Izvor: Vostok.rs, 02.Nov.2010, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA u Paragvaju, ili kako se osloboditi od predsednika
02.11.2010. -
Aktuelnog predsednika Paragvaja Fernanda Luga u prošlosti su nazivali „svećenikom siromaha". On je prilično brzo napredovao u katoličkoj hijerarhiji, i postao episkop. Lugo je izabran na najvišu funkciju zahvaljujući masovnoj podršci naroda, i 15. avgusta 2008. godine pristupio je vršenju svojih obaveza.
On je računao da će mnogo štošta korisnog uraditi za narod. Da će odustati od pređašnjeg neoliberalnog kursa, pogubnog za nacionalnu ekonomiju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Da će se pridruiti predsednicima, koji su se latili izgradnje „Socijalizma HHI veka u Latinskoj Americi. Međutim, nisu mu dozvolili da zamišljeno i ostvari. Pre svega, morao je na duže vreme odgoditi obećanu agrarnu reformu. Parlament, u kome pristalice Luga nemaju većinu, stao je na stranu latinfundista, a ne sdiromašnih seljaka.
Konstantni faktor političkog života u zemlji je opasnost od vojnog prevrata.
Situacija se zaoštrila nakon što je u septembru 2009. godine predsednik Lugo izjavio, da ne namerava da produžuje sporazum o vojnoj saradnji sa Sjedinjenim Državama. Za ambasadu SAD u Asunsonu te su reči odjeknule kao grom iz vedrog neba. Od paragvajskog predsednika nije se očekivao tako kategoričan stav. I kanuo je u vodu višemesečni pripremni rad na programu Pentagona «Novi horizonti», prema kome je bilo planirano da u 2010. godini u Paragvaj stigne američki kontingent od 500 ljudi. Zvanični cilj projekta bio je prilagođavanje pomorskih pešadinaca lokalnim klimatskim uslovima i uvežbavanje saradnje sa paragvajskom vojskom. A u stvari, administracija Baraka Obame nameravala je da na period od deset godina osigura Pentagonu korišćenje baze «Maršal Estigarribia» («MariscalEstigarribia»), koja se nalazi 200 kilometara od «populističke» Bolivije.
Slične «desante» u Paragvaj Južna komanda Oružanih snaga SAD već je izvodila u prošlosti. Oni su se maskirali u «humanitarne operacije» za pružanje medicinskje pomoći stanovništvu i izgradnju škola, ali su u stvari korišćeni za obaveštajnu delatnost u «Zoni triju granica» (između Paragvaja, Brazila i Argentine) i pripremu infrastrukture za sveobuhvatno razvijanje vojske SAD u slučaju kriznog razvoja događaja u regionu.
Kao glavni razlog za upozoravajuće vojne manevre u Paragvaju Vašington je navodio postojanje u Zoni terorističkih gnezda Al-Kaide i Hezbolaha. Međutim, pravi razlog za umnožavanje vojnog prisustva SAD nisu nikakvi izmišljeni teroristi, već «neprijateljski SAD populistiučki režimi» u Venecueli, Nikaragvi, Ekvadoru i Boliviji. Pentagonu se veoma zabrinjavajućim čine i napori zemalja-članica Saveza Južnoameričkih nacija (Unasur) u pravcu jačanja regionalnog sistema odbrane (bez učešća SAD).
Fernando Lugo je odustao od realizacije „Novih horizonata" nakon što se upoznao sa materijalima, dobijenim od kolega iz zemalja Unasur: američke baze u Kolumbiji korišćene su za napad na kamp FARCu pograničnoj zoni Ekvadora. I Lugo nije želeo da teritoriju Paragvaja ustupa Vašingtonu za njegove eventualne avanture.
Ambasador SAD Lilijana Ajalde je odluku paragvajskog lidera označila kao nešto što «izaziva žaljenje» i izrazila nadu da će svi drugi programi saradnje – i civilni, i vojni – ostati na snazi. U prvom redu, ona je imala u vidu obuku oficirskih kadrova i nabavku naoružanja. Zar se može dopustiti da se paragvajski oficirski kadrovi obučavaju u vojnim akademijama «populističkih» zemalja, a da se u sferi Vojno-tehničke saradnje dozvoli Paragvaju da se preorijentiše na zemlje Unasur – Brazil i Argentinu? Za ambasadu SAD takav zaokret događaja značio bi potpuni fijasko.
Naginjanje Luga ka «populističkim» liderima na kontinentu od početka je brinulo ambasadu SAD i predstavnike specijalnih službi koje su se ušančile pod njenim krovom. Ako Lugo krene u pravcu strateškog zbližavanja sa Bolivarijanskom alijansom za narode Latinske Amerike (ALBA), to će predstavljati još jedan dokaz slabljenja pozicija SAD u regionu, što se ne sme dopustiti ni pod kakvim uslovima! Jer, još je Henri Kisindžer upozoravao 70-ih godina: «Ako mi nismo sposobni da kontrolišemo Latinsku Ameriku, kako ćemo onda dominirati u svetu?»
Protiv Luga je započet pravi rat. Propagandistička kampanja u cilju njegove kompromitacije razvila se u kontinentalnim razmerama. U medijima su se pojavili materijali o razuzdanom načinu života predsednika, u nedavnoj prošlosti – svećenika, o «mnogobrojnoj» vanbračnoj deci, njegovoj sklonosti ka luksuzu, popustljivom odnosu prema korupciji u najbližem okruženju. «Lugo se ulizuje siromasima, a sam živi kao oligarh», «Lugo poziva na klasnu borbu, sedeći u džakuziju», - takvim «razobličavajućim» naslovima zatrpani su listovi. Preko agenture CIA u paragvajskim medijima počele su se širiti «pouzdane informacije» o odavnašnjoj saradnji Luga sa specijalnim službama SAD. Pri tom se uporno potenciralo da je njegov deda Epifanio Mendes Flitas bio razobličen od strane Filipa Ejdžija, «dezertera» CIA, kao agent te organizacije u Paragvaju. «Skoro čitava rodbina Fernanda Luga je povezana sa američkim institucijama, Stejt departmentom ili USAID" – susretale su se i takve institucije. Veoma lukavi potez neprijatelja Luga, pobudio je mnoge njegove pristalice da mu odbiju podršku.
Bez vidljivih razloga u Paragvaju su se odjednom pojavili partizani „marksističko-bolivarijanske" tendencije.„Armija paragvajskog naroda" (EjércitodelPuebloParaguayo) povremeno je izvodila napade na policiju i pljačkala prodavnice prehrambene robe. U medijima je na sve načine potencirana veza «Armije naroda» sa gerilom u Kolumbiji (FARCiELN). Njeni duboko «zakonspirisani» glaavešine davale su demagoške izjave, pretili da će se obračunati sa predsednikom Lugom i čak objavili nagradu za njegovu glavu.
Ti su partizani veoma podsećali na holivudske statiste, ali je lov na njih organizovan po svim pravilima antiustaničke borbe, naravno, uz angažovanje instruktora CIA, vojne obaveštajne službe i saradnika DAS – kolumbijske kontraobaveštajne službe. Agenti uticaja CIA su sugerisali Lugu: bez pomoći Amerikanaca mi nećemo moći, njihovo vojno prisustvo je stabilizirajući faktor. I na kraju je predsednik pristao da se proglasi vanredno stanje u severnim regionima zemlje.
U avgustu – septembru 2010. godine u medijima su se pojavila prva saopštenja o tome, da je predsednik, zdrav čovek, snažnog nervnog sistema, pravi «macho»,oboleo od raka.Novinari su to nazivali različito - limfoma, limfosarkom itd. Informacija stručnjaka o toku lečenja imala je umirujući karakter: od limfome se može izlečiti pomoću himioterapije, predsednikov život nije ugrožen. Lugo je nekoliko puta putovao u Brazil, gde se podvrgavao neophodnim procedurama. Bliski saradnici davali su (i daju) umirujuće izjave: ničeg zabrinjavajućeg, Lugo sigurno upravlja zemljom i u avgustu 2013. godine lično će predati vlast novoizabranom predsedniku striktno u skladu sa ustavom.
Istina, ambasador SAD Lilijana Ajalde oglasila se sa prilično čudnom izjavom nakon pažljivog čitanja koje se stiče utisak, da ona ne računa naročito na Luga.
Treba istaći da današnji izgled predsednika Luga ne uliva optimizam. Posle himioterapije njemu je opala kosa, otežano govori, a i izgled mu je starački. Unutrašnje osećanje, ma koliko se trudio, teško je sakriti. Nije isključeno da on već nagađa, odakle i zašto je nastala bolest. Zato se njegov večiti oponent – potpredsednik Federiko Franko – očito nalazi u usponu. U ambasadi SAD on ima mnogo prijatelja. Ne treba ni pominjati da je po mišljenju Franka projekat „Novi horizonti" veoma perspektivan. Potrebno je samo malo sačekati.
Nil Nikandrov,
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
