Izvor: Politika, 13.Dec.2014, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika priznala, ali nije odbacila torturu
Nekadašnji politički i obaveštajni lideri tvrde da bi ponovo isto uradili, dok sadašnji predsednik SAD sprovodi podjednako kontroverzan program kršenja ljudskih prava
„Izveštaj je pun đubreta”, najblaži je prevod onoga što je nekadašnji potpredsednik SAD Dik Čejni izrekao o nedavno objavljenom dosijeu o torturi, a onda je dodao da bi ponovo uradio sve isto, odnosno dozvolio da CIA muči osumnjičene za terorizam. Kako su bivši direktori i sadašnji šef >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << CIA takođe stali u odbranu metoda rada američke tajne službe, a budući glavni pretendenti na Belu kuću uporno ćute, stiče se utisak da time što je priznala da je vršila torturu Amerika nije zauvek odbacila mogućnost da to ponovo učini.
Obaveštajni odbor Senata objavio je u utorak izveštaj o tome kako je CIA posle 11. septembra do dolaska Obame na vlast maltretirala muslimane za koje je verovala da su povezani sa Al Kaidom. Predsednica komiteta Dajen Fajenstajn istakla je da je više od 90 ljudi ponižavano i tučeno na tajnim lokacijama izvan SAD i da je jedan preminuo od izlaganja ekstremno niskim temperaturama, ali da američki obaveštajci nisu uspeli da im izmame informacije o grupi Osame bin Ladena.
Program su odobrili tadašnja Bela kuća sa republikancem Džordžom Bušom na čelu i Ministarstvo pravde, a najveći zagovornik torture i napada na Irak i Avganistan bio je Bušov potpredsednik Čejni. On je za Foks njuz izjavio da je izveštaj, koji su napisali isključivo senatori iz Demokratske stranke, „duboko pogrešan”. Osvedočeni ratni huškač nije birao izraze primerene televiziji kada je dodao da bi ponovo glasao za mučenje koje je sprovodila CIA jer su te „tehnike” pomogle SAD da „uhvate kopilad koja su pobila 3.000 nas (Amerikanaca) 11. septembra”. Buš je mučitelje nazvao „patriotama”. Sadašnji direktor CIA Džon Brenan takođe je stao u odbranu metoda jer su navodno dale rezultate.
Senatori su otkrili da su agenti i privatni bezbednjaci pritvorenike lišavali sna, nage kačili za plafon, zatvarali ih u potpuno mračne samice, puštali im preglasnu muziku, tukli i pretili silovanjem. Vlada je znala i odobravala ovakve metode rada uključujući i simulaciju davljenja, ali nikada nije odobrila simulaciju egzekucije, što su, tvrde demokrate, obaveštajci takođe radili.
Iako je mučenje zabranjeno zakonima SAD i Konvencijom UN protiv torture, čiji je Amerika potpisnik, bivši direktor CIA Džordž Tenet branio je u „Volstrit džornalu” način na koji je radila njegova služba tvrdeći da je tako došla do značajnih bezbednosnih informacija.
Na stranu to što Fajenstajnova tvrdi da CIA nije ništa saznala od napaćenih pritvorenika i da je 26 ljudi pušteno iz tajnih zatvora kao sasvim nevino, ovde je vrlo problematično to što Brenan, Tenet, Buš i Čejni smatraju da Amerika u isto vreme može da muči da bi došla do informacija i ostane lider slobodnog i demokratskog sveta koji ostatku planete drži lekcije o poštovanju ljudskih prava. Posebno je perfidno što je vlada otvarala mučilišta po inostranstvu da ne bi morala da poštuje američke zakone, kao da zločin nije zločin ako se dešava negde drugde.
O suprotnosti američkih ideala sa praksom zlostavljanja stranaca osumnjičenih za terorizam upadljivo ćute oni koji bi na predsedničkim izborima 2016. bili najjači kandidati, Hilari Klinton i Džeb Buš. Tih je i Kris Kristi, guverner Nju Džersija, koji je 2002, kada je počinjao rat protiv terora, kazao da ne može da veruje da bi Amerikanci žrtvovali slobodu „da bismo zagovarali torturu kao vid dolaženja do dokaza”. Republikanska nada Marko Rubio okrivio je senatore što su objavili svoja saznanja „jer ugrožavaju živote Amerikanaca”, ali je osudio torturu. Potencijalni kandidati se ne oglašavaju jer, ocenjuje „Njujork tajms”, ne žele da ispadne da brane torturu, ali neće ni da izgledaju kao preblagi prema teroristima.
Sve ovo svedoči da kinjenje osumnjičenih nije bilo maslo nekolicine ekstremnih republikanaca i agenata, već scenario po kojem bi se nacionalna bezbednost mogla braniti još koji put. Uprkos tome što je većina zatvora u inostranstvu razmontirana 2006, ostao je Gvantanamo. Obama jeste stavio tačku na zlostavljanje pritvorenika, ali neki sledeći predsednik mogao bi da odluči drugačije – SAD su još u ratu protiv terora.
Konačno, i sadašnji predsednik krši ljudska prava onih koje Amerika sumnjiči za terorizam. Još se Buš toga dosetio, ali se Obama pokazao kao najveći zagovornik gađanja potencijalnih terorista iz bespilotnih letelica. On redovno šalje dronove iznad Pakistana, Jemena i Somalije da likvidiraju moguće neprijatelje Amerike, što se sve dešava bez dokaza ili suđenja i sa velikim brojem nastradalih civila. Ovaj program izvode CIA i Pentagon. Nemoguće je ne zaključiti da je Amerika posle Buša rešila da više ne maltretira osumnjičene već da jednostavno počne da ih ubija.
----------------------------------
Kad privatnici štite državu
„Gardijan” primećuje da je potresno to što je CIA za ove mutne poslove angažovala i privatnike. Fajenstajnova je obelodanila da su dvojica privatnih psihologa osmislila program torture i onda osnovala kompaniju koja je radila za CIA. Osim agenata službe, osumnjičene su maltretirali i zaposleni ove firme. Britanski list piše da neki poslovi poput odbrane nacionalne bezbednosti moraju uvek da ostanu u rukama države i da nikako ne mogu da budu „autsorsovani” i prepušteni privatnim kompanijama, što tragično dokazuje i ovaj primer. Setimo se da je SAD u Irak dovela i privatnu vojsku, odnosno kompaniju „Blekvoter” čiji su bezbednjaci čuvali vojne baze i američke zvaničnike i koji su 2007. u Bagdadu ubili 17 civila. Privatna vojska u ratovima i obezbeđenje u tajnim zatvorima unosan su biznis: samo dvojica pomenutih psihologa su za svoje usluge dobili 81 milion dolara.
Jelena Stevanović
objavljeno: 13.12.2014.
