Izvor: Glas javnosti, 23.Apr.2011, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležen Dan sećanja na žrtve genocida
BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, povodom 22. aprila, Nacionalnog dana sećanja na žrtve genocida u Drugom svetskom ratu, da je Srbija demokratska zemlja izgrađena na antifašističkoj tradiciji i da je u njoj neprihvatljiva bilo kakva netrpeljivost na etničkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi.
Tadić je istakao da su u Srbiji sećanja na antifašističku borbu i stradanja još uvek jaka i da upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << to sećanje daje veru da se logori smrti nikada više neće ponoviti, saopšteno je iz pres-službe predsednika.
Tragična stradanja Srba, Jevreja i Roma
''Uvek ćemo pamtiti tragična stradanja Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu, stratišta u Donjoj Gradini i žrtve logora Staro Sajmište u Beogradu. Upravo zbog svih žrtava holokausta i sećanja na njihove patnje ne smemo da dozvolimo da se revidira istorija'', naglasio je predsednik Srbije.
Srbija danas obeležava nacionalni Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog u ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) nad Srbima, Romima i Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.
Predsednik države Boris Tadić je tim povodom podsetio da su u Srbiji jaka sećanja na antifašističku borbu i stradanja i da "upravo to sećanje daje veru da se logori smrti nikada više neće ponoviti."
"Gubim nevino svoj život..."
Centralna svečanost ove godine održana je u Kragujevcu gde je u organizaciji Muzeja žrtava genocida juče otvorena izložba pod nazivom: "Gubim nevino svoj život zbog nevaljalih i prokleti ljudi".
Za naziv izložbe uzeta je poruka sa ceduljice koju je jedan Srbin iz Šapca uputio majci pre izvođenja na streljanje, a posetioci će moći da je vide u kragujevačkom Muzeju "21. oktobar" do 21. aprila.
U savremenoj grafičko-likovnoj obradi na dokumentarnim fotografijama prikazani su zločini genocida i ratni zločini protiv civilnog stanovništva na prostorima bivše Jugoslavije od 1941. do 1945.
Stravična umiranja u Jasenovcu
Dan sećanja na žrtve genocida u Srbiji se obeležava 22. aprila, na dan kada su dve grupe zatočenika 1945. godine krenule u proboj iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac videvši da su počele masovne likvidacije i zatiranje tragova zločina.
Od oko 1.000 zatočenika iz logora broj 3. u proboj je krenulo oko 650, od kojih je preživelo 116, dok je od 167 iz "Kožare", logora broj 4, u proboju uspelo 11.
Bio je to i početak kraja jasenovačkog sistema logora smrti u kojima je na najstrašnije načine umoreno više stotina hiljada ljudi.
NDH su proglasile ustaše 10. aprila 1941. pod pokroviteljstvom nacističke Nemačke i fašističke Italije, a obuhvatala je Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srem, teritoriju sa oko 6,3 miliona stanovnika, od kojih su više od trećine bili Srbi.
Masovno pokrštavanje pravoslavaca
Državni program za "rešenje srpskog pitanja" ostvarivan je po formuli "trećinu pobiti, trećinu proterati, a trećinu pokrstiti", koju je 11. juna 1941. obelodanio ustaški ministar i hrvatski književnik Mile Budak.
Ustaše je podržavala rimokatolička crkva u Hrvatskoj i najveći deo klera sa zagrebačkim nadbiskupom Alojzijem Stepincom na čelu, koja je prećutno odobravajući masovne zločine izvršila pokrštavanje između 244.000 i 300.000 pravoslavaca.
Jedan vid organizovanog zločina, pored masovnih jama i grobnica, u hrvatskoj državi bili su konclogori od kojih je najveći i nastrašniji bio Jasenovac, u svetu poznat i kao "srpski Aušvic".
Jasenovačko gubilište osnovano je polovinom avgusta 1941. po zamisli njegovog zapovednika Vjekoslava Maksa Luburića i sastojalo se od pet velikih i tri manja logora, a prostiralo se na 210 kvadratnih kilometara.
U Donjoj Gradini usmrćeno 366.000 ljudi
Većina logora bila je u jugozapadnoj Slavoniji (Hrvatska), dok su s druge strane Save (BiH) bila masovna stratišta, a na najvećem u Donjoj Gradini procenjuje se da je usmrćeno 366.000 ljudi.
Jasenovac je zvanično nosio naziv "Sabirni i radni logor", a u stvarnosti je bio logor za uništavanje nehrvata u kome su jedine ubice bile hrvatske ustaše. Bila je to fabrika smrti u kojoj su žrtve ubijane maljevima, noževima, sekirama, a leševi spaljivani, bacani u Savu ili zatrpavani u masovne grobnice.
Na teritoriji NDH nalazio se i logor "Staro sajmište" u kome je život izgubilo preko 20.000 ljudi, a kroz njega prošlo više desetina hiljada koji su poslati na put bez povratka u logore Banjica, Trepča, Jasenovac i dalje u nacističke logore drugih zemalja.
Hrvatska imala gubilište za decu
NDH je u jednom nadmašila naciste - bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu - Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000, a u njima skončalo blizu 20.000 mališana.
Na imenoslovniku žrtava Jasenovca popisano je blizu 90.000 žrtava, a tačan broj nije nikad utvrđen, jer je zbog politike pomirenja svih naroda pod parolom "bratstva i jedinstva" tokom vladavine komunista istina o razmerama zločina hrvatskih ustaša bila nepoželjna.
Zahvaljujući tome, ustaškom poglavniku Anti Paveliću i većini odgovornih iz tadašnje hrvatske vlasti nikada nije suđeno ni u odsustvu, a zločin genocida počinjen u NDH, ostao je nekažnjen.
Oni kojima je suđeno, nisu odgovarali za genocid, već za ratni zločin i zločin protiv civilnog stanovništva, poput ustaškog ministra policije Andrije Artukovića i zapovednika Jasenovca Dinka Šakića, koji su osuđeni u dobokoj starosti tek 1986. i 1999. godine.
Stepinac proteran pa pomilovan
Nadbiskup Stepinac je za ratni zločin osuđen na 16 godina robije, ali kaznu nije izdržavao u zatvoru, već je prognan u rodno mesto i posle dve godine pomilovan, da bi kasnije postao kardinal, a papa Jovan Pavle II ga je beatifikovao.
Prema Izveštaju državne Komisije FNRJ, za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saveznika u NDH je pobijeno 500.000 Srba, 80.000 Roma, 23.000 Jevreja i više hiljada antifašista različitih nacionalnosti, a Centar "Simon Vizental" govori o 600.000 umorenih.
Da su te brojke najbliže istini ukazuje i nemački dokument do koga je došao šef kancelarije za specijalne istrage Ministarstva pravde SAD Ilaja Rozenbaum u kome je navedeno da je u Jasenovcu u prvih godinu i po dana usmrćeno 200.000 ljudi.
.jpg)
