Izvor: Vostok.rs, 02.Jan.2015, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dželat: Zločin ili posao
02.01.2015. -
Zloglasni srednjevekovni traktat „Veštičji čekić“ poznat je po tome što je inkviziciju obezbedio, između ostalog, spremnim tehnikama mučenja. Njihovu zakonitost je garantovala bula pape Inoćentija VIII Summis desiderantes affectibus („Svim silama duše“), koja je poslužila kao predgovor za ovu knjigu.
Šta se promenilo? „Slične akcije i nečovečna mučenja u savremenom svetu ne mogu biti ničim opravdana“ – ovako je reagovao predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Avganistana Ašraf Gani na nedavnu objavu „Izveštaja o mučenjima“ CIA.
Međutim, u poslednjem godišnjem izveštaju Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu, za slične akcije se sumnjiče i saradnici avganistanskih službi bezbednosti i američki vojnici u toj zemlji. Možda, američka obaveštajna služba i nije prebacivala svoje zarobljenike po čitavom svetu, ali spisak korišćenja „širokih metoda ispitivanja“ prema njima u dokumentu MKS, sličan je senatskom izveštaju o CIA. Kako se pokazalo, postoji i „bula“ komande.
Predstavljajući „Izveštaj o mučenjima“, šef Komiteta za obaveštajne poslove Diana Fajnstejn nazvala je dejstava CIA „mrljom na našim vrednostima i našoj istoriji“. Mrlja se našlo više. Ko u Americi namerava da ih čisti?
Ko bi drugi, nego sud. Npr, u izveštaju se kaže da je štetu poziciji SAD u svetu i značajne finansijske i druge gubitke naneo program CIA „Hapšenje i ispitivanje“. Međutim, ovaj program je davno obustavljen. Aktivisti za ljudska prava tvrde da senatski izveštaj osigurava obim novih informacija, dovoljnih da se pokrene krivični postupak. Protiv koga? Umesto imena službenika specijalnih službi u izveštaju se ukazuju njihovi pseudonimi i niko nema nameru da ih obelodanjuje.
Sa tajnim agentima je sve jasno. Ali, možda će Međunarodni krivični sud biti suroviji prema američkim vojnicima? Teško. Za početak, npr, sve države-članice NATO, uvučene u rat u Avganistanu, odbile su da pomažu MKS u sličnim istragama. Pod dva, sam MKS ne sudi, već šalje predmet u odgovarajuće zemlje, a tamo vrlo retko osuđuju svoje vojnike. Npr. prema podacima vojnog resora Velike Britanije u 2012. godini od 126 predmeta o zločinima britanskih vojnika prema avganistanskim civilima izvršenim od januara 2005. godine, samo je 8 došlo do suda.
Britanci su se dovoljno „nasladili“ i u Iraku. Početkom 2014. godine MKS je poslao 85 predmeta o sistematskim mučenjima više od 500 iračana. 17. septembra MKS je dobio informacije o 372 slučaja surovog ponašanja prema zarobljenicima. Kasnije, njima su se pridružili i predmeti o navodnim ubistvima 16 Iračana od strane britanskih vojnika u tom periodu. Rezultat – lagano razmatranje nekoliko najtežih slučaja.
Kod Amerikanaca je još gore. Kako je izjavio u avgustu regionalni direktor AmnestyInternational Ričard Benet, „Ni u jednom slučaju koji smo mi razmatrali američki vojnici nisu bili izvedeni pred lice pravde. Podaci o navodnim ratnim zločinima i nezakonitim ubistvima, kako vidimo, bili su ignorisani“.
Međutim, čak i ako MKS ipak uspe da natera američki sud da se uhvati u koštac sa ponašanjem američkih vojnika prema uhapšenim Avganistancima i Iračaniam, sve će to udariti u drugi zid – u SAD se mučenja ne smatraju mučenjima. Isto tako kao što su praktično sve metode ispitivanja CIA, uključujući utapanje, bile usvojene Ministarstvom pravde SAD, tako su i vojnici imali svoj „Veštičji čekić“ – instrukcije za vođenje ispitivanja usvojila je Vrhovna komanda.
Moguće da je sve to, zaista, ostalo u prošlosti. Ali i za budućnost američki vojnici imaju pouzdane indulgencije za navodne grehove. Npr. bilataralni sporazum sa Avganistanom u sferi bezbednosti. Interesantno, uspevši da se izbore za njegovo potpisivanje, SAD su odmah objavile da kontigentu sa instruktorima i savetnicima koji ostaju u Avganistanu, dodaju malu grupu snaga za specijalne operacije „za nastavak borbi sa „Al-Kaidom“. Preduhitrivši pitanja na ovu temu, predsednik Avganistana je izjavio: „Na osnovu bilateralnog sporazuma sa SAD u sferi bezbednosti, na kraju ove godine, tj. kroz 21 dan, niko ne može uzimati zarobljenike ili organizovati zatvore u Avganistanu“. Može se samo dodati, da niko ne može proveriti poštovanje ovih uslova. Tako je i napisano u sporazumu.
Vadim Fersovič,
Izvor: Glas Rusije, foto: Fotolia/pyzata
