Izvor: Blic, 24.Dec.2011, 00:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demontaža poretka zla
Jelena Simeunović, sestra ubijenog sudije Nebojše Simeunovića, odbila je da primi posthumno i zadocnelo priznanje svom bratu, kojeg državni zločinci, uoči 5. oktobra 2000, nisu mogli nagovoriti da izvrši naređenje Slobodana Miloševića i potpiše nalog za hapšenje grupe „unutrašnjih neprijatelja“, među njima i Borisa Tadića. Sestra neće nagradu mrtvom bratu, nego traži da država otkrije njegove ubice. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ovako je, najverovatnije, bilo. Časnog i hrabrog sudiju ugurali su u isti kombi DB sa Ibarske magistrale, u kombi u koji su ubacili i Ivana Stambolića i odvezli ga do pripremljene krečane na Fruškoj gori. Jeleninog brata zadavili su u kombiju i bacili ga u reku. Dva meseca kasnije, kad je Dunav na obalu izbacio žrtvu, naredbodavac zločina više nije bio šef države, a njegova netaknuta DB javila je Jeleni da je njen brat izvršio samoubistvo! Da je sudija Simeunović potpisao nalog za hapšenje, bio bi živ. Možda bi u kombiju završio Boris Tadić. On je prošle godine obišao sudijin grob i naložio da budu pronađene ubice čoveka koji je u temelje nove, demokratske i evropske Srbije položio svoju glavu.
Ponadala se pravdi sestra Jelena. Lako i brzo se u tajnim dokumentima DB (nove BIA) moglo saznati koje je dželate Milošević poslao do sudije Simeunovića i gde su oni danas. Godina prođe, a taj dan ne dođe. Još dugo, dugo, čekaće Jelena dan koji čekaju desetine i stotine sestara, majki, očeva, braće i siročadi, kojima najdraže smaknuše iste ubice. Zašto? Zato što su vođe tadašnje demokratske opozicije, uoči 5. oktobra 2000. sklopile pakt sa piramidom državnih zločina, temeljom i krovom Miloševićevog poretka, da se ukloni samo on, ali ne i oni, diktatorova Sekuritatea, Gestapo, KGB... Obećavana demontaža poretka zla svela se na paradne promene. Građevina je ostala netaknuta. Sprečena je primena jedva izglasanog zakona o lustraciji, uz objašnjenje da je lustracija nemoguća bez otvaranja tajnih dosijea, a tajna dosijea neće da otvore.
Šef države je, i to javno, izdao nalog da budu pronađene ubice sudije Simeunovića. Naredio vranama da traže vrane. Oni su svuda. U BIA, u tužilaštvu, u sudovima, ministarstvima, mnogim medijima, u parlamentu, među advokatima, vladikama, biznismenima, akademicima, narko-dilerima, analitičarima, u strankama, oni su sa švercerima, kraj kosovskih balvana... Njihovo zlo je tajno i zaštićeno, čak i kada je javno. Njihova imena izbacuju se iz krivičnih prijava i optužnica, a greškom završene istrage, kao u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, sklanjaju se u fioku.
Dan pravde, kome se možda još nada sudijina sestra Jelena, udaljava se od nje. Srbiji se primiče dan trijumfalnog „povratka otpisanih", koji nijednog minuta za minulih 11 godina (osim za trajanja akcije „Sablja") nisu ni bili otpisani. Postavili su barikade prema Evropi. Najteže je obavljeno. Evrope su se jedino i plašili.
Pogledaj vesti o: Ibarska magistrala
