Izvor: Politika, 12.Jun.2011, 01:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto SAD i EU ignorišu Unmik
Unmik nije pozvan ni na jedan sastanak i zato niko nije prisustvovao skupovima u Varšavi i Rimu uz predstavnike prištinske vlasti, kaže portparol Olivije Salgado
Činjenica da predsednik Srbije Boris Tadić u poslednjih desetak dana nije otišao na dva značajna međunarodna samita zato što su zvaničnici Kosova na tim skupovima nastupili samostalno, bez predstavnika Unmika, otvara pitanje današnje uloge >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i snage misije UN, koja je po važećoj Rezoluciji 1244 „zadužena” da predstavlja prištinske vlasti, ali i namere organizatora da vlasti u Beogradu dovedu u poziciju da će se kajati šta god da urade.
I pored javno ponavljanih zahteva Beograda da u razgovorima sa Prištinom treba da učestvuju predstavnici Unmika, nijedan njihov predstavnik se još nije pojavio niti na sastancima u Briselu niti u Prištini.
Kao što niko nije javno saopštio zašto nema predstavnika Unmika u razgovorima sa prištinskim vlastima, tako niko nije objasnio ni zašto nije obezbeđeno asimetrično predstavljanje delegacija Srbije i Kosova na samitu lidera centralne i jugoistočne Evrope, koji je održan krajem maja u Varšavi i nedelju dana kasnije na obeležavanju 150-godišnjice ujedinjenja Italije u Rimu.
„Politika” je tražeći odgovor na ovo pitanje u sedištu Unmika u Prištini dobila kratak odgovor portparola Olivija Salgada da „Unmik nije pozvan ni na jedan sastanak i da u skladu sa tom činjenicom niko nije prisustvovao skupovima u Varšavi i Rimu”.
Otprilike u isto vreme Unmik je ipak nešto uradio. Unapredio je svoj sajt.
Salgado nije pojasnio da li poboljšanje njihovog sajta najavljuje i unapređenje uloge Unmika i izvan „sajber spejsa”.
Profesor FPN Predrag Simić smatra da misija UN neće moći da ide dalje od tog poteza, objašnjavajući da SAD i Evropa na prostor KiM gledaju kao na svoju zonu interesa: SAD, kao glavni sponzor kosovske nezavisnosti i lobiranja za proširenje priznanja, a EU po „teritorijalnom principu” i novom konceptu spoljne politike smatra da je to njen problem i da u rešavanju kosovskih problema Euleks treba da dobije primat.
„Da nije izričitog stava Beograda da je Unmik spona sa Rezolucijom 1244, Unmik bi već davno bio prošlost”, zaključuje Simić.
S obzirom na to da na samit u Varšavi, iza koga su stajali SAD i EU, sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjaga, nisu pozvani predstavnici Unmika, kao što ni u razgovorima Beograda i Prištine, na sastancima u Briselu i Prištini, nije bilo mesta za predstavnika Unmika – ali je uvek bio prisutan zamenik američkog državnog sekretara Tomas Kantrimen – neizbežno je pitanje koliko se situacija u Savetu bezbednosti UN promenila.
Simić kaže da smo se „mi oslonili na neke naše prijatelje, ali da u ovom trenutku mnogi misle da nesvrstanima u Evropi mesta nema, nego da ga dele NATO i EU”.
Potpredsednik DSS-a Miloš Jovanović, takođe, smatra da je Unmik prazna ljuštura, ali pored međunarodnih faktora on odgovornim smatra i vlast u Beogradu „zato što je očigledno pustila KiM niz vodu”.
Na primedbu da to ne izgleda tako pošto je Tadić propustio značajne međunarodne susrete upravo zbog zbog toga što Srbija i Priština nisu asimetrično predstavljene, Jovanović odgovara da je to samo marketinški potez i da „osim na simboličkom nivou ništa ne znači, jer vlast brani KiM onoliko koliko to ne otežava evropske integracije – odnosno nimalo”.
Konstelaciju snaga u Savetu bezbednosti UN, Jovanović smatra trenutno pogodnijom nego što je bila nekoliko godina unazad i objašnjava da se „nestankom unipolarnog sistema pojavljuje sve više zemalja čiji značaj raste na međunarodnoj sceni”. On vidi šansu u tome što su SAD sve manje zainteresovane za ovaj prostor, ali i problem, jer vlast u Beogradu gubi manevarski prostor skoro isključivo nedelovanjem, odnosno negativnim delovanjem.
„Ne možete ići na razgovore sa Prištinom a da tu ne sedi predstavnik Unmika, ne možete razgovarati sa vlastima u Prištini dok na stolu stoji zastavica Kosova. I nema te fraze ni predsednika ni ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića koje to mogu da poprave”, zaključuje Jovanović.
Odgovor na pitanje značaja Unmika zavisiće od dogovora međunarodnih sila, ali ne manje značajnu ulogu imaće i upornost zvaničnog Beograda da istraje na zadržavanju uloge Unmika kao veze sa Rezolucijom 1244 koja garantuje teritorijalni integritet Srbije.
Biljana Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Canijer ima šansu da iz Prištine ode u Beč
Šef Unmika Lamberto Canijer predložen je za generalnog sekretara OEBS-a, nakon što je Turska najavila veto na kandidaturu bivše šefice austrijske diplomatije Ursule Plasnik.
Litvanija, koja predsedava ovoj instituciji, danas očekuje odgovor na ovaj predlog, kako bi ga u ponedeljak već formalizovala. U diplomatskim krugovima se očekuje da će Canijer za razliku od Plasnikove dobiti podršku.
Canijer je od 2002. do 2006. rukovodio centrom OEBS-a za prevenciju konflikata, a i ranije kolege su se pozitivno o njemu izjašnjavale.
objavljeno: 12.06.2011
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
