Izvor: B92, 13.Sep.2012, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uticaj tajkuna potrebno ozakoniti
Beograd -- Uticaj tajkuna na politiku nije neuobičajen i postoji svugde u svetu, s tim da je ta oblast zakonski regulisana, kažu Dragoljub Žarković i Liiljana Smajlović.
U tom smislu, ocenili su gosti emisije B92 "Hoću da znam", i u Srbiji postoji uticaj tajkuna na politiku i političke stranke, s tim da, za razliku od na primer Amerike, ta oblast je kod nas potpuno zakonski neregulisana, zbog čega je sve u vezi sa tom temom mistifikovano.
Komentarišući izjavu predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << DS Borisa Tadića koji je, govoreći o njegovom neuspehu i neuspehu DS-a na izborima, pomenuo uticaj tajkuna i Miroslava Miškovića koji žele da se preko DS uključe u politički život, glavni urednik nedeljnika “Vreme” i predsednica UNS-a ocenili su da se takvom i sličnim izjava političari u Srbiji kriju iza tajkuna, odnosno da ih koriste u svojim izjavama kako bi izbegli sopstvenu odgovornost.
Uticaja tajkuna na politku je bilo od kad je “sveta i veka”, kaže Žarković, i dodaje da su svuda u svetu vlasnici krupnog kapitala zainteresovani za ono što se dešava u državi, pa samim tim i za politiku i stranke, s tim da je ta oblast zakonski regulisana.
Takođe, kaže on, u Srbiji, za razliku od na primer SAD, lobiranje se smatra zabranjenim, a ono je upravo deo zakonske regulative delovanja tajkuna.
Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović dodaje da je njoj izjava Tadića o Miškoviču delovala neuverljivo, kao kada bi se nekadašnja Miškovišećeva bliska saradnica Milka Forcan žalila na njega.
Prema njenim rečima, i Tadić i Mišković su imali koristi jedan od drugog, a kao primer je navela da je vlada DS i SPS delom pravljena na ručku kod Miškovića, o čemu je svojevremeno "Politika" pisala na naslovnoj stani.
Kao drugi primer, Smajlovićeva je navela da je Mišković, zajedno s drugim biznismenima, pozvan na večeru s potredsednikom SAD Džozefom Bajdenom, prilikom njegove posete Beogradu maja 2009. godine.
U Srbiji se takođe ne zna ni ko su pravi finansijeri stranaka, navode sagovornici emisije “Hoću da znam”, i dodaju da bi bilo prirodno da se Mišković ili drugi tajkuni uključe u politički život donacijama strankama, što bi bilo zakonski regulisano. Ovako, dodaju oni, pravi finansijeri se ne znaju, a donacije strankama se kriju.
Takođe, u Srbiji se ne znaju ni pravi vlasnici medija, a to pitanje posebno će se aktuelizovati kada se, kako je i predviđeno Medijskom strategijom, država povuče iz vlasništva u medijima.
Tada se otvara prostor da tajkuni uđu u svet medija njihovom kupovinom. Međutim, i ta oblast mora se zakonski regulisati, a Dragoljub Žarković kao primer navodi bitanski dnevnik "Indipendent" čiji je vlasnik veliki tajkun i u poređenju s kojim su , kako kaže, "domaći tajkuni tajkunčići".
Dakle, u Britaniji se zna ko je vlasnik "Indipendenta", zna se i da je tajkun, ali on po zakonu može samo da ubira profit, a ne i da utiče na uređivačku politiku.
U Srbiji se ne zna ko je pravi vlasnik medija, ističe Smajlovićeva i navodi primer, kako kaže, sramne prodaje "Politike", koja se desila preko noći. Takođe, dodaje ona, potpredsednik bivše vlade Božidar Đelić bio je vlasnik nedeljnika “Ekonomist”.
Ona ističe da ni Verica Barać nije navela u svom izveštaju o stanju u medijima ko su njihovi pravi vlasnici medija, iako je pobrojala stvarne probleme u medijima u vezi s finansiranjem.
Odnos vlasti, tajkuna i medija u Srbiji je, sve u svemu, komplikovan, smatraju sagovornici emisije “Hoću da znam”, a Žarković kao primer navodi da je i član tela koje se bavi borbom protiv korupcije - Saveta za borbu protiv korupcije, sedeo u Upravnom odboru Agrobanke, čije je poslovanje nedavno otvoreno kao korupcionaška afera, koja još nije dobila konačan epilog.
Smajlovićeva navodi da je čak od jednog izvora čula da je "Politika" kupljena novcem uzetim iz kredita Agrobanci, a Žarković je dodao da je "jedan od najvećih korisnika kredita te banke čovek koji je kupio Politiku".
Pogledaj vesti o: Miroslav Mišković
