Izvor: RTS, 01.Dec.2010, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić na samitu OEBS-a
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju doprinela je bržoj integraciji Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, rekao predsednik Boris Tadić na samitu OEBS-a, u Astani. Tadić pozvao Misiju OEBS-a na Kosovu i Metohiji da ostane statusno neutralna.
Predsednik Srbije Boris >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Tadić pozvao je, u Astani, Misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, na Kosovu i Metohiji, da ostane statusno neutralna i istakao da Srbija na Zapadnom Balkanu predvodi proces pomirenja.
Predsednik Srbije razgovarao je u Astani, na marginama samita OEBS, sa zamenikom britanskog premijera Nikom Klegom, o bilateralnim odnosima dve zemlje.
Učešće na samitu u Astani srpski predsednik iskoristio je da u nizu susreta sa liderima zemalja učešnica skupa obezbedi širu podršku i razumevanje za pristup Srbije prestojećem dijalogu Beograda i Prištine i da promoviše politiku Srbije u pravcu saradnje zemalja regiona na putu ka EU.
Bezbednosni izazovi na prostoru zemalja članica OEBS, kao i na Zapadnom Balkanu, bili su jedna od tema Tadićevih bilateralnih susreta.
Tadić se sastao sa domaćinom skupa, kazahstanskim predsednikom Nursultanom Nazarbajevom, kao i sa kolegama iz Austrije Hajncom Fišerom i Bugarske Georgijem Prvanovom.
Predsednik Srbije razgovarao je i sa predsednicom Kirgizije Rozom Otunbajevom i predsednikom Jermenije Seržom Sargasjanom.
Tadić je na skupu, u glavnom gradu Kazahstana, rekao da je OEBS doprineo bržoj integraciji Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i dodao da je za obezbeđivanje evropske budućnosti regiona od velikog značaja za jačanje dobrosusedskih odnosa.
"Od suštinskog značaja, za obezbeđivanje evropske budućnosti regiona, jeste jačanje dobrosusedskih odnosa. Opredeljenost prestonica u našem delu sveta da se angažuju na svim pitanjima od značaja je, jer je u velikoj meri doprinela unapređenju poverenja u regionu, do nivoa na kojem nikada ranije nije bilo", rekao je Tadić.
Ključni odnosi u ovom delu sveta počeli su uočljivo da se popravljaju, istakao je Tadić, a sve to se dogodilo u trenutku obnovljene inicijative da se dovrši proces pomirenja na Balkanu.
"Srbija, za promenu, predvodi taj proces. Naša Vlada neumorno radi na tome da pojedinci odgovaraju za ono što su učinili - i to kroz potpunu saradnju sa Haškim sudom, a naše društvo je napravilo velike korake u prevazilaženju tragičnog nasleđa devedesetih godina", rekao je predsednik Srbije.
Ta promena podstakla je Narodnu skupštinu da usvoji istorijsku Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, početkom godine. Zločin je osuđen, izvinjenja su učinjena, a saosećanje se nastavlja, dodao je Tadić.
Srbija posvećena principima OEBS-a
Naglašavajući da je Srbija apsolutno posvećena temeljnim principima OEBS-a, Tadić je ukazao da je ta organizacija, pomažući u jačanju stabilnosti širom regiona, doprinela bržoj integraciji Zapadnog Balkana u EU, što je i strateški cilj Srbije.
Ipak, predsednik Srbije upozorio je da je opšta bezbednosna atmosfera, uprkos činjenici da regionalna saradnja nikad nije bila na solidnijim osnovama, postala složenija jednostranim proglašenjem nezavinosti Kosova.
Glavna tema Samita OEBS-a u Astani, na kojem učestvuju šefovi država i vlada 56 zemalja članica organizacije i 12 partnerskih država biće bezbednost u 21. veku i bezbednosni izazovi.
Među učesnicima su i generalni sekretar UN Ban Kimun, predsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a Petros Eftimiou, generalni sekretar OEBS-a Mark Peren de Brišambo.
Na Samitu učestvuju i predsednici Rusije, Finske, Avganistana i premijer Italije Silvio Berluskoni. Prvi put posle sukoba 2008. godine, predsednici Rusije i Gruzije, Dmitrij Medvedev i Mihail Sakašvili, naći će se u istoj prostoriji.
Samit će, kako se očekuje, biti jedinstvena prilika za razgovor o hitnim bezbednosnim izazovima, uključujući transnacionalne pretnje kao što su terorizam i šverc, ali i pitanja u vezi sa Kirgizijom i stanjem u Avganistanu.
Na Samitu nije planirano usvajanje klasičnog završnog dokumenta, već Akcionog plana, kako bi se budući izazovi, od razoružanja do sajber-kriminala, mogli bolje savladati.
"Principijelni stav Srbije o tom pitanju nije se promenio. Nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ni eksplicitno, ni implicitno", poručio je Tadić.
Dodao je da Srbija i dalje veruje da, kao svuda na svetu, a posebno na prosotoru koji pokriva OEBS, održivo rešenje za tako značajno i osetljivo pitanje ne može biti postignuto bez saglasnosti svih strana.
Tadić je pozdravio to što je svet prihvatio činjenicu da je dijalog jedini put ka miru na Kosovu, dodajući da Srbija želi da taj dijalog počne što pre.
U tom kontekstu, predsednik Srbije rekao je da Srbija očekuje da Misija OEBS-a na Kosovu ostane statusno neutralna, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i da se usredsredi na unapređivanje života nealbanskih zajednica u pokrajini.
"Očekujemo, takođe, da neće biti pokušaja da se promeni realnost na terenu, dok su pregovori u toku. Svaki pokušaj da se ta realnost promeni upotrebom sile izazvaće, momentalno, prekid dijaloga", upozorio je Tadić.
Boris Tadić, takođe, očekuje da će kontinuirani napori na priznavanju nezavisnosti Kosova prestati i dodao da su svi, koji su to hteli, već činili, a da je očigledno da rešenje još nije pronađeno.
"Određeni broj članica OEBS-a i članica EU uzdržao se od priznavanja nezavisnosti Kosova. U ime Srbije, još jednom se najiskrenije zahvaljujem tim zemljama na podršci i solidarnosti. Apelujem na njih da ostanu pri tom stavu, jer će time direktno doprineti uspehu mirovnog procesa koji je, želim da naglasim, potpuno u skladu sa duhom Helsinške povelje, koja nas je i dovela do Astane", zaključio je Tadić.
Doprinos demokratizaciji u Srbiji
Predsednik Srbije podsetio je da je Srbija, pre nešto više od mesec dana, proslavila 10. godišnjicu mirne demokratske revolucije i da je OEBS, odnosno njegova Misija u Beogradu, snažno podržala konsolidaciju nove, moderne Srbije.
"Ta Misija doprinela je procesu demokratizacije i reformama u oblasti vladavine zakona, medija i manjinskih prava", naveo je predsednik Srbije.
U tom kontekstu, Tadić je istakao da demokratski izabrani Saveti za nacionalne manjine mogu poslužiti kao model mnogim državama učesnicama samita, kao i napori Srbije da unapredi kvalitet života Roma.
Predsednik Tadić je istakao ulogu OEBS-a u promovisanju veće dostupnosti pristupa visokog obrazovanja za albansku manjinu, u regionu Preševa i Bujanovca.
U regionalnom smislu, OEBS je, istakao je Tadić, pomogao da pitanja izbeglica, uključujući i njihova stanarska prava, ostanu visoko na agendi.
"OEBS nam je, takođe, pomogao u borbi protiv terorizma, trgovine ljudima, a posebno u borbi protiv organizovanog kriminala. Naša politika apsolutne netolerancije ovih pojava dala je konkretne rezultate. Ipak, konačan uspeh se ne može postići bez jačih i koordinisanijih napora svih", naglasio je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, sve veći broj bilateralnih sporazuma o ekstradiciji jeste ohrabrujući znak da je ceo region shvatio značaj zajedničke borbe protiv organizovanog kriminala.
Poželevši uspeh Litvaniji, koja naredne godine preuzima predsedavanje OEBS-u, Tadić je naveo da će Srbija naredne godine biti domaćin 20-godišnje sednice Parlamentarne skupštine OEBS-a.
Samit, koji se održava u Astani, prvi je skup na najvišem nivou posle 11 godina i prvi koji se održava u centralnoj Aziji. Prethodni samiti OEBS-a održani su 1975. u Helsinkiju, 1990. u Parizu, 1992. u Helsinkiju, 1994. u Budimpešti, 1996. u Lisabonu i 1999. u Istanbulu.
