Izvor: Politika, Tanjug, Fonet, 11.Jan.2010, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srebrenica deli srpski parlament
Za inicijativu predsednika Borisa Tadića sigurno bi glasao 121 poslanik vladajuće koalicije i opozicionog LDP-a. – Narednih dana konsultacije o sadržaju deklaracije i njenom predlagaču
Inicijativa predsednika Borisa Tadića da Narodna skupština Srbije donese rezoluciju kojom se osuđuje zločin u Srebrenici u ovom trenutku ima sigurnu podršku 121 poslanika vladajuće koalicije i opozicionog LDP-a. To nije dovoljno za prolazak u parlamentu u kojem ima 250 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesta. Deo vladajuće koalicije, kao i većina opozicionara, smatra da treba osuditi sve zločine donošenjem jedne ili više deklaracija, a ne samo srebrenički. Međutim, svi su raspoloženi za razgovore, koji bi, kako kažu, rezultirali rešenjem koje bi bilo prihvatljivo za sve.
Jelena Trivan, portparol DS-a, kaže za „Politiku”, da bi, „narednih dana, trebalo da budu obavljene konsultacije na nivou parlamenta i vlade o sadržaju deklaracije, kao i o njenom predlagaču”. Ona ističe da je „važno postići što širi konsenzus, jer je donošenje ovakve deklaracije civilizacijsko pitanje, koje ne bi smelo da bude predmet polemike između pozicije i opozicije nego pokazatelj da se srpski narod dokazao kao najzreliji u regionu i da nema unutrašnjih podela kad je reč o osudi ratnih zločina”.
Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus, podržava Tadićevu inicijativu i kaže da je „krajnje vreme da Skupština Srbije donese rezoluciju, kojom bi na vrlo eksplicitan način osudila zločin u Srebrenici, najteži zločin posle Drugog svetskog rata”. Aleksandra Jerkov (LSV) podseća da je LSV poslednji put, pre godinu dana dostavio parlamentu svoj predlog deklaracije o Srebrenici, ali da nije imao podršku za usvajanje i „zato pozdravljamo ovu inicijativu, jer to je korak ka pomirenju”. Meho Omerović, iz Socijaldemokratske partije Srbije, smatra da bi „donošenje deklaracije o Srebrenici na najbolji način pokazalo da je Srbija spremna da se suoči sa prošlošću i konkretno doprinese pomirenju u regionu”. Donošenje deklaracije podržavaju i u poslaničkom klubu manjina. Balint Pastor (SVM) kaže da „od dogovora poslaničkih grupa zavisi sadržaj deklaracije, ali najznačajnija tačka svakako trebalo bi da bude osuda zločina u Srebrenici, koji je najveći posle Drugog svetskog rata”.
Poslanička grupa LDP-a predlagala je parlamentu svoju deklaraciju, ali ni ona nije naišla na podršku. Čedomir Jovanović, lider stranke, povodom Tadićeve inicijative, izjavio je da je LDP-ov predlog i dalje aktuelan i „spremni smo da on posluži kao suština buduće deklaracije, koju bi podržale i druge stranke, koje imaju snage za to”.
Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS-a, kaže da je „ideja predsednika Srbije legitimna, a mi smatramo da bi osuda svih ratnih zločina trebalo da bude sadržana u nekim skupštinskim rezolucijama u svim bivšim državama SFRJ”. Ružić navodi da SPS smatra da „nema razloga da Srebrenica ima neki ekskluzivitet u odnosu na druge zločine koji su se dešavali, jer zločin nema boju, ni etničku pripadnost. Zato bi bilo važno da sve države na prostoru bivše SFRJ pokažu visok nivo svesti, kao što je to učinio predsednik Tadić kroz ovu inicijativu”.
Dragan Marković Palma, lider JS-a, kaže da, ukoliko bi skupština trebalo da osudi samo zločin u Srebrenici, poslanici JS-a neće glasati za to. Marković kaže da je „zločina bilo na svim stranama, pa onda treba da donesemo jednu rezoluciju, ili dve rezolucije kojima ćemo osuditi sve zločine, pa nisu ubijeni Srbi bili prasci, a oni drugi ljudi”.
Andreja Mladenović, portparol DSS-a, rekao je da je za njegovu stranku neprihvatljiva deklaracija kojom bi se osudio samo zločin u Srebrenici. On smatra da treba doneti deklaraciju kojom bi bili osuđeni svi zločini na prostoru bivše SFRJ. Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a, ističe da „SNS najoštrije osuđuje strašni zločin u Srebrenici, ali o deklaraciji ne mogu da kažem ništa dok ne vidimo konkretan predlog”. Vučić, ipak, kaže da bi skupština trebalo da se izjasni i o drugim zločinima, a ne samo o jednom.
Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a, kaže da je za radikale neprihvatljiva bilo kakva deklaracija o Srebrenici, ali ističe da „SRS nema dilemu kada je reč o deklarativnom prihvatanju osude svih zločina”.
M. Čekerevac
--------------------------------------------------------------------------
INTERVJU: SONJA LIHT
Obaveza prema našoj budućnosti
Donošenje rezolucije o Srebrenici nije samo naša obaveza prema Međunarodnom sudu pravde, već i prema nama samima i našoj budućnosti i neophodna je za vraćanje ugleda i integriteta Srbije. Mislim da je veoma važno da je parlament usvoji, a da li će se to dogoditi zavisi od predstavnika građana Srbije, kaže Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova.
„Činjenica je da postoji presuda Međunarodnog suda u Hagu koji Srbiju nije označio kao direktno odgovornu za zločin genocida u Srebrenici, ali je nesporno da je utvrđena njena odgovornost. Nisam pravnik i ne bih ulazila u tačnu formulaciju preporuke suda, ali je sigurno da se od Srbije očekuje da se suoči sa onim što se dešavalo u Bosni i da na dnevni red stavi pitanje svoje odgovornosti. Mislim da je parlament kao institucija koja je direktan reprezent građana najpozvaniji da se o tome izjasni. To se događalo i u drugim zemljama kad je reč o sličnim situacijama ili temama.
Ima onih koji veruju da treba da gledamo napred i da zaboravimo ono što se dešavalo u prošlosti?
Ubeđena sam da prošlost ne može tek tako da se ostavi iza sebe. Podsetiću vas da je i Srbija podnoseći kontratužbu protiv Hrvatske za genocid dostavila kao prateći materijal i dokumentaciju o zločinima u Drugom svetskom ratu, što je potvrda da teza kako apsolutno treba da zaboravimo šta se dešavalo u prošlosti ne funkcioniše.
Kako tumačite stav dela opozicije, pa i vladajuće koalicije da ne treba donositi rezoluciju samo o Srebrenici već da treba osuditi sve zločine?
Činjenica je da je međunarodno pravo, na koje se zdušno poziva i naša opozicija, samo zločin u Srebrenici prepoznalo kao nameru da se izvrši genocid. Nemam ništa protiv osude svih zločina, ali kada sve stvari stavite u istu ravan, ne izdvaja se odgovornost za pojedinačni zločin. Osim toga, moramo biti dosledni sebi i ako insistiramo na tome da Međunarodni sud pravde treba da bude arbitar kad je reč o nezavisnosti Kosova, onda moramo da prihvatimo i stav suda kad je reč o Srebrenici.
G. N.
---------------------------------------------------------------
INTERVJU: ĐORĐE VUKADINOVIĆ
Štetan i besmislen potez
Ne sumnjam u dobre namere predlagača rezolucije, ali mislim da je njegova procena loša i da je usvajanje rezolucije o Srebrenici loš, štetan i besmislen potez i da neće doprineti procesu pomirenja u regionu , kaže Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”.
„Nisam pristalica takve rezolucije jer mislim da će doneti više štete nego koristi. Suštinskog konsenzusa o tome šta se na prostoru bivše Jugoslavije dešavalo tokom devedesetih nema, tek smo na početku procesa utvrđivanja šta se dogodilo i zato ta rezolucija može ili predstavljati samo praznu formalnost ili biti takva da dolije ulje na vatru postojećih sukoba kako na srpskoj političkoj sceni tako i u regionu.
Kakve su po vašem mišljenju šanse da rezolucija uopšte prođe u parlamentu s obzirom na to da je jedan takav pokušaj pre četiri godine već propao?
Ovoga puta su veće, ali to će zavisiti od toga kako je formulisana. Moguće je da ona bude usvojena bez socijalista, a uz podršku LDP-a, a moguće je i da će se ići na pridobijanje i SPS-a i SNS-a da glasaju za rezoluciju. U prvom slučaju, njeno usvajanje će pojačati nešto izbledele podele i ugroziti proces nacionalnog pomirenja započet prilikom formiranja vlade između DS-a i SPS-a. U drugom slučaju, formulacija bi morala biti znatno blaža i ne bi zadovoljila ni Sarajevo ni Zagreb, a ni Brisel zbog kojeg se rezolucija i donosi.
Mislite li da Srbija ipak ima obavezu da posebno osudi zločin za koji je Međunarodni sud pravde utvrdio da je genocid?
Mislim da je nedopustivo da se zločin, koji je istina kvantitativno veći od drugih i koji jeste za svaku osudu, i kvalitativno izdvaja od ukupnog korpusa zločina devedesetih. Srbija bi na taj način preuzela trajnu stigmu za nešto za šta nije kriva, jer to što je sud rekao da država Srbija nije kriva, iz ugla posmatrača sa strane ništa ne znači, pošto on ne pravi razliku između Srbije i bosanskih Srba.
G. N.
[objavljeno: 12/01/2010]
.jpg)
