Izvor: Blic, 14.Mar.2012, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đilas pravi zakon: Bez političara i upravnih odbora u javnim preduzećima
Gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke Dragan Đilas uputio je predsedniku Srbije Borisu Tadiću i članovima Glavnog odbora stranke predlog zakona čije bi usvajanje moglo da bude prvi korak ka departizaciji javnih preduzeća. Đilas predlaže ukidanje upravnih odbora, uvođenje nadzornih, kao i stroge kriterijume za izbor direktora, koji bi bili birani na javnim konkursima.
Predlog zakona koji je Đilas uputio vrhu Demokratske stranke, a do kojeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je došao „Blic", ne zabranjuje stranačkim funkcionerima da dođu na čelo jednog javnog preduzeća, ali su uslovi za izbor vodećih ljudi u državnim firmama toliko rigorozni da omogućuju samo stručnjacima da se nađu na tim funkcijama. Tako zamenik predsednika Demokratske stranke, umesto upravnih odbora u kojima sede partijski kadrovi, predlaže uvođenje nadzornih odbora, čiji članovi mogu da budu samo „lica s visokom stručnom spremom, odnosno stručnjaci u jednoj ili više oblasti iz javnog preduzeća". Njih bira Vlada Republike Srbije, i to na period četiri godine.
„Imenovanje treba da osigura kompetentnost i odsustvo sukoba interesa. U nadzorni odbor ne može da se imenuje onaj ko je osuđivan na kaznu zatvora od najmanje tri meseca", stoji u objašnjenju ovog predloga zakona.
Đilas: Želim istu funkciju
Zamenik predsednika Demokratske stranke i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je da i u narednom mandatu želi da bude prvi čovek glavnog grada kako bi njegov tim dovršio započete poslove.
On je kazao da neće biti jednostavno i lako da ponovo osvoji gradonačelnički mandat, budući da je Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, ozbiljan protivkandidat.
U njemu se navodi i da ovo telo treba da nadzire zakonitost i uspešnost poslovanja, rad direktora, da odlučuje o prodaji i kupovini akcija, da donosi statut preduzeća, odlučuje o raspodeli dobiti i slično.
Stroge uslove mora da zadovolji i generalni direktor jedne državne firme. I dok u važećem zakonu nisu predviđeni kriterijumi koje bi kandidat za tu poziciju morao da ispuni, Đilasovim predlogom je predviđeno da direktor može da bude samo onaj ko ispunjava uslove za članstvo u nadzornom odboru i ko ima najmanje pet godina iskustva u jednoj ili više oblasti iz delatnosti javnog preduzeća. I njegova ovlašćenja su veća, pa on sam „utvrđuje i vodi poslovnu politiku, odlučuje o investicionim programima i merilima za investiciona ulaganja, donosi dugoročni i srednjoročni plan rada i razvoja", ali i snosi najveću odgovornost za neuspeh. Đilasov predlog zakona predviđa da se direktor bira na četiri godine, i to putem javnog konkursa koji sprovodi nadzorni odbor, kojem je i podređen.
Velika novina u odnosu na aktuelni Zakon o javnim preduzećima je uvođenje novog organa - specijalizovanog subjekta koji bi sprovodio sam izborni postupak direktora, za šta bi prethodno morao da dobije ovlašćenja od Vlade Srbije.
„Specijalizovani subjekat bi ocenjivao stručnu osposobljenost, znanja i veštine svakog kandidata. Od tih rezultata presudno bi zavisio položaj kandidata u daljem toku postupka javnog konkursa", piše u predlogu zakona.
U njemu, takođe, stoji da bi ovaj organ za to trebalo da bude ovlašćen pre objavljivanja konkursa, kao i da se mora nalaziti na listi Vlade Srbije.
Ukoliko bi ovaj predlog bio usvojen u Skupštini Srbije, osnivački akti i statuti preduzeća morali bi da budu usklađeni s novim zakonom u roku od 30 dana od njegovog stupanja na snagu, a automatski bi se brisali upravni odbori. Rok od mesec dana imala bi i Vlada Srbije da donese neophodne uredbe, dok bi nadzorni odbori bili imenovani posle mesec i po dana od usvajanja novih propisa.
.jpg)
