Izvor: Politika, 10.Dec.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isflekana Amerika
CIA je lagala – podjednako Belu kuću i javnost – o tome šta je sve radila u koncentracionim logorima i tajnim zatvorima za osumnjičene teroriste, među kojima je pored okorelih zlikovaca bilo i onih (u nekim slučajevima i staraca i dece) koji su se samo zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Upravo obelodanjeni specijalni izveštaj Senata na nekoliko hiljada strana (oznaka stroge poverljivosti skinuta je samo na rezimeu od 524) prevazišao je i najcrnje slutnje o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << metodama primenjivanim u poznatim (Gvantanamo, Abu Graib) i tajnim zatvorima (u Avganistanu, Poljskoj, Litvaniji, Rumuniji...).
Reč je o velikom arsenalu neljudskog iznuđivanja priznanja, koji je, uz ignorisanje američkog ustava i pravosudnog poretka (zato je sve rađeno izvan SAD), nadmašivao čak i srednjovekovnu inkviziciju.
Međaš na ovom putu svakako je 11. septembar 2001. i trauma koju je doneo najspektakularniji teroristički napad u istoriji: obrušavanje otetih putničkih aviona na simbole američke ekonomske i vojne moći – kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i Pentagon.
Šokirani užasom koji je izazvala Al Kaida i prvim udarom na matično tlo, američka elita i javnost su reagovali panično i prihvatili doktrinu da cilj opravdava svako sredstvo.
Na oltar je prineta prevelika žrtva: ceo vrednosni sistem na kojem počivaju američke institucije i ono na čemu Amerika zasniva svoju „izuzetnost”. Zarad (negarantovane) bezbednosti izvršen je najveći atak na građanske slobode i prava.
Stvoren je jedan monstruozni bezbednosni aparat koji nadgleda, prati i prisluškuje sve i svakoga, ne samo u Americi, što je uverljivo pokazao dosije koji je o Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji obelodanio „zviždač” Edvard Snouden.
Ovo je izvitoperilo i američku spoljnu politiku: za dva uveliko besmislena „rata protiv terora” – u Iraku i Avganistanu – upravo stižu računi koje isporučuje Islamska država. Sve je više dokaza da je to ne samo diskreditovalo Ameriku već je i ekonomski iscrplo u mnogo većoj meri nego što priznaje.
Da li je ova velika fleka na Američkoj demokratiji trajna, ili se može oprati? Činjenica da je ovaj prljavi veš obelodanjen mogla bi da bude korak ka otrežnjenju, jer je u suštini ono što SAD nameću drugima: suočavanje sa bliskom prošlošću.
Izveštaj bi mogao da pokrene i pitanje odgovornosti ne samo pojedinaca, nego i sistema koji je to omogućio, ali ne mora. Uprkos zaključku senatskog izveštaja da tortura nije sprečila nove terorističke napade niti bitno doprinela otkrivanju i hvatanju drugih terorista, uključujući i Osamu bin Ladena – neki republikanci već grme da je to samo pokušaj da se diskredituju CIA i bivši predsednik Džordž Buš.
Zbog toga sve počinje da liči na ovim povodom već viđeno: na novi krug političkih prepucavanja, u kojem ono nebitno zamagljuje suštinsko.
Milan Mišić
objavljeno: 10/12/2014
.jpg)
