Blog: Bašta Balkana, 10.Avg.2016, 05:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trag – Slobodan Kostić
Kad zeleno nebo zarije trule zube u selo i gomilu krastavih zvezda sruči na moju izbu, uzimam štap i haljine; preko lešina aždaja, sakatih utvara; za likom i grehom pretka bez nade, pođem, sa strahom, upletenim u mrežu običaja, sa sažaljenjem za urečene životinje, čije kosti, zaglibljene u blato, od zapaha podrhtavaju — i otpočnem da pevam.
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Bašta Balkana. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Bašta Balkana. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.
