Izvor: Studio B, 02.Mar.2012, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Otvorena vrata prosperitetu
Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je svim građanima Srbije dobijanje kandidature za članstvo u Evropsku uniju i istakao da će taj status otvoriti vrata ekonomskom napretku i prosperitetu naše zemlje u vremenu koje je ispred nas.
„Građani Srbije podneli su najveći teret sveobuhvatnih reformi naše zemlje kako bi ona postala >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << demokratsko, pravno uređeno društvo, u kome se poštuju ljudska i manjinska prava i potvrđuju evropske vrednosti", naglasio je predsednik Srbije.
Predsednik Tadić je istakao da status kandidata Srbiji donosi pre svega ekonomsku sigurnost, jer naša zemlja sada ima garanciju da je bezbedna za strana ulaganja, što omogućava dolazak novih investitora, povećanje broja radnih mesta i većih šansi za posao za sve naše ljude.
„Ne radi se dakle samo o političkom procesu i integracijama. Status kandidata je garancija sigurnosti za strane kompanije i sa njom raste verovatnoća otvaranja novih radnih mesta, to je šansa i za naše privrednike, mala i srednja preduzeća, za našu poljoprivredu koja nam je veliki adut na tržištu Evropske unije", rekao je predsednik Srbije.
Predsednik Tadić smatra da je puno posla pred nama kako bi otpočeli i pregovore o članstvu u EU što je sledeći korak nakon dobijanja statusa kandidata.
„Smatram da je politika „i Evropa i Kosovo" uprkos svim iskušenjima i preprekama prošla međunarodni test i uveren sam da nema druge bolje mogućnost. Moramo da brinemo o našim građanima, njihovom životnom standardu, i da, braneći naše nacionalne interese, doprinosimo politici pomirenja i da se krećemo ka EU zbog budućnosti naše dece", rekao je predsednik Srbije, saopštila je Pres služba predsednika Republike.
Sledeći korak - datum pregovora o članstvu
Srbija, nakon sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, počinje da se priprema za prevazilaženje naredne stepenice u procesu evrointegracija - dobijanje datuma početka pregovora o članstvu, čime će, kako su u više navrata isticali političari u Beogradu, njen put ka EU postati neopoziv.
Za otvaranje pregovora o članstvu potrebna je saglasnost svih zemalja članica EU, a Srbija će, osim što će morati da zadovolji uslove postavljene u prošlosti svim kandidatima, morati i da ostvari napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom, odnosno da ispuni kriterijume koje je definisala Evropska komisija.
Kako je u izjavi Tanjugu podsetio bivši vicepremijer zadužen za evrointegracije Božidar Đelić, kako bi se zadovoljili svi uslovi koje je u oktobru definisala Evropska komisija preostalo je još da Beograd i Priština pronađu kompromis oko telekomunikacija i energetike.
Rok za otpočinjanje pregovora nakon što neka država dobije status kandiata ne postoji, u slučaju Hrvatske je on bio oko godinu i po dana, dok Makedonija, koja je status kandidata dobila 2005. godine još nije otpočela pregovore.
Povoljna ocena Evropske komisije o napretku u tom procesu i preporuka za početak pregovora može biti doneta u bilo kom trenutku, odnosno Srbija ne mora čekati neko od redovnih zasedanja komisije.
Pregovori o članstvu u EU odnose se na obaveze koje nisu sadržane u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a pregovara se i o rokovima u kojima će država kandidat da ispuni uslove potrebne za sticanje punopravnog članstva.
Predmet pregovora su oblasti poput učešća u radu zajedničkih institucija (broj poslanika u Evropskom parlamentu, broj glasova u Savetu ministara...), zatim zajednička poljoprivredna politika, regionalna politika, ekonomska, monetarna i budžetska politika.
Pravne tekovine EU su za potrebe pregovora razvrstane u 35 poglavlja. Ona poglavlja u kojima je postignuta saglasnost između kandidata i EU zaključuju se samo privremeno, a tek na kraju se usvaja ceo paket kada se utvrdi da su uspešno zatvorena sva poglavlja.
Pregovori će, na osnovu iskustava zemalja koje su ih vodile u bliskoj prošlosti, verovatno biti otvoreni razgovorom o poglavljima 23 i 24, koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost.
Po okončanju pregovora potpisuje se Ugovor o pristupanju koji predviđa tačan trenutak od kojeg počinje punopravno članstvo.
Od trenutka stupanja u punopravno članstvo, za novu državu članicu važe sva prava i obaveze koje proizlaze iz Ugovora o pristupanju, a ugovor predviđa prelazne rokove za potpuno preuzimanje određenih prava i obaveza, kao što su, na primer, preuzimanje evra i slobodno kretanje.
Pre donošenja konačne odluke Evropski savet traži stav Komisije o pristupanju koji ga ne obavezuje, a takođe je potrebno da se sa prijemom saglasi Evropski parlament apsolutnom većinom glasova svojih članova.
Nakon saglasnosti Evropskog parlamenta i Saveta, Sporazum o pristupanju potpisuju šefovi država i vlada. Sporazum zahteva da ga ratifikuju sve države članice, u skladu sa njihovim ustavnopravnim propisima. Postupak pristupanja je okončan kad se deponuju ratifikacioni instrument.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
