Izvor: Blic, 01.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CIA do 2000. štitila Karadžića

Radovan Karadžić, bivši lider bosanskih Srba, optužen za genocid i ratne zločine, sve do 2000. godine bio je pod zaštitom SAD, kada je CIA presrela njegov telefonski razgovor, na osnovu čijeg sadržaja je bilo očigledno da lično rukovodi sednicom SDS - tvrdi sagovornik „Blica", blizak američkoj obaveštajnoj agenciji.

Izuzetno obavešten sagovornik „Blica" tvrdi da mu je Ričard Holbruk, državni sekretar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i tvorac Dejtonskog sporazuma, lično priznao da je sklopljen dil sa Karadžićem, na osnovu kojeg su SAD tražile od lidera SDS i bosanskih Srba povlačenje sa svih javnih funkcija u zamenu za zaštitu pred Haškim tribunalom.

- Nisam siguran da uopšte postoji pisani dokument koji ovo potvrđuje, ali imam priznanje Holbruka o usmenim garancijama datim Karadžiću sa najvišeg nivoa SAD - tvrdi naš sagovornik.

Odgovarajući na pitanje šta se u međuvremenu dogodilo, kako je došlo do hapšenja Karadžića, te kako i kada je taj dogovor prestao da važi, naš izvor kaže:

- Jednostavno, u Americi su poludeli kada su shvatili da ih Karadžić vuče za nos. Tokom 2000. godine, kada su se održavali izbori u BiH, CIA je saznala da Karadžić i dalje iz senke rukovodi SDS iako su imali dogovor da se neće mešati u politička zbivanja. Te 2000. godine u Bijeljini je održan skup SDS, kojim je rukovodio lično Karadžić. Preko telefona davao je uputstva članovima i rukovodstvu stranke koga da smene, koga postaviti na koju funkciju. Lično je bio angažovan u svim aktivnostima SDS.

Kada je CIA presrela Karadžićev telefonski razgovor i konačno shvatila da ih sve vreme izigrava, pokušali su da zabrane SDS, čemu se oštro usprotivio visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič.

Holbruk je hteo još jednu pogodbu, ali naš sagovornik tvrdi da su Amerikanci i CIA povukli neformalnu zaštitu koju je do tada uživao. Opisujući kako se na terenu sprovodila ta neformalna zaštita, naš izvor otkriva:

- Jednostavno, američki vojnici 1996. i 1997. godine stacionirani u BiH dobili su pismene naredbe, u kojima je pisalo da u slučaju da naiđu na traženog optuženika ne smeju da ga hapse.

Karadžićev imunitet pred drugim obaveštajnim službama, poput francuske i britanske, deo je dogovora sa CIA. Osim toga, krajevi u kojima se Karadžić kretao, Pale i istočna RS, bili su u francuskim i američkim zonama.

Šta se od 2000. godine sa Karadžićem događa, naš sagovornik ne zna.

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, po nalogu Haškog tužilaštva, istraživalo je navode o postojanju ovog dogovora. Iako „Blic" saznaje da su svi ispitani svedoci potvrdili da je Karadžić imao sklopljen dil sa SAD, tamo nam je rečeno da „s obzirom na to da je to sada predmet odbrane Karadžića pred Tribunalom, srpsko tužilaštvo ne želi da se izjašnjava".

Sam Karadžić rekao je istražnim organima u Beogradu, pre transfera u Hag: „Amerikanci su me izigrali. Postigao sam dogovor sa američkom državom u junu 1996. godine, ne sa Holbrukom. On je bio samo izaslanik američke države. Rekli su da se povučem sa funkcije predsednika SDS i RS, i da ću imati njihovu zaštitu pred Tribunalom. Ja sam sve što je dogovoreno ispoštovao". Ovo je potvrdio i na svom prvom pojavljivanju pred Sudom u Hagu.

Istražnim organima u Srbiji rekao je da su ovom dogovoru, osim američkog državnog sekretara i tvorca Dejtonskog sporazuma Ričarda Holbruka, prisustvovali Slobodan Milošević, Momčilo Krajišnik i Aleksa Buha, kao i da nije bilo pisanog sporazuma jer je Slobodan Milošević odbio da ga potpiše, pravdajući se da to nije potrebno, s obzirom na to da je dogovor postignut na najvišem nivou dveju država. Ali kako je Karadžić naveo, o tom dogovoru vođen je protokol. Taj dokument, međutim, Karadžić ne poseduje.

Sve svedoke ovog dogovora, izuzev Miloševića, ispitalo je Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, istražujući, na zahtev Haškog tužilaštva, postojanje dogovora Holbruk - Karadžić, novembra prošle godine. Osim navedenih svedoka, domaći istražitelji saslušali su i Milana Milutinovića, bivšeg predsednika Srbije, šefa njegovog kabineta Vladimira Nadeždina, Biljanu Plavšić, koja je nasledila Karadžića na mestu predsednika RS, ali i Franka Simatovića i Jovicu Stanišića. Svi saslušani potvrdili su postojanje ovog dogovora.

Madlen Olbrajt mi nudila da otvorim kliniku

Haški tribunal juče je objavio pisani podnesak Radovana Karadžića u kojem, između ostalog, Karadžić tvrdi da se 1996. američki izaslanik Ričard Holbruk, u ime SAD, obavezao da Karadžić neće biti „procesuiran pred Tribunalom" ako se povuče iz javnog života. „Ponuda se sastojala u sledećem: moja obaveza je bila da se povučem ne samo sa javnih već i sa stranačkih funkcija, da se potpuno uklonim sa javne scene... Jednom rečju, da budem potpuno nevidljiv dovoljno dugo da se Dejtonski sporazum primeni do kraja", tvrdi Karadžić. „A što se mene tiče, gospodin Holbruk se u ime SAD obavezao da neću biti procesuiran pred ovim Tribunalom...", tvrdi Karadžić, napominjući zatim da „u medijima postoje dokazi o tome da postoji sporazum, mada bez pojedinosti u odnosu na Tribunal". Karadžić tvrdi i da je tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt predlagala predsednici RS Biljani Plavšić „da se sklonim u Rusiju, Grčku, Srbiju i otvorim svoju kliniku..."

(Beta)

Vilijem Staubner: Italijanski vojnici okrenuli glavu dok je prolazio

Američki diplomata Vilijem Staubner, koga je Karadžić u prekjučerašnjem uvodnom obraćanju pomenuo kao osobu koja je upozorila glavnog tužioca Haškog tribunala na postojanje dogovora sa Holbrukom, u intervjuu za Radio „Slobodna Evropa" rekao je sledeće:

- Tokom pregovora u Dejtonu, kojima sam prisustvovao, Suzan Sandej, koja je takođe bila učesnik konferencije, pozvala me je i rekla da postoji uverenje da je postignut sporazum sa Karadžićem i Mladićem da se povuku, a da za uzvrat budu oslobođeni optužnice, jer se smatralo da je to presudno za mir u Bosni. O tome sam obavestio Ričarda Goldstona, glavnog haškog tužioca, za koga sam radio u to vreme. On je ubrzo sazvao pres konferenciju i saopštio da ukoliko se napravi takav dil sa Karadžićem i Mladićem, odmah će podneti ostavku.

Nakon toga pozvao ga je, kako svedoči, jedan zvaničnik Stejt departmenta i pitao da li bi Goldston zaista dao ostavku u slučaju povlačenja optužnice protiv Karadžića i Mladića. Odgovorio je potvrdno.

Staubner je ispričao kako je naivno verovao da će međunarodne snage uskoro uhapsiti Karadžića. Međutim, jednom prilikom bio je na kontrolnom punktu na potezu između Sarajeva i Pala, koji su obezbeđivali italijanski vojnici.

- U tom trenutku punktu se približavao Karadžićev konvoj iz pravca Sokoca, sa rotacionim svetlima na policijskim kolima. Italijanski vojnici su okrenuli glavu, gledajući ka Sarajevu, dok je Karadžić prolazio pored njih, valjda da bi mogli da kažu da ga nisu videli - prisećao se on.

On navodi kako se sreo nekoliko puta sa jednim od Karadžićevih saradnika do juna 1996. godine, koji mu je rekao da Amerikanci ne žele da Karadžić bude uhapšen i zato nema potrebe da se predaje i sedi u zatvoru.

Nastavak na Blic...

RTS: Karadžića štitila CIA

Cafe.ba: Karadžića do 2000. štitila CIA