Izvor: Politika, 01.Jun.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronski kovčezi za američke tajne
Najpoverljivija dokumenta SAD nalaze se u crnom programu izuzetno kontrolisanih informacija, na posebnim računarima, i njima Snouden nije mogao da pristupi
Šta će Putin uraditi sa internetom pitanje je koje izaziva pažnju otkako je predsednik Rusije prošle godine rekao da je svetska mreža projekat CIA, a malo kasnije najavio da će izolovati ruski internet od ostatka sveta. Kao razlog naveo je to što su druge zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << počele da ga koriste „ne samo za ekonomske, nego i za vojne i političke ciljeve” i istakao da je informaciona bezbednost prioritet Rusije.
Putin je prošle sedmice potpisao dekret kojim stavlja deo nacionalne mreže državnih institucija pod posebne mere zaštite. To, međutim, nije početak „dezintegracije” interneta, kako su mnogi strahovali, već pokušaj da se zaštiti komunikacija državnih organa.
Takve mere imaju i druge zemlje, a koliko su one važne Amerikanci su shvatili nedavno. Informacija da su ruski hakeri prošle godine došli do dela komunikacije Baraka Obame bila je jedna od najstrože čuvanih tajni zvanične istrage, sve dok „Njujork tajms” nije objavio priču pre mesec dana. Provaljena je prepiska koju je Obama slao van zaštićene mreže. Naime, komunikacija Bele kuće odvija se i preko „običnog” i preko strogo zaštićenog sistema. U ovom drugom je Obamin „blekberi”, koji predsednik ili jedan od njegovih pomoćnika stalno nosi. Bela kuća navela je da zaštićena mreža nije kompromitovana i da hakeri nisu došli ni do jedne osetljive informacije.
Kako piše američki list, mnogi visoki funkcioneri američke administracije imaju u kancelariji dva kompjutera, jedan je prikačen na superzaštićenu mrežu, a drugi je za informacije koje ne spadaju u domen strogo poverljivih. Priznaju da u ovaj drugi sistem često zalutaju i osetljivi podaci kao što su raspored sastanaka, prepiska sa ambasadorima i diplomatama, diskusije o kadrovskim rešenjima i zakonima... Obamin jutarnji brifing je obično usmen ili na papiru, mada se ponekad piše i na „ajpedu” povezanom na strogo poverljivu mrežu.
Pomenuti incident desio se u vreme najveće napetosti s Rusijom oko Krima i shvaćen je toliko ozbiljno da su se zvaničnici nekoliko nedelja sastajali svakodnevno. Takođe je otvorio polemiku o tome da li je moguće do kraja zaštiti predsednikovu elektronsku komunikaciju, posebno kada napusti zaštićene digitalne zidine Bele kuće. Mejlovi su hakovani sa naloga ljudi s kojima je predsednik komunicirao.
Za Obamu kao prvog haj-tek američkog predsednika (ni Buš ni Klinton nisu koristili elektronsku poštu) uspeh je što se izborio da zadrži lični telefon sa pristupom internetu, jer se to smatra bezbednosnim rizikom. Dobio je posebno ojačan „blekberi” bez dži-pi-es čipa i ograničenu listu ljudi s kojima može da razmenjuje poštu.
Bela kuća, Stejt department, Pentagon i obaveštajne agencije čuvaju najosetljiviji materijal u sistemu koji se zove „Džejviks” (Jwics – Joint Worldwide Intelligence Communications System). U njemu je i Obamin telefon i tuda putuju tajne unutar vlade i između zvaničnika koji su dobili zeleno svetlo da vide strogo poverljive slike, tekstove i grafikone. Nema dokaza da je u napadu probijen ovaj sistem, kojem je inače Edvard Snouden imao pristup.
Ali ni tu se izgleda ne kriju najveće američke tajne. Kako je u jednom intervjuu rekao Rasel Tajs, uzbunjivač obaveštajne agencije NSA koji je 2005. obelodanio da Bušova administracija prisluškuje ljude bez sudskog naloga, najveće američke tajne nalaze se u takozvanom crnom programu izuzetno kontrolisanih informacija (ECI – Exceptionally Controlled Information) i čuvaju se na posebnim računarima. Njima Snouden nije mogao da pristupi, a i da jeste ne bi znao da „prepozna dijamante u gomili kamenja”, tvrdi Rasel Tajs, jer su dokumenta navodno sačuvana u takvom obliku da samo nekolicina ljudi može da ih protumači.
.jpg)
