Izvor: Politika, 26.Apr.2015, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanski medijski magnat izbegao zatvor
Suvlasnik srpske televizije N-1 i bivši šef CIA za prosleđivanje poverljivih informacija dobio je dve godine uslovno, dok će Bredli Mening za depeše na „Vikiliksu” robijati 35 godina
Nekadašnji komandant ratova u Iraku i Avganistanu i bivši šef CIA Dejvid Petreus je zbog odavanja državnih tajni ljubavnici osuđen na dve godine uslovne kazne i tako spasen zatvora, za razliku od uzbunjivača i politički nezaštićenih državnih službenika SAD koji su u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << interesu javnosti novinarima prosleđivali poverljive informacije.
Partner investicionog fonda „Kolberg Kravis Roberts” (KKR), u čijem su vlasništvu u Srbiji kablovski distributer SBB i televizija N-1, platiće i 100.000 dolara globe, što je sve zajedno daleko manje od 35 godina robije koliko je sudija „odrezao” za Čelsi Mening (ranije Bredli Mening) zbog doturanja američkih diplomatskih depeša „Vikiliksu”. Petreus je, kako je javio „Vašington post”, priznao krivicu i još jednom se izvinio zbog svog ponašanja. Oproštaja, međutim, nema za Edvarda Snoudena koji je medijima prosledio špijunske tajne NSA, zbog čega se u Rusiji krije od Vlade SAD. Američki organi ne samo da gone svoje nekadašnje uposlenike poput Meninga i Snoudena, već i Džulijana Asanža koji je kao novinar objavio depeše na „Vikiliksu”. Asanž ne sme da napusti ambasadu Ekvadora u Londonu jer strahuje da će ga Britanci isporučiti Americi.
General Petreus ostaje na slobodi iako nije, poput Meninga i Snoudena, odao državne tajne radi informisanja javnosti o zloupotrebama vlade, već da bi pomogao ljubavnici Poli Brodvel koja je pisala njegovu biografiju. FBI je kod nje pronašao ratne planove, vojni dnevnik, beleške sa sastanaka, imena tajnih agenata i šifre. Zbog te afere Petreus je 2012. sišao sa čelne pozicije najpoznatije obaveštajne agencije na planeti. Predsednik Barak Obama ga je na to mesto postavio samo godinu dana ranije. Pre toga Petreus je komandovao u Iraku, gde je dramatično povećao broj američkih vojnika i potvrđivao neistine administracije Džordža Buša da se situacija u okupiranoj zemlji smiruje, iako se vojska svakodnevno žestoko borila protiv pobunjenika uz ogroman broj žrtava. Buš ga je onda poslao u Avganistan, gde ga je za komandanta imenovao i Obama 2010.
Petreusom i Obamom je te godine veoma nezadovoljan postao i Ričard Holbruk, javnosti u Srbiji poznat po ulozi u sukobima u BiH i na Kosovu. Američki diplomata je, kako otkriva novi dokumentarac koji su novinari „Njujork tajmsa” pretpremijerno pogledali, bio frustriran ponašanjem Bele kuće koja je u Avganistanu slepo slušala Pentagon. Holbruk je kao specijalni izaslanik za Pakistan i Avganistan pravio audio-dnevnik u kojem je tvrdio da čelnici američke vlade „nemaju dubinsko razumevanje problema, ali se zavaravaju da ga imaju”. Obama je pogrešio što je u Avganistan poslao desetine hiljade dodatnih vojnika, smatrao je Holbruk predlažući dogovor sa talibanima i regionalnim igračima – Pakistanom i Iranom. Holbruk je bio u sukobu i sa Petreusom, tada komandantom rata u Avganistanu. Diplomata Bila Klintona verovao je da Petreus vodi SAD ka „debaklu” jer odbija da pregovora sa avganistanskim ustanicima sve dok ih vojno ne oslabi. Holbrukovo svedočenje o tome da je Obama potpao pod uticaj Petreusa i njegovog vojne strategije umesto da politički razmišlja o Avganistanu govori u prilog tezi da je Petreus odlično kotiran u vašingtonskom establišmentu, što mu je sigurno pomoglo da se izvuče za delo koje se drugima ne prašta. Do pet godina iza rešetaka mogao je da dobije samo na konto toga što je federalne agente lagao da Brodvelovoj nije prosledio materijal.
Advokati osumnjičenih i optuženih za „curenje” informacija pitaju se da li će sudovi uzimati u obzir blagost prema Petreusu kada budu odlučivali u sledećim procesima protiv službenika koji su previše rekli novinarima. „Poruka koju šalju jeste da je to jedan veoma nepravedan sistem. Ako ste veoma ugledni general, za vas važe drugačije pravila”, kazao je branilac u jednom od takvih slučajeva.
Štićenik Eba Louela osuđen je na 13 meseci zatvora zbog prosleđivanja poverljivog materijala Foks njuzu. Ovaj advokat tvrdi da, kako prenosi sajt „Dejli bist”, država ima dvostruke aršine i da je blaža prema težim delima jer, za razliku od uzbunjivača, Petreusa nije motivisala plemenita pobuda već želja da „se promoviše ili impresionira ljubavnicu”.
Penzionisani general danas je savetnik Bele kuće za strategiju prema Islamskoj državi. Javno sramoćenje zbog vanbračne afere nije mu, baš kao ni bivšem predsedniku MMF-a Dominiku Stros-Kanu, smetalo da se uspešno bavi biznisom. Tu se ne završava njegova sličnost sa savetnicima srpske vlade. On, baš kao i Toni Bler, koristi ranije stečene političke veze da bi sada unapređivao privatan biznis. Pokušava da KKR uvede u energetski bogat Kazahstan. Otišao je da se lično sretne sa predsednikom Nursultanom Nazarbajevom, koga je upoznao kao oficir Pentagona. Dolazak u Srbiju prošle godine svakako mu se isplatio jer je nedugo posle njegove posete Aleksandru Vučiću N-1 počeo da radi.
Pogledaj vesti o: CIA
