Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Sep.2011, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zatvaranje najtežeg poglavlja saradnje

BEOGRAD -

Predsednik Srbije Boris Tadić i glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc konstatovali su danas da je najteže poglavlje saradnje Beograda i tog međunarodnog suda zatvoreno, i izrazili očekivanje da će saradnja, koja će u budućnosti biti fokusirana na ustupanje dokumenata, pitanje svedoka, pa i istrage ko je pomagao haškim beguncima, ostati na dostignutom nivou.

Predsednik Tadić je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << konstatovao da je Srbija nakon više godina saradnje sa Haškim tribunalom pokazala da je demokratsko društvo, privrženo pravnom poretku i zajedničkim evropskim vrednostima.

Bramerc je, na zajedničkoj pres konferenciji, uzvratio ocenom da zatvaranje haškog poglavlja ne bi bilo moguće bez ključne političke podrške predsednika Srbije.

Tužilac Bramerc je zahvalio pravosudnim institucijama Srbije i Bezbednosno-informativnoj agenciji na rezultatima, konstatujući da su "njihova posvećenost i profesionalizam urodili plodom".

"Potpuno sam svestan da uspeh ove operacije ne bi bio moguć bez političke podrške i zato danas stojim ovde sa predsednikom Srbije, jer on je bio ključna ličnost u obezbeđivanju te podrške", naglasio je Bramerc.

On je, međutim, poručio i da, osim tehničke saradnje sa vlastima Srbije, u budućnosti očekuje da se utvrdi ko je beguncima pomagao da se skrivaju tako dugo.

Bramerc je naglasio da nikad nije sumnjao u dobru volju predsednika Srbije i sadašnjeg šefa BIA da se saradnja privede kraju, ali da ne zna da li je takav slučaj bio i u daljoj prošlosti.

"Ne želim da guram nos u to šta rade vlasti Srbije, ali je činjenica da su ljudi za kojima je postojala poternica godinama izbegavali pravdu. Obaveza Srbije je od izdavanja poternice bila da uhapsi te ljude i mi želimo da znamo ko je odgovoran za to što se to nije ranije desilo", rekao je Bramerc.

Predsednik Tadić je potvrdio da se u ovome trenutku istražuje ko je u prošlih 16 godina pružao podršku haškim beguncima i izrazio nadu da će u narednih nekoliko meseci "slika o tome biti jasnija".

"Ja sam predsednik sedam godina ali nisam imao izvršnu vlast da bih mogao da hapsim begunce.

U to vreme bilo je nekoliko vlada, ali u poslednje tri godine kada smo stvarno preuzeli odgovornost uspeli smo da uhapsimo preostale begunce", rekao je Tadić.

On je ponovo istakao da Srbija saradnju s Hagom nije okončala zato što je bila suočena sa uslovljavanjima, već u interesu pravde i pomirenja.

"Ako neko misli da smo ljude hapsili zbog pritisaka, mi nismo političari koji rade stvari zato što ih neko pritiska", poručio je Tadić.

Tadić je poručio da će Srbija kroz svoje pravosudne institucije nastaviti istrage u vezi sa ratnim zločinima, i da će nastaviti politiku pomirenja u regionu.

"Moramo učiniti veliki napor kako bismo pronašli tela onih koji su nastradali u ratnim sukobima i njihove porodice učiniti barem unekoliko mirnijim. Tako doprinosimo politici regionalnog pomirenja i razumevanja", rekao je Tadić, i konstatovao da je Srbija danas jedan od ključnih činilaca bezbednosti u Jugoistočnoj Evropi.

Bramerc je dodao i da je sa sagovornicima u Srbiji razgovarao i o tome kako Haški tribunal može da pomogne u postupcima koji će se voditi pred domaćim pravosuđem.

"Svi ti sudski procesi moraju biti obavljeni na nacionalnim nivoima. To će biti težak posao za tužilaštva i policije i nadam se da će političari u vašim zemljama biti tu da pruže političku podršku", rekao je Bramerc.

Glavni haški tužilac je rekao da je svestan da je u prošlosti dosta kritikovao vlasti Srbije, ali i konstatovao da je rezultat bio stalni napredak u odnosima administracije u Beogradu i Haškog tribunala.

Tadić zabrinut što jos nije formirana komisija za istragu

Tadić je izrazio zabrinutost što još uvek nije formirana komisija za istragu navoda o ilegalnoj trgovini ljudskim organima i istakao da se povećava sumnja u prave razloge sporosti u pokretanju istrage.

Tadić je, na pitanje novinara da li je Srbija bilo kada u bilateralnim kontaktima sa zvaničnom Tiranom tražila ekshumacije na severu Albanije i pokretanje istrage u vezi sa ovim pitanjem, precizirao da istraga o ovim navodima ne obuhvata samo sever Albanije, već i Kosovo i druge teritorije.

On je takođe istakao da Srbija nikada nije uputila takav zahtev Albaniji, jer istraga o trgovini ljudskim organima nije pitanje za nacionalna pravosuđa.

"Tu istragu moraju da vrše međunarodne institucije, a ne nacionalna istražna tela i zato smo i tražili od Saveta bezbednosti UN da istraga bude pokrenuta pod okriljem svetske organizacije", rekao je Tadić.

On je dodao da brine to što prolaze meseci, a komisija za istragu nije formirana.

"Povećava se sumnja da iza sporosti u pokretanju istrage možda ima neki drugi razlog. Pratićemo i dalje taj proces", rekao je Tadić.

Tadić: Zaprepašćujuće da nije bilo reakcija iz EU

Tadić je dodao da je "zaprepašćujuće" da se nijedan zvanični predstavnik EU nije oglasio povodom podrške zvaničnika Hrvatske generalima hrvatske vojske osuđenih u Hagu za zločine protiv čovečnosti.

"Apsolutno je zaprepašćujuća činjenica da nijedan političar niti zvanični predstavnik EU nije dao komentar na izjave podrške hrvatskih zvaničnika hrvatskim generalima osuđenim prvostepeno za izvršenje ratnih zločina", kazao je Tadić.

O tome "treba da se zapitaju evropski političari" dodao je on, na zajedničkoj konferenciji za novinare s glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom.

"Nema jednakog pristupa tom suštinskom pitanju borbe protiv zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije", rekao je Tadić i poručio da je veoma važno da sve evropske institucije potvrde privrženost vrednostima "kojima je Srbija u potpunosti posvećena".

"I dalje čekam takve reakcije, ali njih još nema", zaključio je srpski predsednik.

Bramerc je rekao da je "ponekad iznenađen" kada vidi da zvaničnici u regionu propuste prilike da doprinesu procesu pomirenja.

"Građani zemalja regiona će se brže kretati ka pomirenju, ako se zvaničnici odgovornije ponašaju", ocenio je Bramerc.

Bramerc i Ljajić: Ispunjen najznačajniji aspekt

Srbija je hapšenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića okončala najznačajniji aspekt saradnje sa Haškim tribunalom i dokazala posvećenost ispunjavanju međunarodnih obaveza, ocenili su predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasim Ljajić i glavni haški tužilac Serž Bramerc.

Na sastanku je konstatovano da se saradnja Srbije i Tužilaštva Tribunala odvija nesmetano i na visokom profesionalnom nivou u oblasti dostavljanja dokumentacije, pristupa arhivama državnih organa i svedocima, kao i svim drugim tehničkim aspektima saradnje za koje je nadležan Nacionalni savet za saradnju sa tim sudom u dužem periodu.

Sagovornici su se saglasili da je Srbija hapšenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića okončala saradnju sa Tribunalom u svom najznačajnijem aspektu, predaji okrivljenih, i time dokazala posvećenost ispunjavanju međunarodnih obaveza.

Ljajić se sastao sa Bramercom tokom njegove radne posete Beogradu, saopšteno je iz Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom.

Vukčević i Bramerc o nastavku saradnje

Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević najavio je danas da bi memorandum o saradnji tužilaštava Srbije i BiH trebalo da bude potpisan u oktobru.

Posle sastanka sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, Vukčević je na konferenciji za novinare rekao da je s Bramercom razgovarao o tom memorandumu, zatim o nastavku saradnje srpskog i haškog tužilaštva u predmetima ratnih zločina i regionalnoj saradnji.

Tekst sporazuma tužilaštva Srbije i BiH usaglašen je pre nekoliko meseci, ali se tada Ministarstvo pravde BiH usprotivilo sadržaju, pa je potpisivanje odloženo.

Kako je kazao, na sastanku nije bilo reči o istrazi protiv onih koji su pomagali skrivanje haških optuženika, niti je bilo govora o mogućnosti da osuđeni pred Haškim tribunalom služe kaznu u Srbiji i zemljama regiona.

Vukčević je kazao da je na sastanku sa Bramercom "pomenut" i proces protiv bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinja i slučaj zastrašivanja svedoka koji je, kako je naveo, odavno poznat.

Podovom podataka koje je iznelo srpsko tužilaštvo da su u procesu protiv Haradinaja likvidirani svedoci, Vukčević je kazao da je Tužilaštvo za ratne zločine "pomenulo potencijalne svedoke događaja, a ne oni koji su bili pod zaštitom Haškog tribunala".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...