Izvor: RTS, 18.Dec.2010, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborna skupština DS-a
Boris Tadić izabran za predsednika DS-a. Potpredsednici: Dušan Petrović, Dragan Šutanovac, Bojan Pajtić, Dragan Đilas i Jelena Trivan. Predstavljen stranački plan desetogodišnjeg razvoja "Srbija 2020".
Dosadašnji lider Demokratske stranke i predsednik Srbije Boris Tadić, ponovo je izabran za predsednika DS-a, na 14. redovnoj izbornoj skupštini te stranke. Za Tadića je glasalo 2.543 delegata.
Za potpredsednike su izabrani: Dušan Petrović, Dragan Šutanovac, Bojan Pajtić, Dragan Đilas i Jelena Trivan. Vuk Jeremić dobio najmanje glasova od šest kandidata.
U glasanju za potpredsdenike, najviše glasova dobio je Đilas - 1.725, slede Petrović sa 1.607, Pajtić sa 1.535, Šutanovac sa 1.421 i Trivan sa 1.138 glasova, dok je Jeremić dobio 981 glas.
Za predsednika Političkog saveta ponovo je izabran Dragoljub Mićunović.
Na Izbornoj skupštini u "Sava" Centru bilo je prisutno 2.744 verifikovana delegata DS.
Svečanom delu skupštine prisustvovalo je 450 gostiju iz zemlje i inostranstva. Delegatima se obratio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, zamenik premijera Albanije Iljir Meta, članovi Evropskog parlamenta Marija Muniz, Zoran Taler i Zita Gurmai, predsednika Partije evropskih socijalista Pol Rasmusen, a posredstvom video-linka i predsednik Vlade Grčke Jorgos Papandreu.
U obraćanju na otvaranju izborne skupštine, Tadić je poručio je da ta stranka nikada neće napustiti evropski put i nikome ne sme da prepusti taj barjak.
"Mi smo politička stranka koja u svim kritičnim momentima preuzima odgovornost. Mi smo stranka koja podmeće svoja leđa tamo gde drugi nisu spremni to da učine. Mi smo politička stranka koja je spremna da pokazuje solidarnost sa svojim građanima", istakao je Tadić
Tadić je pred gotovo 2000 delegata izborne Skupštine došao sa desetogodišnjim strateškim planom koji treba da reši ključne probleme Srbije: lošu ekonomiju, slabo obrazovanje, infrastrukturu, starenje nacije i centralizovano ustrojstvo na svim nivoima. Narednu godinu vidi kao ključnu za čitavu deceniju.
"Naredna, 2011. godina ne može da bude izborna, nego radna godina. Mi više ne možemo da stanemo. Ja ponavljam Zoranovu rečenicu, ako sad Srbija stane to će postaviti trajne posledice, Srbija ne sme da stane", rekao je Tadić.
Osim problema, Tadić je predočio i glavne zadatke koji moraju da se završe naredne godine, a to su reforma pravosuđa i izbornog sistema, donošenje zakona o restituciji, nastavak borbe protiv krimala i korupcije, početak dijaloga o Kosovu, otvaranje novih radnih mesta.
Moguće članstvo 2016. godine
Podnoseći izveštaj o radu DS-a, Tadić je rekao da se u 2011. moraju ispuniti prioriteti i da je cilj DS da Srbija postane kandidat za prijem u EU i da pre sledećih izbora počne pregovore o prijemu. Prema njegovim rečima, cilj DS-a je pobeda na poslaničkim izborima u proleće 2012. godine.
Srbija može da postane članica EU 2016. godine, ako ispunimo sve predviđeno planom za narednu deceniju, rekao je Tadić i ukazao da ako propustimo priliku za to, Srbija će tek 2020. biti kandidat za člana, ali tada samo kao zemlja koja zaostaje.
Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović je ocenio da je obaveza DS da u interesu Srbije, kako je rekao, kao stranka savlada samu sebe i svoje unutrašnje probleme.
Demokrate moraju da podrže svoje predstavnike u Vladi, ali i da od njih traže odgovornost u poslu i da se ne otuđuju od stranke, rekao je Mićunović.
Kandidati: Jedinstvo i reforme
Kandidati za potpredsednike Demokratske stranke pozvali su na unutarstranačko jedinstvo i solidarnost, ali i na potrebu promena i reformi u toj stranci.
Dragan Đilas je istakao da je DS-u neophodno jedinstvo, kao i da današnji izbori ne treba da budu shvaćeni kao "sudnji dan", već kao veliki praznik demokratije. "Ako DS narednu godinu bude trošio na podele, umesto da Srbiji bude bolje, onda će izbori 2012. godine biti opasni i za DS i za Srbiju", upozorio je Đilas.
Vuk Jeremić je rekao da "nijedan deo predizbornih obećanja nije ostvaren", pa je zato neophodno govoriti o sopstvenim greškama. "Da bismo zadržali pravo da menjamo društvo moramo da menjamo sebe", poručio je Jeremić.
Bojan Pajtić je rekao da je 2011. godina poslednja prilika da stranka "raskrsti" sa onima koji smatraju da su nezamenjivi i koji svoje interese stavljaju iznad stranačkih.
Dušan Petrović je delegatima poručio da će se svom snagom zalagati za debatu u stranci, ali i za to da svaka doneta odluka bude i sprovedena.
Jelena Trivan je obećala da će, ukoliko dobije poverenje delegata, raditi na tome da što više žena bude zastupljeno u strančkim i držanim organima, a ne da budu samo "kvota".
Dragan Šutanovac je izrazio uverenje da će DS nakon izbora biti još snažnija. "Niko danas ne može da bude poražen, jer bi to bio poraz DS", poručio je Šutanovac.
Glasanje elektronskim putem
Na skupštini se glasalo tajno elektronskim putem ali je računarski sistem pao pa su delegati nastavili glasanje na tradicionalni način, što je prouzrokovalo kašnjenje u objavljivanju rezultata. Birani su: predsednika, pet potpredsednika, predsednika Političkog saveta, stalne članove Glavnog odbora, Statutarnu komisiju i Nadzorni odbor DS-a.
Boris Tadić bio je jedini kandidat za predsednika stranke.
Kandidati za pet potpredsedničkih mesta bili su Dušan Petrović, Dragan Šutanovac, Bojan Pajtić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Jelena Trivan. Jedino se za Jelenu Trivan i Bojana Pajtića unapred znalo da će biti izabrani - po ključu među potpredsednicima moraju biti jedna žena i predstavnik Vojvodine.
Funkcioner DS Slobodan Homen rekao je da je povukao svoju kandidaturu za člana Predsedništva DS jer smatra "da je opšti interes iznad ličnih ambicija". Homen je kandidaturu prepustio Zoranu Alimpiću.
Homen je rekao da DS postoji zbog Srbije, a ne obrnuto, i da zato ta partija treba da se posveti suzbijanju kriminala i korupcije i učini sve da se donesu dobri zakoni i povećaju plate u Srbiji.
Prema izvorima stranke, DS ima oko 130.000 članova i ključna je članica vladajuće koalicije koju još čine G17 Plus, SPS-PUPS-JS, SDP, SPO, SDA Sandžaka.
U Vladi Srbije demokrate imaju premijera i većinu ministara (12), vlast u Vojvodini i Beogradu i u oko 120 lokalnih samouprava.
