Izvor: Politika, 10.Sep.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiju ne treba pritiskati
Mnogim evropskim zemljama ne dopada se zbližavanje Turske i Srbije, kaže za „Politiku” šef turskog diplomatskog predstavništva
Turski ambasador u Srbiji Ahmet Suha Umar sprema se da posle dve i po godine napusti Beograd i da posle 44 godine diplomatske službe, kao pasionirani moreplovac i ekolog-amater u Bodrumu uživa u plovidbi brodom koji je kupio u Novom Sadu.
Iza sebe će ostaviti period u kome su se srpsko-turski odnosi, baš u vreme njegovog ambasadorovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od nule ispeli na nivo koji predsednici dve zemlje, Boris Tadić i Abdulah Gul, nazivaju „najvišim u istoriji”.
Ostaviće iza sebe Srbiju sa 9.000 turskih reči po njenim rečnicima i region kojim je često putovao, Balkan koji je „veoma interesantan”, kako diplomate vole da opišu vremena i prilike složenih promena i dešavanja. Kod kuće će ga dočekati 9,5 miliona turskih građana sa Balkana.
Da li mislite da je dve i po godine dovoljno da izvlačite zaključke o Balkanu?
Ovaj region je bio srce Otomanske imperije. Neki ljudi sada pričaju o „neoosmanizmu”, što je smešno. Nemamo takve namere ali nam je potrebno da ovaj region živi u miru i stabilnosti posle tri zlatna, mirna perioda: rimske imperije, Otomanskog carstva i Titove Jugoslavije. Danas je ovo drugo vreme. Sada je red na Evropsku uniju.
Spoljnopolitička doktrina politike „nultog problema sa susedima”, koja obuhvata i Balkan, već je angažovala Tursku na stabilizaciji regiona i u misijama posredovanja.
Počeli smo sa trojnim kontaktima Turska–Srbija–Bosna i Turska–Hrvatska–Bosna a sada pokušavamo da sve četiri strane dovedemo za isti sto. Ne namećemo svoju volju. Slušamo i pokušavamo da nađemo zajednički imenitelj.
Ostvarili smo tri naša cilja: da ambasador BiH dođe u Beograd, da Srbija izglasa Deklaraciju o Srebrenici, a dogodiće se i da Haris Silajdžić dođe u Beograd.
To smo učinili kada je (mirovni) proces iz Butmira propao, a propao je jer je neko mislio da pomirenje može da se ostvari bez učešća svih zainteresovanih strana. Propao je jer je jedna strana pokušavala da nametne svoju volju.
Da li mislite da u regionu još postoji mnogo nacionalizma, nepoverenja i nerazumevanja?
Krvavi ratovi ostavili su duboke tragove. Loša osećanja će potrajati, zločine ne treba zaboraviti, ali neophodno je obezbediti da se strahote ne ponove. To je poruka dva Tadićeva putovanja u Srebrenicu. Siguran sam da on nije zaboravio zločine nad Srbima.
Bili ste uspešni u posredovanju između dvojice srpskih ministara iz Sandžaka, ima li Turska nameru da se angažuje oko Kosova?
Da, možemo da imamo ulogu oko Kosova, posebno kada se dođe do pitanja konačnog rešenja. Po mom mišljenju, na konačno rešenje ćemo čekati. Kraće ukoliko obe strane budu pametne.
Ne govorim o posebnim aspektima kosovskog pitanja. Kosovo kao takvo, kao nezavisna zemlja, nije sređeno a to će se dogoditi tak kada se Beograd i Priština dogovore. Dok Srbija ne prizna Kosovo, pitanje nije završeno. Srbiju ne treba pritiskati.
Ako, i kada, pregovori počnu, i ako od Turske to obe strane budu tražile, Turska bi obema stranama mogla da bude od koristi, pod uslovom da imamo dobre odnose sa obe strane. Ne želimo da povredimo nijednu stranu. Uspeh pregovora imao bi pozitivan uticaj na čitav region.
Otkako sam došao, srpskim vlastima objašnjavam da stav Turske prema Kosovu ne bi trebalo da spreči dobre odnose dve zemlje. Moramo da znamo da se složimo oko toga da se ne slažemo. Zato smo u dve i po godine dostigli istorijski najviši nivo odnosa. To je tačno, iako je mnogima bilo iznenađujuće. Mnogim evropskim zemljama ne dopada se zbližavanje Turske i Srbije.
O čemu i kako pregovarati?
Svi govore da su za bilateralne pregovore Beograda i Prištine, EU, SAD. Ako se misli na pregovore o specifičnim pitanjima, od toga nema ništa. Ako se misli na međunarodne pregovore, sve teme moraju da budu na stolu. Mislim da bi se problem najlakše rešio ukoliko Beograd i Priština sednu za isti sto, i ako kasnije poštuju dogovor do kojeg bi došli.
Turskih investicija nema, „Efes pilsen” se povukao, ali su turske kompanije angažovane na projektima gradnje puteva u Srbiji. Da li će turska avio-kompanija kupiti Jat?
Bilo bi to korisno za obe strane, i nadam se da će posao biti okončan do kraja godine.
Boško Jakšić
-----------------------------------------------------------
Obnova nasleđa
Turska je od Bliskog istoka do Balkana pokrenula veliku akciju obnove džamija i spomenika iz vremena Otomanske imperije, od kojih će neki biti popravljeni prvi put posle 500 godina. U Crnoj Gori nedavno je obnovljena šest vekova stara Nizam džamija zatvorena još 1931. U Bosni je na redu džamija Kuršunlu, a u Makedoniji Mustafa pašina džamija. Ambasador Umar predlaže da se obnove uništena džamija u Golupcu i tvrđava Ram, kao i grob šeika Mustafe u Beogradu. Takođe planira se da stari deo Novog Pazara bude obnovljen po ugledu na sarajevsku Baščaršiju.
objavljeno: 11/09/2010
Turcima meso, Srbima tekstil
Izvor: Blic, 11.Sep.2010, 01:40
Carinske barijere između Srbije i Turske prvog septembra ove godine zvanično su pale. Ambasador Turske u Beogradu Ahmet Suha Umar rekao je u razgovoru za „Novac“ da je ovaj sporazumom o slobodnoj trgovini otvorio za Srbiju tržište od 75 miliona ljudi, a sa druge strane Turskoj daje mogućnost...
Turke interesuju srpski sporazumi
Izvor: B92, 11.Sep.2010
Beograd -- Carinske barijere između Srbije i Turske prvog septembra ove godine zvanično su pale, Turcima interesantni sporezumi Srbije sa trećim zemljama...Ambasador Turske u Beogradu Ahmet Suha Umar kaže da je sporazum o slobodnoj trgovini otvorio za Srbiju tržište od 75 miliona ljudi...Taj sporazum,...
