Izvor: Kurir, 01.Apr.2011, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TADIĆ, PAHOR I JADRANKA KOSOR ZA JAČANJE SARADNJE
BEOGRAD - Premijeri Hrvatske i Slovenije Jadranka Kosor i Borut Pahor, i predsednik Srbije Boris Tadić založili su se danas u Smederevu za poboljšanje privredne saradnje i zajedničko rešavanje otvorenih pitanja i suzbijanje organizovanog kriminala
BEOGRAD - Premijeri Hrvatske i Slovenije Jadranka Kosor i Borut Pahor, i predsednik Srbije Boris Tadić založili su se danas u Smederevu za poboljšanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << privredne saradnje i zajedničko rešavanje otvorenih pitanja i suzbijanje organizovanog kriminala.
Tadić, Pahor i Kosor su na sastanku u vili "Zlatni breg" u Smederevu potpisali zajedničku izjavu u kojoj su se založili za jačanje ekonomske saradnje.
Tadić i Jadranka Kosor su pred konferenciji izrazili spremnost da se do kraja reši pitanje nestalih u ratovima 90-ih i najavili donatorsku konferenciju u septembru o rešavanju problema smeštaja izbeglica.
Tadić i Kosor su izrazili međusobnu podršku u evrointegraciji dve zemlje, dok je Pahor rekao da će Slovenija u Evropskom savetu podržati završetak pristupnih pregovora Hrvatske i da Srbija dobije status kandidata.
Predsednik Srbije izjavio je da Slovenija, Hrvatska i Srbija imaju seriju nerazrešenih bilateralnih sporova, ali je izrazio uverenje da svi problemi mogu biti rešeni u najskorijem periodu.
Odnosi tri države konstantno idu uzlaznom putanjom
Tadić je, posle sastanka sa premijerima Hrvatske i Slovenije Jadrankom Kosor i Borutom Pahorom, istakao da odnosi tri države konstantno idu uzlaznom putanjom i da, načinom na koji učvršćuju međusobne odnose, on e postaju primer drugim regionima koji se suočavaju sa sličnim problemima.
Predsednik Srbije je kazao da je na drugom neformalnom sastanku personalne trilaterale analiziran širok spektar tema, od evroitegrativnih procesa do međunarodne bezbednosne situacije.
Akcenat je stavljen na privrednu saradnju i zajednički nastup na trećim tržištima, što će, prema Tadićevim rečima, nakon što dogovor bude formalizovan odgovarajućim sporazumima, otvoriti nove ekonomske perspektive za sve tri države.
Tadić je, precizirajući na kojim bi projektima tri države mogle da sarađuju, rekao da je remont tenkova u Kuvajtu samo jedna od mogućnosti, a da veliki potencijali postoje u oblasti prehrambene i građevinske industrije.
Zajednički resursi, porasla trgovinska razmena
"Ubeđeni smo da imamo zajedničke resurse, ne samo na trećim tržištima, nego i kada je u pitajnju infrastruktura, jer ovaj naš prostor vezuje zapadnu Evropu i Tursku i zato je neophono da unapređujemo našu infrastrukturu", rekao je Tadić, i podsetio da je zajedničko železničko preduzeće Kargo 10 već postiglo značajne uspehe.
Tadić je izrazio zadovoljstvo zbog porasta trgovinske razmene između tri zemlje, konsatujući da je ona u poslednje vreme postala uravnotežena i da nijedna od njih ne beleži znatniji deficit.
Kada je reč o evrointegrativnim procesima, Tadić je kazao da je završetak pregovora Hrvatske sa EU značajan događaj za čitav region, jer je poruka da sve zemlje u regionu u relativno brzom roku mogu postići članstvo u EU.
"Srbija jasno pokazuje nameru da do kraja godine dobije status kandidata za članstvo u EU i datum početka pregovora kako bismo u relativno dogledno vreme i mi okončali pregovore.To želimo i svim ostalim državama u regionu", rekao je Tadić.
Sagovornici su se tokom sastanka osvrnuli i na predstojeću donatorsku konferenciju posvećenu izbeglicama, kao i na saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala.
Pahor: Slovenija će naći rešenje za predstavljanje Kosova
Pahor najavio je da će Slovenija pronaći rešenje za predstavljanje Kosova kako bi obezbedila učešće Srbije na narednom sastanku slovenačke inicijative Brdo kod Kranja, planiranom za 15. april.
Pahor je rekao da je na sastanaku sa predsednikom Srbije i hrvatskom koleginicom dogovoreno da se ministri pravde iz svih zemalja uključenih u slovenačku inicijativu Brdo kod Kranja 15. aprila okupe na novom skupu kako bi razmotrili mere za borbu protiv organizovanog kriminala.
Podsetivši da Srbija nije učestvovala na prošlogodišnjem sastanku na Brdu kod Kranja, Pahor je ponovio da Slovenija i Hrvatska imaju razumevanja za tu odluku i naveo da će se ovog puta okupiti ministri iz svih zemlja.
"Važno je iz više aspekata razmotriti saradnju i mere u borbi protiv organizovanog kriminala. To je od suštinskog značaja", rekao je Pahor.
Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je stav da naša zemlja ne učestvuje na skupovima na kojima je Kosovo predstavljeno kao nezavisna država, već isključivo ukoliko je predstavljno kao UNMIK/Kosovo.
Pahor je naglasio da će Slovenija pronaći rešenje za to.
Tadić, Pahor, Kosor o Libiji
Predsednik Srbije Boris Tadić i premijeri Slovenije i Hrvatske, Borut Pahor i Jadranka Kosor, izrazili su zabrinutost zbog humanitarne katastrofe i ljudskih žrtava u sukobima u Libiji i nadu da će se situacija u toj zemlji u najskorije vreme stabilizovati i prekinuti oružana dejstva.
Prema Tadićevim rečima, Srbija se na više nivoa suočila sa krizom u Libiji.
"Situacija u Libiji je teška. Svaki rat proizvodi izbeglice i probleme koji se potom rešavaju decenijama. I odnosi između naših država su svedočanstvo toga", naveo je predsednik Srbije.
Najvažnije je, naglasio je Tadić, da se zaštite civili i to važi i za Gadafijevu vlast i za opoziciju.
Prema njegovim rečima, Srbija je uspešno izvela akciju evakuacije svojih građana iz Libije, ali, kao i druge zemlje, trpi ekonomsku štetu zbog sukoba u toj afričkoj državi.
"Trpimo štetu u raznim oblastima, ali ne toliko u namenskoj proizvodnj,i koliko se govori. To je mit, ali ne i realnost", dodao je on.
Pahor je posebno istakao problem libijskih izbeglica, kojih, kako je rekao, ima skoro 300.000 i od kojih će mnogi pokušati da se svoju situaciju reše tako što će doći u Evropsku uniju.
"Jedan deo njih će zakucati i na vrata Slovenije i mi smo spremni da im pružimo humanitarnu pomoć. Ali, u vojnoj akciji nećemo učestvovati ", naglasio je on.
Kosorova je navela da je i Hrvatska , kao i druge zemlje, zbog situacije u Libiji pretrepela štetu, jer su se mnogi hrvatski radnici vratili u zemlju, a to se odrazilo i na privrednu situaciju u samoj Hrvatskoj.
