Izvor: Politika, 13.Mar.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA špijunirala Senat
Teške optužbe šefice Obaveštajnog komiteta Senata na račun američkih obaveštajaca
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Obama je bio zatečen Putinovim potezima u Ukrajini – da li je CIA to propustila jer je bila suviše zauzeta špijuniranjem Senata da bi se bavila Rusijom?”
Ovo je cinični komentar kolumnistkinje „Vašington posta” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na najnoviji zaplet na američkoj sceni: dosad neviđen, pa prema tome i istorijski raskol između američkih obaveštajaca i kongresnog tela zaduženog da ih nadzire.
Teške optužbe na račun CIA iznela je predsednica Obaveštajnog komiteta Senata Dajana Fajnstajn, demokrata iz Kalifornije (u Kongresu od 1992), u dramatičnom govoru za senatskom govornicom. To je došlo kao šok, između ostalog i zato što je ona dosad javno bila važna kongresna podrška CIA, braneći i njene sporne programe kao što je „ubijanje na daljinu” uz pomoć bespilotnih letelica (dronova).
Optužba glasi da je CIA provalila u kompjuterski sistem (koji je sama opremila, odvojeno od sopstvene mreže) stručnog tima koji je, na posebnoj lokaciji u njenom kompleksu na periferiji Vašingtona, koristio stručni tim Obaveštajnog komiteta u pripremi izveštaja o kontroverznom programu pritvaranja osumnjičenih pripadnika Al Kaide i njihovim saslušavanjima primenom mučenja, po mnogo čemu nalik metodama srednjovekovne inkvizicije.
Ovaj „hakerski” upad izvršen je da bi se iz tog sistema uklonila jedna interna analiza tog programa koja je zbog svoje poverljivosti trebalo da bude izvan domašaja istrage, ali koja se ipak našla tamo. Ne zna se kako: da li previdom, slučajno, ili potezom nekog „uzbunjivača” a la Edvard Snouden.
Tim senatorke Fajnstajn imao je na raspolaganju oko šest miliona dokumenata CIA iz kojih je, uz pomoć programa za pretragu koji je takođe obezbedila agencija, posle nekoliko godina rada i uz trošak od 40 miliona dolara, destilovao izveštaj na 6.300 strana. Zaključak, međutim, može da stane u jednu rečenicu: mučenje pritvorenika u specijalnom zatvoru u bazi Gvantanamo na Kubi, formalno izvan američke teritorije, nije dalo očekivane rezultate. Ali je zato napravilo veliku fleku na onome do čega je Americi veoma stalo: statusu moralnog lidera sveta.
Sumnje da CIA nadzire svoje nadzornike pojavile su se prošle godine, a senatorka Fajnstajn je očigledno došla do neporecivih dokaza o tome i rešila da napravi politički skandal. To je i nova afera u Obaminoj upravi – posle onih sa vojnikom Bredlijem Meningom, koji je „Vikiliksu” dostavio depeše Stejt departmenta i izveštaje Pentagona, i svega što je o tajnama NSA obelodanio begunac Edvard Snouden.
Ono što je ona iznela otvorilo je ovde retku javnu debatu o zbivanjima u opravdano tajnovitom Obaveštajnom komitetu, ali i pružilo nove dokaze o aroganciji američkih tajnih službi, uprkos tome što je direktor CIA Džon Brenan već posle nekoliko sati demantovao suštinu optužbi.
Dokumenti koji su uklonjeni u dva navrata tokom 2010. sadržali su nekoliko stotina strana. Senatorka Fajnstajn je uz to napomenula da je CIA njenu istragu „sabotirala od samog početka”, a ono zbog čega joj je po svoj prilici „pukao film”, bio je potez glavnog pravnika CIA koji je navodno neovlašćeno korišćenje poverljivih dokumenata (pomenuta interna analiza je odštampana i preneta na Kapitol Hil) prijavio ministarstvu pravde kao potencijalno krivično delo.
Pravnik o kome je reč u izveštaju se pominje čak 1.600 puta, jer je u vreme dok je program torture bio na snazi (2004–2009) radio u CIA centru za borbu protiv terorizma koji je sprovodio kontroverzni program mučenja, pa senatorka smatra da je on zbog toga u sukobu interesa.
Baraku Obami, prezauzetom ukrajinskom krizom i domaćim problemima, ovim je na leđa stavljen novi teret: da posreduje između obaveštajne zajednice i Kongresa.
Milan Mišić
objavljeno: 13.03.2014.
Pogledaj vesti o: CIA
