Izvor: Politika, 13.Mar.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika će nastaviti da prisluškuje Merkelovu
Prvi red prijatelja Vašingtona rezervisan je za zemlje sa engleskog govornog područja, tvrdi bivši šef CIA i NSA
Svi američki prijatelji nisu jednaki, a uzajamno špijuniranje sasvim je normalan odnos u svetu odraslih, mogla bi da bude suština pogleda na međunarodnu obaveštajnu zajednicu nekadašnjeg šefa CIA i NSA Majkla Hejdena.
Govoreći sa pozicije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bivšeg prvog čoveka Centralne obaveštajne agencije i Nacionalne bezbednosne agencije,raspršio je iluzije svima – a pre svega Nemačkoj – koji su i pomislili da bi mogli da zauzmu mesto u najužem krugu prijatelja Vašingtona. Prvi red je, tvrdi Hejden, rezervisan za zemlje članice obaveštajne alijanse „Pet očiju”, koju čine države sa engleskog govornog područja: SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland.
Nakon što je u javnost procurila informacija da su Amerikanci prisluškivali telefonske razgovore nemačke kancelarke Angele Merkel, pojavile su se spekulacije da bi Nemačka možda mogla da postane šesta članica ekskluzivnog obaveštajnog kluba. Po Hejdenu, „to se nikada neće dogoditi”, piše „Gardijan”.
„Pet znači pet. Možete do mile volje da putujete u Vašington, ali mi nemamo način da pet pretvorimo u šest”, poručio je on i dodao da nema razloga za nemačku ljutnju zbog prisluškivanja Merkelove jer je to standardna praksa u modernom svetu.
Majkl Hejden, koji se na položaju šefa NSA nalazio od 1999. do 2005, a na kormilu CIA od 2006. do 2009, kaže da, za razliku od nemačkih, američki obaveštajci ne dižu preveliku buku zbog činjenice da bi strane špijunske službe bile više nego srećne da prisluškuju Obamin telefon marke „blekberi” – samo kada bi im se ukazala prilika: „Mi ne čupamo kose i ne plačemo, jednostavno smo svesni da stvari tako funkcionišu i da se u svetu špijunaže tako igraju odrasli.”
Bivši prvi obaveštajac SAD podseća da je još 2013. nemačkim kolegama objasnio zašto će Amerikanci špijunirati visoko pozicionirane nemačke političare. Kao primer je naveo nekadašnjeg kancelara Gerharda Šredera„koji nije Merkelova i koji se usprotivio američkoj politici u Iraku, a za kojeg se čini da održava neobičan i uzajamno koristan odnos sa (ruskim predsednikom) Vladimirom Putinom”.
Izvesni fatalizam koji gaji prema uzajamnom špijuniranju kao neprikosnovenoj činjenici Hejdena ne napušta ni kada govori o zločinima verskih fanatika. Na tom fonu je za njega „neizbežan” masakr u redakciji „Šari ebdoa”, a islamski ekstremizam upoređuje sa ebolom.
Ipak, smatra da do terorističkih napada ne dolazi zbog toga što su tajne službe nesposobne da ih ranije registruju i da se „svaki od ovih neizbežnih napada mogao preduprediti”. Hejden podseća da su se izvršioci zločina u satiričnom pariskom nedeljniku „pojavili i na američkim i na francuskim radarima”.
Komentarišući opasnost od militantnog islamizma Hejden je, istina, još sredinom prošle godine upozorio da je samo pitanje vremena kada će ekstremne grupe poput Islamske grupe ili Al Kaide napasti nove ciljeve na Zapadu.
„Nema delotvornijeg načina da se iskaže dominacija unutar džihadističke zajednice od uspešnog napada na Zapad”, ispričao je Hejden za Si-En-En.
Otkrića uzbunjivača Edvarda Snoudena koja su nanela štetu odnosima Vašingtona sa saveznicima, naročito sa Berlinom, za bivšeg šefa NSA nisu razlog za moralno nego pre svega sa tehničko preispitivanje.
„Sram nas bilo, ne zbog onog šta jesmo ili nismo uradili nego zbog toga što smo bili nesposobni da svoje postupke zadržimo u tajnosti.”
Relativizovanje Snoudenovih otkrića kao da sve više postaje trend koji zahvata i trenutno mnogo uticajnije političke figure od Majkla Hejdena.
Koliko prekjuče britanski šef diplomatije Filip Hamond je ocenio da London što pre treba da podvuče crtu ispod javne debate koja se vodi o masovnom nadziranju građana koje sprovode obaveštajne agencije jer to obaveštajce „ometa u svojim zadacima”. Britanski ministar smatra da diskusija o zaštiti privatnosti koju je inicirao Snouden svojim eksplozivnim otkrićima „ne može biti doveka dozvoljena”.
Dragan Vukotić
objavljeno: 13.03.2015.
