Izvor: BKTV News, 14.Apr.2012, 20:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tigar od papira
Kandidat liste „Izbor za bolji život“ za predsednika Srbije Boris Tadić u Prokuplju je izrazio uverenje da će pobediti, kao i na izborima 2004. godine, kada je predsedničku kampanju, kao i sada, počeo u tom gradu na jugu Srbije. Sada nema Bogoljuba Karića kao 2004. godine da mu „pozajmi” >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << glasove za pobedu. Kao „dug“ dr Zoranu Đinđiću „žuti“ su stavili pod rednim brojem dva Ružicu Đinđić sa ciljem da se pojača „sećanje“ na njenog tragično preminulog supruga.
Međutim, u proteklih osam godina svoje vladavine strankom i državom Boris Tadić je sem pomenute nagrade koja nosi ime pokojnog premijera „retuširao” njegovu politiku i stovrio svoju političku „harizmu”. I pored toga, poznato je da u DS ima nekoliko političkih „struja” koje vode svoju trku i čekaju trenutak da se otrgnu od Borisa Tadića.
Eventualni neuspeh Borisa Tadića na predsedničkim izborima je put u frakcijsku podelu DS, odnosno cepanje. Ukoliko Tadić izgubi predsedničke izbore, što je jedna od realnih opcija, „žuti“ će teško biti poželjni partner za sastav nove vlade.
Upravo zbog toga veoma su lucidna zapažanja novinara „Politike” Miroslava Lazanskog, koji u stilu Sent Egziperija u „Malom princu“ kaže: „Nema boljih uslova za ulazak na Andrićev venac od položaja stanovnika Andrićevog venca.
Zato bi po svim konvencionalnim merilima moderne politike Boris Tadić trebalo da bude idealan kandidat za novog predsednika Srbije i vrhovnog komandanta naših oružanih snaga. On je kandidat vladajuće stranke i uz blagoslov samog predsednika, koji je sebi skratio mandat, zapravo se nameće za njegovog naslednika.
Srbija živi u miru, rata nema ni na vidiku niti će ga biti, doživljavamo prosperitet bez presedana, a postali smo i regionalni lider. Još samo da budemo i globalna sila”. Lucidni Miroslav Lazansaki otovrio je lep pogled na političku narcisoidnost i vid autoritarnosti samog lidera DS Borisa Tadića koji sebe gleda kao „političkog mesiju” .
Po stanju u Srbiji , stepenu siromaštva, poziciji Srbije u okruženju i načinu pritiska međunarodne politike na Srbiju Boris Tadić deluje kao „tigar od papira” pravljen u origami radionicama moćnika EU i SAD.
Duh „Malog princa” je samoljubnost, arogancija i, pre svega, beskrajna usamljenost i nemegućnost spoznaje sveta oko sebe. Boris Tadić će koristiti sve trikove i medijsko spinovanje uz konsultacije svojih „eksperata” da bi dobio uzdrmano biračko telo iz 2004. i 2008. godine, koje je glasalo za njega.
Sve što se u Srbiji na unutrašnjem planu desilo Tadić povezuje sa najtežom krizom u poslednjih 100 godina. Izgleda da mu je to jedini alibi. Ne treba da podsetimo na Miloševićevu hiperinflaciju.
Očigledno Tadić, kao i pokojni Milošević imao sličnu retoriku prema političkim favoritima. Milošević je recimo za opoziciju gde je ranije bila i DS govorio da nisu patriote i da rade za zapadne interese, a sada Tadić kaže za opoziciju, pre svega, za SNS i ostale koji mu smetaju da su oni mogući „izazivači” međuetničkih sukoba i podela zbog svoje političke prošlosti.
Koriste se iste floskule sa ciljem diskreditacije i ulivanja straha u biračko telo, da ako ne pobedi Tadić i „žuti” nastaje u Srbiji mrak i politika sukoba i konfrontacija.
Treba reći da je u Srbiji odavno mrak i da su Srbiji potebna nova svetla koja ne daju „žutu” već „belu” svetlost.
Lični stav: Tomislav Kresović
Tweet
