Izvor: Politika, 08.Apr.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA je volela „Doktora Živaga”
Akcija američkih obaveštajaca da ova knjiga dospe do Sovjeta – o čemu svedoče upravo otkriveni dokumenti – jedna od tajni iz hladnog rata
Među 130 novootkrivenih dokumenata CIA nalazi se i memorandum iz kojeg se saznaje umešanost ove obaveštajne agencije u štampanje romana „Doktor Živago” Borisa Pasternaka, knjige koja je bila zabranjena u Sovjetskom Savezu, piše „Vašington post”.
Dugo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je skrivana uloga CIA u objavljivanju ovog dela na ruskom jeziku u Holandiji, u tvrdom povezu, kao i džepnog izdanja u mekom povezu, i to u samom sedištu CIA. Bio je to odvažni plan ove obaveštajne službe koji je omogućio da knjiga dospe u ruke sovjetskih građana, pa i onih u čitavom Istočnom bloku. Cilj je bio da knjiga postane propagandno oružje protiv ruske verzije stvarnosti. Ova akcija smatra se i jednom od najvećih kulturnih oluja u hladnom ratu, a vrlo mali broj čitalaca znao je za priču u pozadini „Doktora Živaga”, po kojem je 1965. godine snimljen i istoimeni film.
Tokom hladnog rata, CIA je cenila književnost: romane, pripovetke, poeziju, Džojsa, Hemingveja, Eliota, Tolstoja, Dostojevskog, Nabokova. Knjige su bile njeno oružje, i tim bolje ako je neko književno delo bilo zabranjeno u Sovjetskom Savezu. U hladnom ratu više od 10 miliona primeraka knjiga i časopisa bilo je tajno distribuirano iza gvozdene zavese, u cilju političke kampanje.
Skrivena pošiljka stigla je u sedište CIA, januara 1958. godine. U njoj su bile dve rolne filma Britanske obaveštajne službe, snimljene stranice romana „Doktor Živago”, na ruskom jeziku. Ovo delo Borisa Pasternaka bilo je zabranjeno u Sovjetskom Savezu, i Britanci su predlagali da CIA napravi kopije romana negde iza gvozdene zavese. Ova ideja odmah je privukla pažnju Vašingtona.
U memorandumu poslatom svim šefovima sovjetskog odeljenja pisalo je da je ova knjiga imala veliku propagandnu vrednost, ne samo zbog provokativne prirode i suštinske poruke, već i zbog okolnosti objavljivanja.
„Imamo mogućnost da sovjetske građane podstaknemo na razmišljanje o ispravnosti njihove vlade, budući da im nije dostupno književno delo jednog od najvećih živih pisaca Rusije, u njegovoj zemlji i na njegovom jeziku”, sadržaj je memoranduma CIA.
Izdanje romana „Doktor Živago” iz 1958. godine bilo je tajno štampano u Holandiji, i deljeno sovjetskim turistima na Svetskoj izložbi u Briselu. U središtu autobiografskih i epskih zbivanja priče Pasternaka su bliske ruskoj revoluciji iz 1917. godine. Živago je Pasternakov alter-ego. Pisac, rođen 1890, kao i junak, pripadaju davnoj prošlosti, kulturnom miljeu moskovske inteligencije. Pasternak je znao da će sovjetski izdavači ustuknuti pred „Živagom”, pred očevidnom religioznošću ideja, ravnodušnošću pred zahtevima socijalističkog realizma i odsustvom priklanjanja Oktobarskoj revoluciji. Pasternak je u to vreme pokazao neustrašivost tako što je davao novačnu pomoć ljudima čiji su rođaci bili poslati u gulage, zalagao se pred autoritetima i tražio milost za političke optuženike, i nije potpisivao peticije za smaknuće državnih neprijatelja.
Neistomišljenicima, na javnim okupljanjima u lice je govorio: „Ne vičite na mene, ali ako baš morate, nemojte svi uglas.” Pasternak je odbijao da kroji svoju umetnost prema političkim zahtevima države.
Srećom po njega, italijanski izdavač iz Milana dobio je kopiju pomenutog Pasternakovog rukopisa, od literarnog agenta iz Moskve. Juna 1956, pisac je potpisao ugovor sa izdavačem Đanfrankom Feltrinelijem, koji je prkosio naporima Kremlja i Italijanske komunističke partije da spreče štampanje knjige. Tako je novembra 1957. godine objavljeno italijansko izdanje „Doktora Živaga”. U Vašingtonu je sovjetski ekspert uvideo zbog čega Sovjeti nisu bili naklonjeni „Živagu”. U memorandumu iz 1958. godine Džon Mori, šef sovjetskog odeljenja CIA, napisao je da je jasno da je pogled na svet u ovom delu pretnja za Kremlj.
„Pasternakova humanistička poruka, da svaka ličnost zaslužuje pravo na privatni život i poštovanje, bez obzira na političku odanost ili doprinos državi, poseduje suštinski izazov modelu žrtve u komunističkom sistemu”, napisao je Džon Mori. Posle objavljivanja knjige u Italiji, CIA je preporučila da se „Doktor Živago” štampa u maksimalnom broju primeraka inostranih izdanja, i bila je u vezi sa Holandskom obaveštajnom službom. Delo je izdala mala akademska kuća u Hagu, i prvo izdanje na ruskom jeziku ugledalo je svetlost dana septembra 1958. godine.
Kao glavno mesto distribucije „Doktora Živaga” bila je Svetska izložba u Briselu 1958. godine, kojoj su prisustvovale 43 nacije. I SAD i Sovjetski Savez imale su na ovoj izložbi velike paviljone, a ono što je posebno zanimalo CIA bio je podatak da je čak oko 16.000 sovjetskih građana doputovalo na ovu manifestaciju. Podelu knjiga sovjetskim građanima pomogao je i paviljon Vatikana, koji je bio nazvan „Grad Božji”. Međutim, ovo holandsko izdanje nije bilo legalno, zbog toga što nikada nije bio potpisan ugovor između italijanskog i izdavača iz Haga.
Kada je Boris Pasternak dobio Nobelovu nagradu za književnost zvanični Kremlj ovo priznanje ocenio je kao antisovjetsku provokaciju, a Džon Mori zapisao je 1959. godine: „Osećamo da je ’Živago’ odlična odskočna daska za razgovore sa Sovjetima povodom teme ’komunizam protiv slobode izražavanja’”. Do jula iste godine bilo je odštampano oko 9.000 primeraka džepnog izdanja „Doktora Živaga”, koji je CIA objavila u svom sedištu. Dokumenti CIA navode da su i ove džepne knjige deljene sovjetskim turistima i zvaničnicima na Zapadu. Oko dve hiljade kopija razdeljeno je ruskim i istočnoevropskim studentima na „Svetskom festivalu omladine i studenata, za mir i prijateljstvo”, u Beču 1959. godine. Među delima koja su tada dospevala u ruke mladih bila su i Orvelova „1984” i „Životinjska farma”. „Čitajte ga”, govorili su studentima prerušeni agenti KGB povodom „Doktora Živaga”, „Ali nikako ga ne donosite kući”.
Priredila M. Vulićević
objavljeno: 08.04.2014.
