Izvor: Večernje novosti, 21.Maj.2015, 23:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drevna mudrost naroda Maja: 8 saveta za zdrav život

Civilizacija Maja, koja je šest vekova cvetala u području koje danas obuhvata delove Meksika, Belizea, Hondurasa, El Salvadora i Gvatemale, razvila je metode lečenja koje imaju svoje mesto u današnjoj holističkoj medicini. Razvili su i nekoliko recepata za zdrav i harmoničan život.1. Seme španske žalfijeŠpanska žalfija, “čia”- naziv izveden od reči koja označava životnu snagu – bila je biljka koju su drevne Maje i Asteci >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << smatrali važnom za održavanje dobrog zdravlja i energije. Maje su ovo seme redovno grickale, a koristile su ga i u verskim ceremonijama. Seme je bogato vlaknima i proteinima i prepuno je zdravih omega-3 masnih kiselina, suštinski važnih za odražvanje funkcija mozga, bitnih i u prevenciji raka.2. Duša i telo kao jednoZa Maje, suštinu zdravlja je predstavljala ravnoteža – dok je bolest smatrana njenim poremećajem. Da bi takvu neravnotežu izlečile, Maje su kombinovano koristile lekovite trave, sopstvene oblike masaže i akupunkture, hidroterapiju i molitvu.Majanska holistička tradicija lečenja je medicinsko – religiozna, što znači da su podjednako lečili bolesti tela i duše, spoznajaući njihovu uzajamnu povezanost. Majanski iscelitelji prvenstveno su nastojali da uravnoteže protok č’ulel, odnosno životne energije u telu, po čemu majanska medicina veoma podseća na kinesku.3. Iscelitelji kao središte kultureIscelitelji, odnosno h’men, igrali su centralnu ulogu u zajednici Maja. Posedovali su široko znanje o raznim isceliteljskim sredstvima i koristili su ih da osobe oslabljenog zdravlja ponovo dovedu u ravnotežu.Među urođeničkim stanovištvom, ova tradicija je nastavila usmeno da se prenosi kroz mnoge generacije, tako da je neki iscelitelji mađu današnjim potomcima Maja i dalje praktikuju, naročito u oblasti Meksika poznatoj kao Jukatan.4. Mnogo čokoladeTokom 2600 godina Maje su redovno konzumirale čokoladu. Arhelolozi su pronašli ostatke čokolade u drevnim posudama, i smatraju da su Maje čokoladu pile 1000 godina ranije nego što se to nekad verovalo.Kakao je bio redovan sastavni deo njihove ishrane – neki tvrde čak i da su njime začinjavali svaki obrok – i održavao ih je u dobrom zdravlju. Bio je napitak običnih ljudi, i hrana bogova i vladara, o čemu svedoči i njegovo naučno ime – Theobroma kakao – “hrana bogova”.Kakao i proizvodi od njega puni su flavanola, antioksidansa koji štiti srce i mozak i nalazi se još i u crvenom bobičastom voću, crnom vinu i čajevima. Kakao je bogat magnezijumom, mineralom važnim za mnoge telesne procese, a takođe i kalcijumom, gvožđem, bakrom, cinkom i natrijumom.5. Verovanje u život po prirodnim ciklusimaJaka vera u prirodne cikluse rađanja i umiranja unosila je smisao i strukturu u život Maja i predstavljala je osnovu njihovih verskih ubeđenja.Maje su verovale da se ništa nikada zaista ne “rađa” niti zaista” umire”, i to verovanje je nadahnulo njihov stav prema bogovima i kosmosu.To otelovljava i njihov bog kukuruza, koji je u vreme žetve bivao obezglavljen, da bi se ponovo rodio u vreme setve. Život u skladu sa takvim duhovnim verovanjima donosi niži nivo sresa, bolje mentalno zdravlje, i duži životni vek.6. LjubimciMaje su bile jedna od prvih kultura koja je držala životinje kao ljubimce. U najstarijem periodu svoje civilizacije pripitomili su pse i ćurke, i držali su ih u svojim naseobinama, ćurke možda i zbog ishrane, a pse kao pratioce i radi društva.Poznato da bliskost sa ljubimcem snižava krvni pritisak i nivo holesterola, popravlja raspoloženje i leči usamljenost.7. Obilje vodeNajnovija istraživanja pokazuju da su drevne Maje imale dovoljno usavršen sistem vodovoda i kanalizacije da bi umele da stvore vodeni pritisak i da su mogle da obezbde tekuću vodu u kućama, fontane i higijenske toalete.Blizina vode i njeno obilje nisu, međutim, bili samo funkcionalni, već su fontane i česme ljudima služile i da se bolje i prijatnije osećaju, a poznavali su i lečenje hidroterapijom.8. Jake porodične vezeU majanskoj kulturi, porodica je bila važna. To se nije toliko odnosilo na klan i pleme, koliko na porodično domaćinstvo, koje je mogla da čini jedna ili više porodica u bliskim rodbinskim vezama.Jake porodične veze i dobri odnosi u porodici čine da se bolje osećamo, jačaju imunitet i produžavaju život.Izvor: Vestinet

Nastavak na Večernje novosti...