Izvor: B92, 10.Okt.2016, 08:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako je pogubljen slavni Če Gevara

Devetog oktobra 1967. godine američka CIA pogubila je argentinsko-kubanskog revolucionara Ernesta Če Gevaru.

Prema Miču Vajsu, autoru knjige "Hunting Ch"', poznati argentinski revolucionar bio je veliki trn u oku Amerikanaca dok je pokušavao da stvori nekoliko sledećih Vijetnama u Latinskoj Americi.

Američki specijalci trenirali su bolivijske vojnike sa ciljem da zarobe Gevaru, a konačno su ga ubili 9. oktobra 1967. godine.

Gevara je rođen u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << argentinskoj građanskoj porodici španskih, baskijskih i irskih predaka.

Završivši studije medicine, putovao je Južnom Amerikom, prilikom čega je spoznao bedu radnika i Indijanaca, kriveći za to severnoameričke kapitaliste i autoritarne režime koje su podupirali.

Okrenuvši se žestokom antiimperijalizmu i marksizmu, pridružio se Pokretu 26. jula, koji je pod vođstvom Fidela Kastra nameravao da izvrši revoluciju na Kubi.

Godine 1956. se s ostalima iskrcao na ostrvo i sledeće dve godine - s najvišim činom, comandante - proveo u gerilskom ratovanju.

Nakon pobede revolucionara 1959, obavljao je državne funkcije vezane za privredu i bio jedan od najuticajnijih i najpoznatijih ljudi na Kubi.

Istovremeno se bavio teorijom gerilskog ratovanja i planirao širenje komunističke revolucije na ostatak Južne Amerike i zemalja trećeg sveta.

Napustio je Kubu 1965. i pošao u DR Kongo, odakle je planirao da pokrene afričku revoluciju. Nakon potpunog neuspeha operacije, isto je pokušao i u Boliviji, ali takođe neuspešno - uhvaćen je i odmah pogubljen.

Njegova smrt izazvala je burne reakcije u svetu - za vreme studentskih pokreta šezdesetih smatran je uzornim revolucionarom, a na Kubi i danas ima status nacionalnog junaka, kao i među raznim drugim latinoameričkim levičarskim pokretima.

Osim svrgavanja Če Gevare, predstavljamo još sedam slučajeva kada je američka vojska krenula u iscrpljujući lov za pojedincima:

U možda najpoznatijoj poteri u američkoj vojnoj istoriji, general Džon 'Blekdžek' Peršing, vodio je 'kaznenu ekspediciju' u potrazi za Pančom Viljom i njegovim ljudima, nakon što je dotični upao u Kolumbus, u Novom Meksiku, i ubio 18 Amerikanaca.

Ekspedicija je ušla 500 km u Meksiko, i progonila Vilju od 15. maja 1916. do 12. januara 1917. godine. Iako je Pančova grupa uspešno 'razorena', on sam nikada nije uhvaćen.

'Razbijači' kodova američke mornarice saznali su 14. aprila 1943. godine da će osoba koja je stajala iza napada na Perl Harbor - admiral Isoroku Jamamoto, izvršiti inspekciju baza na Solomonovim ostrvima, i da će se putanja njegovog leta naći u dosegu američkih vojnih aviona.

Po nalogu predsednika Frenklina Ruzvelta, 18. aprila je uspešno poletelo 18 aviona. Oborena su su dva bombardera koji je trebalo da prevoze admirala, ali je njegova pratnja preživela let. Sledećeg dana su japanske spasilačke službe pronašle Jamamotovo telo.

Džeronimo je važio za jednog od najstrašnijih indijanskih vođa, kada je nateran na život u rezervatu u Arizoni 1877. godine. Nekoliko puta je bežao iz rezervata, sve dok njegov beg u maju 1885. godine nije ispraćen serijom racija na obližnjim farmama.

Vojska je poslala 5.000 vojnika u potragu, ali tokom tri meseca nije pronađen. Na kraju sam predao Amerikancima kako bi mogao opet da vidi svoju porodicu na Floridi.

Prvobitna američka vojna invazija 20. decembra 1989. godine oslabila je panamske obrambene snage i blokirala Norijegin glavni način bega, iako sam Norijega nije uhvaćen.

Potera se nastavila i trajala je do Božića, kada je panamski diktator zatražio azil od vatikanske ambasade.

Nakon dogovora s papom, rečeno mu je da mu Vatikan ne može da pruži politički azil niti garantuje za njegovu bezbednost, s obzirom na to da su demonstranti u međuvremenu okružili ambasadu.

Norijega se predao Amerikancima 2. januara 1970. godine.

Aidid je bio zapovednik koji je kontrolisao najjaču somalijsku miliciju tokom operacije UN-a 'Povratak nade'.

Amerikanci su podržavali misiju izgradnje nacije koja je ubrzo postala krvava. Da bi uspeh misije bio osiguran, bilo je neophodno uloviti Aididija.

Prvi pokušaj njegovog hapšenja propao je 17. juna 1993. godine. Amerikanci su poslali novu jedinicu i pomoć 28. avgusta iste godine, i još jednu 3. oktobra.

Uhapšeno je mnogo Aididijevih poručnika, ali američke žrtve označile su prevelike gubitke za SAD.

UN je zato 16. novembra donio rezoluciju prema kojoj je započelo primirje, i Aidid je mogao mirno da nastavi da vlada.

Potraga za Huseinom počela je pre pada Bagdada 9. aprila 2003. godine, ali Sadam Husein je mesecima bio kao duh - bilo ga je nemoguće naći.

Kad su ga američki vojnici konačno locirali, pokazalo se da se nije krio na tajnom mestu, pa čak ni u dobro opremljenom bunkeru, već u maloj rupi blizu Tikrita, gde je sakrio 750.000 dolara, kalašnjikov i čokoladu.

Osama bin Laden mozak je koji stoji iza Al Kaide i terorističkih napada 11. septembra.

Prvobitna operacija kojom je planirano njegovo ubistvo u pećinama na planini Tora Bora, propala je, ali je konačno pronađen u Pakistanu, gde su ga ubili specijalci Navy SEAL Team Sixa.

Nastavak na B92...