Izvor: RTS, 23.Mar.2011, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jačanje rusko-srpske saradnje
Nema granica u ekonomskoj saradnji Srbije i Rusije, rekao predsednik Tadić posle razgovora sa ruskim premijerom Putinom. Ruske kompanije pomoći će Srbiji u izgradnji železničkih pruga, a srpski građevinari učestvovaće u pripremi Olimpijskih igara u Sočiju i Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine, najavio Putin. Potpisano više bilateralnih sporazuma.
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je razgovore sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom i ruskom delegacijom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kao izuzetno uspešne, koji će podići nivo saradnje dve zemlje.
Predsednik Boris Tadić izjavio je da je otvorio pitanje podrške inicijativi Srbije u Savetu bezbednosti UN da nezavisni tužilac ispita navode iz izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji.
"To je potrebno kako bi se utvrdili svi izvršioci, kako bi bili procesuirani i kako bi otvorili prostor za pomirenje u regionu", rekao je Tadić.
Tadić je rekao da se Srbija zalaže za sveobuhvatnu i korenitu istragu Martijevih navoda, kao i slučajeve svih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije.
Premijer Vladimir Putin i predsednik Boris Tadić rekli su da su zabrinuti zbog stradanja civila u Libiji.
Putin i Tadić su se založili za zaštitu civilnog stanovništva i odbili da porede situaciju u Libiji sa NATO bombardovanjem SRJ 1999. godine.
"Ne mislim da treba da stavljamo u istu ravan Srbiju i Libiju, ali me brine lakoća kojom se pribegava sili u rešavanju međunarodnih problema", rekao je Putin.
Prema Putinovim rečima, u Libiji je "u toku građanski rat".
Tadić smatra da bi trebalo što pre uspostaviti mir i vladavinu prava" i istakao da "Srbija podržava svaku odluku koja vodi ka tome".
"Rusija je jedan od najznačajnijih partnera naše zemlje, sa kojom imamo jedan od najviših stepena saglasnosti o međunarodnim pitanjima", poručio je Tadić i istakao da nema granica u ekonomskoj saradnji dve zemlje.
Sa druge strane, ruski premijer Vladimir Putin rekao je da se spisak zajedničkih ekonomskih projekata dve zemlje stalno širi i da Rusija drži poziciju jednog od vodećih trgovinskih partnera Srbije.
"Razmatramo paket od 800 miliona dolara za finansiranje konkretnih projekata", rekao je ruski premijer.
"Ruske kompanije pomoći će Srbiji u izgradnji železničkih pruga, a sa druge strane, želeli bismo da iskoristimo veliko iskustvo srpskih partnera u izgradnji turističkih objekata", rekao je premijer Putin.
Rusija će odobriti Srbiji kredit od 200 miliona dolara za modernizaciju železnice, precizirao je ruski ministar za saobraćaj Igor Levitin.
Putin je rekao da se očekuje učešće srpskih građevinskih kompanija u pripremi Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine i Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine, na koje će Rusija potrošiti bar deset milijardi dolara.
Govoreći o Evropskoj uniji, Vladimir Putin je rekao da Rusiju ne zabrinjava težnja Srbije da postane članica Unije.
"Pažljivo ćemo pratiti i zajedno raditi da evropska integracija ne bi izazvala štetu po rusko-srpske odnose", rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Srbije Borisom Tadićem.
Tadić je istakao da je "strateško opredeljenje Srbije da bude članica Evropske unije" i istovremeno ima "strateški interes oko saradnje sa Rusijom, uključujući i energetiku".
"Ne vidim mogućnost da EU reši energetske potrebe bez partnerstva sa Rusijom", rekao je Tadić i izrazio uverenje da će i "Srbija biti deo tog aranžmana".
Predsednik Boris Tadić je Rusiji i premijeru Putinu zahvalio na podršci po pitanju Kosova i Metohije.
"Rusija je bila i ostaće saveznik Srbije kada je reč o Kosovu i Metohiji i ne treba objašnjavati razloge za to. Oni proizlaze iz istorijskih veza i bliskosti dve zemlje", poručio je Putin.
"Sve što ide u korist Srbije odgovara interesima Rusije", rekao je Putin odgovarajući na novinarsko pitanje kako se oseća kao počasni građanin Kosova.
Predstavnici vlada Rusije i Srbije potpisali su više sporazuma, u oblastima turizma, naučne saradnje i međunarodnog drumskog saobraćaja.
Sporazum o saradnji grada Beograda i ruske elektroenergetske kompanije "Inter rao" potpisali su gradonačelnik Dragan Đilas i Boris Kovaljčuk predsednik ruske kompanije.
Premijer Cvetković rekao je da je saradnja Srbije i Rusije već trasirana sporazumima, a da je cilj sastanka bio definisanje novih pravaca saradnje.
Tadić je, takođe, zahvalio na podršci Rusije, koja je u vreme svetske finansijske krize, pomogla Srbiju kreditom od 200 miliona dolara.
Kada je reč o izgradnji gasovoda "Južni tok", Tadić je ocenio da je taj projekat od izuzetnog značaja za čitav evropski kontinent, a od Putina je, kako je rekao, dobio uveravanje da će projekat biti realizovan u narednim godinama.
Boris Tadić je rekao i da je investicija "Gasproma" u Naftnu industriju Srbije dala rezultate, jer je ta kompanija ostvarila profit i dodao da su obe zemlje zainteresovane za nastup NIS-a na regionalnim tržištima.
Tadić je rekao da u budućnosti očekuje i investicije u Rafineriju "Pančevo".
Putin je zvaničnu posetu Srbiji započeo razgovorom sa Tadićem u Palati Srbije. Na sastanku Tadića i Putina, koji je trajao sat vremena duže nego što je predviđeno, predsednik Srbije je ukazao da na tradicionalnu bliskost dva naroda upućuje i sličnost zastava dve zemlje.
Ruski premijer je istakao da mu je drago što je posle 10 godina ponovo u Beogradu i što će videti do kog stepena su ostvareni dogovori predstavnika dve zemlje.
Predsednik Boris Tadić rekao je da je Srbija zemlja velikog prijateljstva prema Rusiji i ruskom narodu.
Putin u Skupštini
Ruski premijer posetio je Skupštinu Srbije. Prilikom susreta sa predsednicom Skupštine Slavicom Đukić-Dejanović i šefovima poslaničkih grupa, Putin je rekao da u Rusiji nema nijedne političke stranke koja nije prijatelj Srbije.
Putin je ukazao na značaj parlamentarne saradnje dve zemlje, rekavši da treba proširiti saradnju poslaničkih grupa i različitih parlamentarnih tela da bi se formulisale zajedničke pozicije na međunarodnom nivou.
Predsednica Skupštine rekla je da Srbija i Rusija, bez obzira na veličinu i ekonomsku moć, jedna drugu smatraju za partnera, a da će poseta premijera Putina dati nov, još snažniji impuls daljem razvoju ekonomskih odnosa dveju država. Ruski premijer zadržao se u Skupštini skoro sat vremena.
Dolazak premijera Putina pred zdanje Doma narodne skupštine pozdravilo je nekoliko stotina građana okupljenih pored zgrade parlamenta, uzvicima dobrodošlice i aplauzom.
Gost iz Moskve ponovo se sastao sa srpskim državnim vrhom na radnom ručku u zdanju na Andrićevom vencu. Darivan je knjigom "Srbija od zlata jabuka" na ruskom jeziku ne bi li još bolje upoznao zemlju u čijih je 11 gradova počasni građanin.
Posetu ruskog premijera Putina Beogradu pratilo je više od 400 stranih i domaćih novinara.
Ruski zvaničnici u Beogradu
Od uspostavljanja diplomatskih odnosa Jugoslavije i SSSR-a, Beograd je posetilo pet ruskih šefova države.
Poslednja poseta ruskog predsednika dogodila se 20. oktobra 2009. godine, kada je Srbiju posetio Dmitrij Medvedev.
Poseta Medvedeva, na 65. godišnjicu oslobođenja Beograda od nemačke okupacije, obeležena je i potpisivanjem više međudržavnih sporazuma.
Vladimir Putin je u zvaničnoj poseti Beogradu prvi put boravio u junu 2001. godine, u svojstvu predsednika Rusije.
Pre dvojice ruskih predsednika, Beograd su posetila trojica lidera bivšeg Sovjetskog Saveza.
Generalni sekretar CK KPSS Mihail Gorbačov Beograd je posetio marta 1988. godine, na poziv Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ.
Prilikom boravka Gorbačova, usvojena je Jugoslovensko-sovjetska deklaracija, a autor perestrojke obišao je Ljubljanu, boravio u Dubrovniku i posetio nekoliko preduzeća u Beogradu.
Prethodno, 1976. godine, Beograd je posetio predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Leonid Brežnjev, koji je dolazio još jednom, 1980. godine, na sahranu tadašnjeg lidera Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Pre Brežnjeva, u posetu SFRJ dolazio je radi normalizacije odnosa bivši prvi čovek partije i predsednik Saveta ministara SSSR-a Nikita Hruščov, 26. maja 1955. godine, a potom u avgustu 1963. godine.
Diplomatski odnosi sa Rusijom traju od 1838, pri čemu su diplomatski odnosi između Jugoslavije i SSSR-a uspostavljeni 24. juna 1940. godine.
Jugoslavija je priznala Rusku Federaciju decembra 1991. godine odlukom Predsedništva SFRJ o priznavanju bivših republika SSSR-a.
Republika Srbija i Ruska Federacija priznaju kontinuitet svih međudržavnih dokumenata, sklopljenih između dve zemlje, a ugovorno-pravnu osnovu čini oko 50 sporazuma između Srbije, odnosno SCG i Ruske Federacije i veći broj ugovora između dve zemlje po osnovu sukcesije.
.jpg)
