Izvor: Politika, 13.Nov.2012, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aferu otkrila ljubomora
Crvenu lampicu Ef-Bi-Aja upalile preteće poruke ljubavnice generala Dejvida Petrausa zajedničkoj poznanici
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Seks-skandalu koji je okončao blistavu karijeru generala Dejvida Petrausa i iznudio njegov odlazak sa mesta direktora CIA, osim tabloidnih, poprima i sve delikatnije političke aspekte, sa iznošenjem novih detalja o tome kako je nastao i šta je omogućilo da njegova poduža „zabranjena veza” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bude otkrivena.
Ovome poslednjem kumovala je – ljubomora. Prema onome što je novinarima vodećih listova servirano iz anonimnih izvora, Ef-Bi-Aj je na aferu nabasao započevši istragu o pretećim porukama koje je Pola Brodvel, autorka bestseler biografije proslavljenog generala uputila drugoj ženi, koju je, zbog njene bliskosti sa Petrausom smatrala rivalkom.
Ta žena je identifikovana kao Džil Keli (37), iz Tampe, Florida, koja je tamo službena veza između Stejt departmenta i Združene komande za specijalne operacije, udata, majka troje dece i, kako se navodi, porodična prijateljica Petrausovih.
Kelijeva se prvo požalila prijatelju iz Ef-Bi-Aja. Malo potom je otvorena i zvanična istraga da bi već posle prvog zavirivanja u i-mejl nalog Brodvelove, bile otkrivene intimne pa i seksualno implicitne poruke u prvi mah nepoznatog pošiljaoca. Naravno, brzo je, na veliko iznenađenje, utvrđeno da se iza pseudonima krije direktor CIA – i da je njegova veza sa biografkinjom nešto mnogo više od profesionalne saradnje i prijateljstava uspostavljenog tokom zajedničkog rada na biografiji.
Posumnjalo se i da Brodvelova ima neovlašćeni pristup elektronskoj pošti generala – u njenoj pošti bila su i neka poverljiva dokumenta – ali je na saslušanju 21. oktobra ona porekla da je to dobila od Petrausa. Posle toga „informativni razgovor” vođen je i sa njim, sa istim nalazom: da nije bila ugrožena nacionalna bezbednost.
Tu u stvari počinje politički delikatan deo priče. Ef-Bi-Aj je naime, uzimajući u obzir ugled generala Petrausa i njegov izuzetno važan položaj šefa CIA, želeo da sve činjenice utvrdi sa maksimalnom pouzdanošću. Posle okončanja istražnih radnji, zaključak je bio da je vanbračna veza bila njegova lična stvar, da nije bilo elemenata kršenja zakona, i da zbog toga nije postojala obaveza da se o tome obavesti nadležni kongresni komitet.
Po proceduri, sa nalazima je upoznat Erik Holder, državni tužilac (u američkom sistemu i ministar pravde). Džejms Kloper, šef svih obaveštajnih službi, o tome je obavešten 6. novembra, na izborni dan. On je odmah pozvao Petrausa kome je pretpostavljeni. Nema potvrda da je on izričito zahtevao da direktor CIA podnese ostavku, ali konsenzus je da ga je „gurnuo u tom smeru”, navodno ne samo „kao prijatelj i kolega”, nego i kao „obožavalac”.
U obaveštajnom esnafu, vanbračna veza nekog funkcionera uvek sadrži mogućnost „medene zamke”, zavođenja radi ucenjivanja. Takva sumnja doduše u ovom slučaju nije mogla da bude velika, jer je ljubavnica takođe bila iz vojnog establišmenta: posle diplomiranja na Vest pointu u aktivnoj službi je bila 15 godina, demobilišući se u činu majora da bi na Harvardu spremila doktorat – ali neke crvene lampice su ipak upaljene.
Prema onome što se iznosi, opet uz u ovakvim slučajevima pozivanje na neimenovane izvore, Petraus je još pre nekoliko nedelja saznao da je njegova veza sa Brodvelovom predmet istrage i morao je biti svestan da je prekršio profesionalni i etički kodeks i armije i obaveštajnih službi. Precizira se da je njihova intimna veza počela posle demobilisanja, dva meseca pošto je preuzeo vođenje CIA, a da je prekinuta pre četiri meseca.
Ono što aferi daje političke dimenzije jeste činjenica da je pukla neposredno uoči kongresnog „slušanja”, početka zvanične istrage u Komitetu za obaveštajne poslove o incidentu u Bengaziju, u kome su ubijena četvorica američkih diplomata, uključujući i ambasadora Kristofera Stivensa.
Petraus je trebalo da u tome bude jedan od glavnih izvestilaca i da objasni ulogu CIA u ovom događaju, koji se smatra velikim obaveštajnim neuspehom: napad prvo nije predviđen, a potom su iznete dve verzije o njegovom karakteru: najpre da je reč o protestu koji se spontano izrodio u napad na konzulat, da bi sve potom bilo prekvalifikovano u planirani teroristički čin.
Umesto Petrausa, danas će na Kapitol hilu svedočiti novopostavljeni vršilac dužnosti direktora CIA, dojučerašnji zamenik Majkl Morel. Iz redova republikanaca raste međutim pritisak da se, uprkos razrešenju, pred kongresmenima u nekoj fazi procesa, pojavi i Petraus.
Naravno, kao i uvek u ovakvim situacijama lansiraju se i „teorije zavere”, koje u činjenici da je afera obelodanjena posle izbora, iako je bila poznata i u završnici predizborne kampanje, ne vide samo slučajnost. Tu je, zatim, i element da članovi Obaveštajnog komiteta nisu brifovani čim je Ef-Bi-Aj počeo da se bavi direktorom CIA, bez obzira na to što se odmah nije moglo znati do čega će istraga dovesti.
Dok će rasprave da li je ova veza mogla i u kojoj meri da ugrozi nacionalnu bezbednost svakako potrajati, nesumnjivo je da je odvlačila pažnju i uticala na radnu koncentraciju direktora CIA. Kao dokaz za to navodi se Petrausova fotografija sa glumicom Andželinom Džoli, snimljena u njegovom kabinetu na sedmom spratu sedišta CIA, gde pristup ima samo službeni fotograf, a koja je, mimo procedure koja zahteva odobrenje nadležne kancelarije, osvanula na „Fejsbuk” stranici Pole Brodvel.
Vraćajući film unazad, „Vašington post” u analizi iznosi da je okruženje generala Petrausa bilo iznenađeno njegovim izborom zvaničnog biografa, činjenicom da je taj delikatni posao poverio ličnosti bez pređašnjeg novinarskog ili publicističkog iskustva (u finalnom oblikovanju knjige učestvovao je i urednik „Vašington posta” Vernon Lob). U svakom slučaju, generalovo bezrezervno poverenje u pisca početnika bilo je čudno i moglo je da se protumači jedino činjenicom da je ona bila nedvosmisleno atraktivna i pametna mlada žena.
I veoma posesivna: njena ljubomora na stvarnu ili samo umišljenu rivalku bila je fatalna, mada se ovakve stvari po pravilu otkrivaju ranije ili kasnije.
Kao i Petraus i Pola Brodvel je van domašaja medija od momenta kada je iz Bele kuće u petak saopšteno da je predsednik Obama prihvatio ostavku direktora CIA, uz navođenje razloga za to. Ona je u tom momentu navodno sa suprugom, dvoje dece i najbližim prijateljima u jednom restoranu – proslavljala 40. rođendan.
Petrausov 60. rođendan je u petak, a glavno iznenađenje je već servirano.
Milan Mišić
objavljeno: 13.11.2012.
