi ratovati pomoću kontrolisanih inteligentnih uređaja. On je 1898. u Medison skver gardenu u Njujorku praktično izveo prvu bežičnu komunikaciju i prikazao prvi dron (bespilotna letelica), najavljujući, po njegovim rečima, epohu teleautomatizacije. Daleko pre svih predvideo je tehnološko ratovanje. Moje je mišljenje da je Treći svetski rat informatički i da se samo neke od operacija odvijaju i odvijaće se u sajber prostoru. Da budem određen, Treći svetski rat je započeo hladnim ratom i nije završen trijumfom Ronalda Regana i proslavljenim rečima u Berlinu: „Gospodine Gorbačov, srušite ovaj (Berlinski) zid”. Na ruševinama Berlinskog zida je informacijski i informatički rat pritisaka i pretnji fizičkom silom nastavljen.
Sajber prostor je novi pravac nadmetanja u kome su se, po svemu sudeći, Rusi i Kinezi za sada bolje snašli. Rusi su pobedili u intelektualnom odmeravanju, a Kinezi u industrijskoj špijunaži i kopiranju rezultata vrlo skupih razvojno-istraživačkih projekata, uglavnom finansiranih od američkih kompanija i američke države. Mnogi ukazuju na to da Amerika uspešno vodi Treći svetski rat na svim poljima, ali ne i u sajber prostoru.
2. U okršajima se gine, pesnički kazano, do poslednjeg bajta. Koja se oružja koriste? Na kojim poprištima se bitke vode?
Česte alarmantne vesti ukazuju da se ratna poprišta i sukobi među vojnim silama pomeraju iz fizičkog u logički prostor, uokviren u sajber superprostor. Namesto da gruvaju topovi i da se krstareće rakete provlače planinskim gudurama i bulevarima metropola, paketi bajtova probijaju odbrambene „ognjene zidove” i prave haos na neprijateljskim računarima (serverima). U šali bih pitanje malčice promenio: bitke se ne vode do poslednjeg bajta, već do poslednjeg sloga; do poslednjeg paketa bajtova, možemo da kažemo do poslednjeg kilobajta.
3. Leon Paneta, doskorašnji šef CIA, najavio je sledeći američki Perl Harbur u sajber prostoru. Smatrate li ovo upozorenje suviše zloslutnim?
Leon Paneta je ovu bombastičnu izjavu dao da bi ubrzao odluku američkih zakonodavaca da se što pre krene sa ulaganjem novca u sajber odbrambene sisteme. Što se tiče Perl Harbura u verziji 2, takav događaj je apsolutno nemoguć i u fizičkom i u logičkom prostoru. Tu bih citirao nedavnu izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina koji je, otprilike, rekao da je svaki napad na NATO ili SAD moguć samo u snovima ludaka. Ni budnom ludaku takva odluka ne bi pala na pamet. Iza ovakve izjave nekima se čini da stoji miroljubiva politika Rusije, a ja bih rekao da je u pitanju nemerljiva vojna superiornost Amerike u odnosu na ceo svet, na sve zemlje zajedno. Posebno je izražena u sajber prostoru. Upozorenje Leona Panete nije zloslutno, već na neki način poučno. Sajber Perl Harbur je nemoguć, ali su manji napadi više nego mogući.
4. Nije li to razlog što su SAD na čelo Sajber komande postavile generala Kita Aleksandera, direktora Nacionalne agencije za bezbednost?
General Kit Aleksander je 2010. dobio četvrtu zvezdicu kada je postavljen za prvog komandanta Sajber komande. Zamenio ga je admiral Majkl Rodžers 2014, a sada je vršilac dužnosti (VD komandanta) general pukovnik Džon Dejvis. Pre dolaska na čelo Sajber komande, Kit Aleksander je bio direktor Nacionalne agencije za bezbednost (NSA). S takvim iskustvom bio je ubedljivo najkompetentniji čovek za mesto glavnokomandujućeg. Svoju kompetentnost je u više navrata javno demonstrirao. Možemo da kažemo da je on pokrenuo objedinjavanje informacionih sistema svih individualnih vojnih rodova, vojnih, civilnih i privatnih informacionih sistema radi što uspešnije odbrane od mogućih napadača i, po njegovim rečima, što uspešnijeg protivnapada. Slažem se s porukom u pitanju da je važnost sajber odbrane jasno odslikana u izboru najboljeg mogućeg čoveka.
5. Ni druge zemlje nisu oklevale. Ima li potvrde da su prvi uspešni napad izveli Izraelci onesposobivši iransko nuklearno postrojenje?
Pored SAD, kolevke interneta, odakle je sajber prostor počeo da se širi, sve razvijenije i srednje razvijene zemlje nastoje da razviju bezbednosnu infrastrukturu u sajber prostoru. Izrael je po svim merilima jedna od najaktivnijih zemalja u ofanzivno-defanzivnim operacijama u sajber prostoru. Uveo je izvanredno obrazovanje u svim uzrastima, a ujedno je zemlja s najvećim brojem novoosnovanih visokotehnoloških kompanija po kvadratnom kilometru. U savršenoj vojnoj sinhronizaciji sa svim zemljama NATO-a i s vrhunskom globalnom obaveštajnom mrežom, Izrael je bio sposoban, i još jeste, da izvede sajber napad neviđene ubojitosti. U slučaju odbrane od budućeg mogućeg nuklearnog napada iz Irana, u junu 2010. je, najverovatnije, preko fizičkog operativca (tzv. sniker-net) ubacio virus „staksnet” u računarsku mrežu koja je kontrolisala iranska nuklearna postrojenja. Napad je bio i uspešan i neuspešan. Razlog neuspešnosti ogleda se u odmazdi iranskih sajber snaga koje su objavile programski kôd „staksnet” virusa i tako omogućile mnogobrojnim zlonamernim hakerima da se time eventualno posluže. Nema verodostojnih potvrda da su napad „staksnet” crvom (sajber crv je virus koji se sam umnožava i širi), izveli Izraelci, ali sve okolnosti na to ukazuju.
6. Američki obaveštajni prebeg Edvard Snouden tvrdi da Nacionalna agencija za bezbednost zloupotrebljava pojedine kompanije za svoje prljave rabote. Da li je to tačno?
Edvard Snouden najverovatnije nije američki obaveštajac, mada takvu mogućnost ne bismo smeli da isključimo. On je tehnički specijalista koji je radio za privatnu firmu „Buz Alen Hamilton”, podizvođača radova Nacionalne agencije za bezbednost. Praksa da se državni vojno-obaveštajni radovi obavljaju preko privatnih podizvođača krenula je s „hladnim ratom”. Danas je narasla do velikih razmera, s izgledima da kroz korupciju i nedovoljnu transparentnost načini više štete nego koristi. Edvard Snouden je na to ukazao na jedan način koji nije u potpunom skladu sa zakonima SAD. Po meni je prljava rabota ne prisluškivanje američkih građana, već plata od nekoliko stotina hiljada dolara godišnje koju je jedan mladić, ka što je Edvard Snouden, primao bez diplome sa, recimo, MIT-ja ili Stanforda. Najprljavije je tu rasipanje pozajmljenog novca, s tim se mora prekinuti, ne samo u SAD, već i u svetu. A to, svakako, važi i za Srbiju.
7. Ko je u Srbiji glavnokomandujući? Koliko je naša zemlja ugrožena?
Ne bih mogao da odgovorim. Međutim, primetio bih da posle katastrofalnih gubitaka u Prvom i Drugom svetskom ratu i nedavnog tragičnog jugoslovenskog građanskog rata, Srbija ima vrlo malo toga da izgubi, pa je na neki način malo ugrožena. Smanjena veličina i siromaštvo su, na neki način, u ovom času najbolja odbrana. Iz podataka sa konferencija imam utisak da skromne sajber odbrambene snage postoje. Moj mali doprinos tome je podizanje svesti da je sajber bezbednost važna i u nastojanju da se uvedu poslediplomske studije sajber bezbednosti na Metropolitan univerzitetu i na univerzitetu „Nikola Tesla” u Beogradu. Tu bih dodao godišnju konferenciju koja se, pod pokroviteljstvom Metropolitan univerziteta, održava sedmi put 17. juna u Beogradu.
8. Ispostavlja se da je prividni ili virtuelni svet postao savršeno okruženje za krađu novca, podataka, identiteta i državnih tajni?
Sajber prostor omogućuje dela i nedela koja se teško mogu pratiti, jer se u ovoj sveukupnoj složenosti uspešno sakrivaju tragovi posle kriminalnih radnji i to inspiriše mnoge da se oprobaju. Ali se ne bih složio da je to okruženje savršeno. Novi softverski alati i uređaji sve više ograničavaju manevarski prostor sajber napadačima.
9. U kojoj meri su potkrepljene optužbe da iz Kine dolazi najviše nasrtaja, a da je odmah iza Amerika koja je i najčešća meta?
Optužbe da su kineski hakeri veoma aktivni u nasrtajima na američku sajber teritoriju su, uglavnom, potkrepljene mnogobrojnim dokaznim podacima. Malo ih zanimaju politička i vojna pitanja, prvenstveno su zainteresovani za industrijske tajne i, kao što sam pomenuo, za rezultate skupih istraživanja. Krađom industrijskih tajni drastično se obara cena odgovarajućeg proizvoda, čime se povećava kineska kompetitivnost na svetskom tržištu. Od ovakve vrste nasrtaja neophodna je odbrana, kako sajber tehnologijama, tako i zakonodavnim međunarodnim propisima s kojima se, nažalost, vrlo sporo napreduje.
10. Očekujete li da će mašine nastaviti tamo gde su ljudi stali?
To već mašine uveliko čine. Pomoću mašina vidimo što dalje i što sitnije, možemo da letimo kao ptice i više od ptica, da se krećemo kao ribe pod vodom i preko vode, da računamo brže od ljudi bez mašina, da jednim udarcem ubijemo milion ljudi. Najstrašnije, možda, tek nailazi. Moguće je da mašine postanu samostalne i da bez nas krenu u pohode. Zastrašujuće i istinito jeste to da su u toku rasprave da se vojnim mašinama omogući da autonomno biraju koga će ubiti. Moguće je da nas kao sebi nepotrebne jednog dana pretvore u svoje gorivo ili nas, pak, odstrane kao svoje smeće. Strahujem da je u toku prerastanje latinske „Deus ex machina” (Bog iz mašine) u „Deus est machina” (Mašina je bog).
Pogledaj vesti o: CIA
