Izvor: Politika, 14.Okt.2011, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš nikad neće završiti u Hagu
Sve što je uradio dok je bio u Beloj kući, ponovio bi i danas, rekao je bivši predsednik SAD Džordž Buš nedavno u televizijskom intervjuu. Istorija će, kako očekuje, pokazati da američke žrtve u Iraku nisu bile uzaludne, iako tako misli visok procenat, njemu po tradiciji odanih, veterana iračkog rata.
Ovaj razgovor emitovan je samo dan-dva pre nego što je međunarodna organizacija Amnesti internešenel zatražila od kanadskih vlasti da uhapse i pokrenu postupak protiv Džordža >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Buša zbog „njegove uloge u mučenju zatvorenika u tajnim zatvorima CIA”. Buš je trebalo da putuje u Kanadu 20. oktobra, a Amnesti internešenel vidi to kao zgodnu priliku da se van američke teritorije privede i ispita zbog uloge u mučenju zatvorenika od 2002. do 2009. Amnesti se poziva na „međunarodne obaveze Kanade”, konvenciju UN protiv torture, globalno usvojene principe o zaštiti ljudskih prava.
Kanada je odgovorila da tako nešto ne dolazi u obzir. Buš nikada neće biti priveden da odgovora pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, a neće ga goniti, kako stvari sada stoje, ni domaće pravosuđe.
O najsurovijim mučenjima kojima su bili podvrgnuti osumnjičeni za učešće u terorizmu u tajnim zatvorima, najšira američka javnost zna možda i više nego što je to poznato u ostalom delu sveta. Još 2004. časopis „Njujorker” objavio je fotografije mučenja pritvorenika u Abu Graibu u krupnom planu. Naga tela, sa kapuljačom na glavi, čizma šutira lobanju mučenika prostrtog na betonu, mokrenje po zatvoreniku, uronjavanje glave pod vodu, skoro do gušenja, elektrošokovi... sve je to bilo odobreno sa najvišeg mesta, kako bi se od izmučenih izvukao neki podatak koji bi ukazao na trag do novih terorističkih planova.
U memoarima („Decision Points”) izašlim krajem prošle godine, Džordž Buš piše da je posle 11. septembra lično podržao grublje metode ispitivanja zarobljenika. Kada su ga oficiri CIA konkretno pitali oko gušenja zarobljenika pod vodom, on im je rekao da su i u tom metodu „đavolski u pravu”. Prema shvatanju analitičara i članova tadašnje administracije, to je bio delotvoran način da se od terorista izvuku dragoceni podaci, kako se nikada više ne bi ponovio 11. septembar.
Drugi, pak, rezonuju da su slike mučenja u tajnim zatvorima pomogle Al Kaidi da regrutuje veliki broj novih članova, ogorčenih brutalnošću američkih vojnika.
Barak Obama je 2009. zabranio sve oblike torture i zatvorio tajne robijašnice CIA. Ali je istovremeno odbio mogućnost da se zbog ovakve prakse sudi visokim zvaničnicima u Bušovoj administraciji. Po mišljenju stručnjaka iz njegovog tima, gonjenje bivšeg predsednika, ili potpredsednika (Dik Čejni), samo bi unelo podelu u javnosti i ne bi doprinelo da se ekscesi na ratnom terenu prorede.
Bez obzira na to, s vremena na vreme, čuju se zahtevi za suđenje Džordžu Bušu. U februaru je bivši predsednik otkazao put u Švajcarsku zbog sličnog zahteva Hjuman rajts voča. A pojedini američki analitičari i danas zameraju Obami što je praksu mučenja shvatio kao „nesrećni politički izbor”, umesto zločin. Ako odgovorni nisu kažnjeni, nikad se ne zna kad će ponovo nekom da padne na pamet da ohrabri kršenje međunarodnih konvencija u ime spasa nacije.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 15.10.2011.
