Izvor: B92, 11.Maj.2016, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li srpski direktori raditi za bivšeg šefa CIA
Beograd -- Prošlonedeljna poseta prvog čoveka američkog investicionog fonda KKR Dejvida Petreusa Srbiji, pobudila je interesovanje poslovne javnosti.
Iako je nakon sastanka sa srpskim premijerom prosleđeno šturo i uopšteno saopštenje u kojem je navedeno da se razgovaralo, između ostalog, o pronalaženju modela za rešavanje nenaplativih kredita, detaljnijih informacija o tome nije bilo.
Srpski mediji su posle posete objavili da je prema njihovim saznanjima, investicioni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fond KKR najviše zainteresovan za otkup kredita javnih i državnih preduzeća za koje je garantovala država, a ne za kredite tajkunskih preduzeća, koja su u velikim problemima.
Blic piše da su američkom fondu, na čijem je čelu bivši šef CIA Dejvid Petreus, najzanimljiviji dugovi preduzeća kao što su RTB „Bor“, „Srbijagas“ i EPS, za čije servisiranje te kompanije nemaju para.
Tako bi moglo da se desi da Blagoje Spaskovski, Dušan Bajatović, Milorad Grčić, ali i direktori nekih drugih državnih firmi čiji dugovi budu predmet otkupa, u nekom trenutku bukvalno počnu da rade za Petreusa da bi podmirili obaveze prema njegovom fondu, piše list.
Izvor „Blica“ iz Vlade Srbije tvrdi da je za KKR taj segment najinteresantniji jer su njihove procene da su potencijali u rudarstvu i energetici najisplatljiviji za trgovinu.
“Bivši direktor CIA ima najvažniji resurs u svom posedu, a to su informacije, i on dobro zna šta je od privrednih resursa interesantno. Njega u pregovorima sa Srbijom oko otkupa duga interesuju kompanije u oblasti rudarstva i energetike jer znaju da država njima gazduje”, tvrdi sagovornik Blica.
Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da KKR ima tri načina da naplati kredite dužnika.
“Prvi je da se naplati iz profita preduzeća ako firma počne bolje da radi, a što bi moglo da se dogodi sa oporavkom ekonomske aktivnosti. Drugi je da konvertuje kredit u vlasništvo firme i da praktično postane suvlasnik dužnika, a treći je likvidacija dužnika. U tom slučaju fond se naplaćuje iz imovine koja se nudi na prodaju nakon likvidacije firme”, kaže Živković.
Na pitanje zašto banke same ne prodaju nenaplative kredite već to prepuštaju investicionim fondovima, bankari su listu Politika odgovorili da je ključna prepreka u tome što investicioni fondovi imaju znanja da upravljaju preduzećima, a banke to ne mogu.
Koji je, onda, interes banaka da loše kredite prodaju investicionom fondu?
Ako je ukupan iznos problematičnih zajmova 3,6 milijardi i, primera radi, KKR njih preuzme upola cene zašto se bankarima isplati da umesto 3,6 dobiju 1,8 milijardi? Zato što su bankari, da bi odobrili rizični kredit, morali da rezervišu još toliko novca. Što znači da bi se prodajom tih kredita oslobodilo 3,6 milijardi evra i da bi na taj iznos dobili još 1,8 milijardi od KKR-a, piše Politika.
Ukupno bi se u bankarskom sektoru pojavilo 5,4 milijarde evra novih para, ali bi se i u bankarskim bilansima iskazao gubitak od 1,8 milijardi evra. Ipak, i kad pokriju ovaj gubitak, bankarima bi ostalo oslobođenih 3,6 milijardi evra koje bi mogli da plasiraju privredi uz kamatu i da taj novac ponovo oplode.
Takođe, postoje posebni sektori u bankama koji se bave lošim kreditima, pa bi i rešavanjem tog problema bankarima donelo uštedu u kadrovskom smislu.
I država u ovom poslu ima svoj interes. On se pre svega ogleda u tome što je rešavanje problematičnih kredita neće ništa koštati. Naime, za saniranje problema u bankarskom sektoru, koje su od početka krize napravili loši zajmovi, poreski obveznici su već platili milijardu evra.
Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije (NBS) učešće problematičnih kredita iznosi 22 odsto, što znači da svaki peti privrednik ima problema sa vraćanjem dugova bankama. Prevedeno u pare, u lošim kreditima zarobljeno je čak 3,6 milijardi evra. Upravo za te zajmove je KKR pokazao interes, jer konvertovanjem duga u vlasništvo mogu da dođu do velikog broja srpskih firmi. Spisak „problematičnih” bankarskih klijenata počinje i završava se imenima tri biznismena. To su Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma MB”, Goran Perčević, vlasnik „Interkomerca” i Željko Žunić, vlasnik „Beohemije”.
