Izvor: Danas, 20.Apr.2015, 19:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladni rat kulturom
Knjigu Frensis Stonor Saunders "Ko je platio gajdaša" našao sam slučajno u biblioteci svog drugara u Hagu. Ukratko, autorka razvija tezu i potkrepljuje je vrlo čvrstim dokazima da je Amerika po završetku Drugog svetskog rata, preko CIA, koja je obavljala neku vrstu tajnog ministarstva kulture, pokušavala da Evropi nametne američke vrednosti. To se posebno odnosilo na intelektualnu levicu, jer su levičarske ideje bile jako popularne >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u kapitalističkim zemljama Zapada, uprkos saznanjima o Staljinovim logorima i o hiljadama ubijenih. Jednostavno, komunizam je u Evropi bio popularan zbog ideja o socijalnoj pravdi i jednakosti. Nije to imalo veze sa Sovjetskim Savezom i podrškom onome što su radili.
Ipak, Amerikanci su nakon ratne pobede nad Hitlerom shvatili da u miru treba pobediti Staljina. I zdušno su radili na tome, odnosno, uložili su od 1947, kada je plan i smišljen, pa do 1967. godine, više desetina miliona dolara da bi nametnuli svoj sistem vrednosti. Za te potrebe korišćeni su filmovi, časopisi, knjige, konferencije, seminari, umetničke izložbe, koncerti i nagrade. Oni koji su sprovodili te ideje bili su probrani mladi intelektualci i predstavnici moćnih porodica - Ford, Rotšild, Rokfeler, Dipon, Vanderbilt... U knjizi se navodi da je CIA platila evropske turneje bostonskog Simfonijskog orkestra, snimanje Orvelovih dela - 1984. i Životinjska farma, tajno subvencionisala objavljivanje na hiljade knjiga, među kojima i knjigu jugoslovenskog disidenta Milovana Đilasa - Nova klasa. Zanimljivo je da se u istoj knjizi navodi i da je ideja bila da se poseje haos i da se "vešto i neprimetno, kao vrednosti nametnu ljudske ljudski poroci: laž, prevara, pijanstvo i narkomanija, nepoverenje među ljudima, izdajstvo i nacionalizam". I ne samo to. Suštinska ideja je bila da intelektualci te stavove i ideje koji se propagiraju kroz filmove i knjige, medije, usvoje kao svoje i da "subjekt veruje da su to njegovi, sopstveni stavovi". Njujork tajms je još 1966. godine pisao o tome - o tajnim operacijama koje je Amerika izvela, državnim udarima i političkim ubistvima.
U knjizi se pominju i Ernest Hemingvej kao saradnik američke obaveštajne službe, zatim Pikaso sovjetske, dirigenti Vilhelm Furtenvengler i Herbert fon Karajan, koji su bili osvedočeni nacisti. Karajan je čak bio član Hitlerove partije od 1933. i svoje koncerte je počinjao nacističkom himnom "Zastavu visoko". Britanska istoričarka Saunders objašnjava da je razlog što ih je CIA štitila od jevrejskih organizacija to što ih je smatrala korisnim za borbu protiv komunističkog uticaja u kulturi. Nešto slično Amerikancima su radili i Sovjeti, koji su svoj uticaj u Evropi širili na sličan način kroz - izdavaštvo, medije, kulturu, sindikate, ženske pokrete, omladinske grupe...
Američki državni sekretar Džon Keri je nedavno izjavio pred senatom da Rusija troši mnogo novca na propagandu koja podseća na onu iz doba Hladnog rata. Veliki medijski rat velikih sila odvija se oko građanskog rata u Ukrajini, gde svi sve optužuju da izvrću činjenice. Masovno se izmišlja i plasiraju neproverene informacije. Šta nas se sve to tiče, verovatno ćete reći? Pa, tiče nas se. I te kako. Jer je u protekle dve godine u Srbiji otvoreno nekoliko medija koje finansiraju ove države. Ideja je, očito, mada je Srbija duboko zagazila u evrointegracije, a politički vrh i javno mnenje se nisu opredelili protiv Rusije, a za EU, da se Rusiji otkine još koji saveznik u Evropi. To se najbolje videlo na slučaju Južnog toka i toga kako su Bugari pod pritiskom prekinuli ovaj projekat.
Ako niste primetili, mada je Drugi svetski rat završen pre 70 godina, Hladni rat između zemalja Zapada i Amerike, sa jedne, i Rusije sa druge strane, zapravo nikad nije ni prestajao. I traje i danas. Malo se primire, ali kad god izbije neka kriza ili rat, nekako ispadne da su interesi zemalja SAD i Zapada (najčešće Velike Britanije, Nemačke i Francuske), suprotni onome što želi Rusija. Kina se ne meša u svetske sukobe, uglavnom je uzdržana. Odatle i veliko i nimalo neočekivano približavanje SAD Kubi. U pitanju je strah izazvan epizodom koja je svet dovela na ivicu nuklearnog rata 1962. kada je SSSR montirao svoje rakete na Kubi i uperio ih ka SAD. Međutim, ukoliko se to ponovo dogodi, tu već nikakvi mediji i propaganda ne mogu pomoći.
Ipak, Amerikanci su nakon ratne pobede nad Hitlerom shvatili da u miru treba pobediti Staljina. I zdušno su radili na tome, odnosno, uložili su od 1947, kada je plan i smišljen, pa do 1967. godine, više desetina miliona dolara da bi nametnuli svoj sistem vrednosti. Za te potrebe korišćeni su filmovi, časopisi, knjige, konferencije, seminari, umetničke izložbe, koncerti i nagrade. Oni koji su sprovodili te ideje bili su probrani mladi intelektualci i predstavnici moćnih porodica - Ford, Rotšild, Rokfeler, Dipon, Vanderbilt... U knjizi se navodi da je CIA platila evropske turneje bostonskog Simfonijskog orkestra, snimanje Orvelovih dela - 1984. i Životinjska farma, tajno subvencionisala objavljivanje na hiljade knjiga, među kojima i knjigu jugoslovenskog disidenta Milovana Đilasa - Nova klasa. Zanimljivo je da se u istoj knjizi navodi i da je ideja bila da se poseje haos i da se "vešto i neprimetno, kao vrednosti nametnu ljudske ljudski poroci: laž, prevara, pijanstvo i narkomanija, nepoverenje među ljudima, izdajstvo i nacionalizam". I ne samo to. Suštinska ideja je bila da intelektualci te stavove i ideje koji se propagiraju kroz filmove i knjige, medije, usvoje kao svoje i da "subjekt veruje da su to njegovi, sopstveni stavovi". Njujork tajms je još 1966. godine pisao o tome - o tajnim operacijama koje je Amerika izvela, državnim udarima i političkim ubistvima.
U knjizi se pominju i Ernest Hemingvej kao saradnik američke obaveštajne službe, zatim Pikaso sovjetske, dirigenti Vilhelm Furtenvengler i Herbert fon Karajan, koji su bili osvedočeni nacisti. Karajan je čak bio član Hitlerove partije od 1933. i svoje koncerte je počinjao nacističkom himnom "Zastavu visoko". Britanska istoričarka Saunders objašnjava da je razlog što ih je CIA štitila od jevrejskih organizacija to što ih je smatrala korisnim za borbu protiv komunističkog uticaja u kulturi. Nešto slično Amerikancima su radili i Sovjeti, koji su svoj uticaj u Evropi širili na sličan način kroz - izdavaštvo, medije, kulturu, sindikate, ženske pokrete, omladinske grupe...
Američki državni sekretar Džon Keri je nedavno izjavio pred senatom da Rusija troši mnogo novca na propagandu koja podseća na onu iz doba Hladnog rata. Veliki medijski rat velikih sila odvija se oko građanskog rata u Ukrajini, gde svi sve optužuju da izvrću činjenice. Masovno se izmišlja i plasiraju neproverene informacije. Šta nas se sve to tiče, verovatno ćete reći? Pa, tiče nas se. I te kako. Jer je u protekle dve godine u Srbiji otvoreno nekoliko medija koje finansiraju ove države. Ideja je, očito, mada je Srbija duboko zagazila u evrointegracije, a politički vrh i javno mnenje se nisu opredelili protiv Rusije, a za EU, da se Rusiji otkine još koji saveznik u Evropi. To se najbolje videlo na slučaju Južnog toka i toga kako su Bugari pod pritiskom prekinuli ovaj projekat.
Ako niste primetili, mada je Drugi svetski rat završen pre 70 godina, Hladni rat između zemalja Zapada i Amerike, sa jedne, i Rusije sa druge strane, zapravo nikad nije ni prestajao. I traje i danas. Malo se primire, ali kad god izbije neka kriza ili rat, nekako ispadne da su interesi zemalja SAD i Zapada (najčešće Velike Britanije, Nemačke i Francuske), suprotni onome što želi Rusija. Kina se ne meša u svetske sukobe, uglavnom je uzdržana. Odatle i veliko i nimalo neočekivano približavanje SAD Kubi. U pitanju je strah izazvan epizodom koja je svet dovela na ivicu nuklearnog rata 1962. kada je SSSR montirao svoje rakete na Kubi i uperio ih ka SAD. Međutim, ukoliko se to ponovo dogodi, tu već nikakvi mediji i propaganda ne mogu pomoći.
Ipak, Amerikanci su nakon ratne pobede nad Hitlerom shvatili da u miru treba pobediti Staljina. I zdušno su radili na tome, odnosno, uložili su od 1947, kada je plan i smišljen, pa do 1967. godine, više desetina miliona dolara da bi nametnuli svoj sistem vrednosti. Za te potrebe korišćeni su filmovi, časopisi, knjige, konferencije, seminari, umetničke izložbe, koncerti i nagrade. Oni koji su sprovodili te ideje bili su probrani mladi intelektualci i predstavnici moćnih porodica - Ford, Rotšild, Rokfeler, Dipon, Vanderbilt... U knjizi se navodi da je CIA platila evropske turneje bostonskog Simfonijskog orkestra, snimanje Orvelovih dela - 1984. i Životinjska farma, tajno subvencionisala objavljivanje na hiljade knjiga, među kojima i knjigu jugoslovenskog disidenta Milovana Đilasa - Nova klasa. Zanimljivo je da se u istoj knjizi navodi i da je ideja bila da se poseje haos i da se "vešto i neprimetno, kao vrednosti nametnu ljudske ljudski poroci: laž, prevara, pijanstvo i narkomanija, nepoverenje među ljudima, izdajstvo i nacionalizam". I ne samo to. Suštinska ideja je bila da intelektualci te stavove i ideje koji se propagiraju kroz filmove i knjige, medije, usvoje kao svoje i da "subjekt veruje da su to njegovi, sopstveni stavovi". Njujork tajms je još 1966. godine pisao o tome - o tajnim operacijama koje je Amerika izvela, državnim udarima i političkim ubistvima.
U knjizi se pominju i Ernest Hemingvej kao saradnik američke obaveštajne službe, zatim Pikaso sovjetske, dirigenti Vilhelm Furtenvengler i Herbert fon Karajan, koji su bili osvedočeni nacisti. Karajan je čak bio član Hitlerove partije od 1933. i svoje koncerte je počinjao nacističkom himnom "Zastavu visoko". Britanska istoričarka Saunders objašnjava da je razlog što ih je CIA štitila od jevrejskih organizacija to što ih je smatrala korisnim za borbu protiv komunističkog uticaja u kulturi. Nešto slično Amerikancima su radili i Sovjeti, koji su svoj uticaj u Evropi širili na sličan način kroz - izdavaštvo, medije, kulturu, sindikate, ženske pokrete, omladinske grupe...
Američki državni sekretar Džon Keri je nedavno izjavio pred senatom da Rusija troši mnogo novca na propagandu koja podseća na onu iz doba Hladnog rata. Veliki medijski rat velikih sila odvija se oko građanskog rata u Ukrajini, gde svi sve optužuju da izvrću činjenice. Masovno se izmišlja i plasiraju neproverene informacije. Šta nas se sve to tiče, verovatno ćete reći? Pa, tiče nas se. I te kako. Jer je u protekle dve godine u Srbiji otvoreno nekoliko medija koje finansiraju ove države. Ideja je, očito, mada je Srbija duboko zagazila u evrointegracije, a politički vrh i javno mnenje se nisu opredelili protiv Rusije, a za EU, da se Rusiji otkine još koji saveznik u Evropi. To se najbolje videlo na slučaju Južnog toka i toga kako su Bugari pod pritiskom prekinuli ovaj projekat.
Ako niste primetili, mada je Drugi svetski rat završen pre 70 godina, Hladni rat između zemalja Zapada i Amerike, sa jedne, i Rusije sa druge strane, zapravo nikad nije ni prestajao. I traje i danas. Malo se primire, ali kad god izbije neka kriza ili rat, nekako ispadne da su interesi zemalja SAD i Zapada (najčešće Velike Britanije, Nemačke i Francuske), suprotni onome što želi Rusija. Kina se ne meša u svetske sukobe, uglavnom je uzdržana. Odatle i veliko i nimalo neočekivano približavanje SAD Kubi. U pitanju je strah izazvan epizodom koja je svet dovela na ivicu nuklearnog rata 1962. kada je SSSR montirao svoje rakete na Kubi i uperio ih ka SAD. Međutim, ukoliko se to ponovo dogodi, tu već nikakvi mediji i propaganda ne mogu pomoći.
