Izvor: Politika, 04.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti humani, stariji zaobilaze punktove
Od ukupnog broja davalaca 80 odsto su muškarci, a preostalih 20 procenata žene. – Pojedini građani i po 160 puta dali krv
Veliki broj ljudi mogao se juče videti u baštama kafića, na šetalištima, ispred i u radnjama sa raznobojnim krpicama. Ipak, malo je bilo spremnih da pomognu drugima i to samo u nekoliko minuta. Zato je sugrađane na mestima koja su određena za davanje krvi bilo teško videti. Izgleda da je većina zaboravila na trenutke kada im je neka od dragih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osoba bila u životnoj opasnosti i kada su želeli sve da urade za nju.
"Tvojih pet minuta nečiji ceo život" – slogan je kojim se građani danima pozivaju da daju krv u transfuziološkom autobusu na Trgu Republike i na drugim punktovima u gradu gde dežuraju ekipe Instituta za transfuziju. Ova poruka upućuje na ono što se dobija ukoliko se na ovakvim mestima sugrađanin malo zadrži. Dragocena tečnost zdravstvenim centrima je potrebna cele godine, ali se njen nedostatak najviše primećuje leti.
Tako se juče na Trgu Republike moglo videti dvadesetčetvoro ljudi spremnih da daju krv. Posle pregleda zdravstvenog stanja, njih oko 16 bilo je sposobno da ostvari ovaj humani čin. Građani su do transfuziološkog autobusa uglavnom svraćali u ranim jutarnjim satima. Prema rečima dežurnih medicinara na Trgu Republike, najažurniji su bili tridesetogodišnjaci.
– Krv dajem prvi put, a pokušavao sam da to uradim i ranije, ali mi lekari zbog lošeg zdravstvenog stanja to nisu dozvolili. Imam 19 godina, a sa ovakvim oblikom humanosti nastaviću i dalje – rekao je Bojan Arsić.
I drugi punktovi gde se sprovodila ova akcija nisu se mogli pohvaliti gužvom. Građani koje smo zatekli na licu mesta uglavnom su rekli da se često odazivaju akcijama. Ipak, najvećem broju njih povod je bilo kritično zdravstveno stanje bližnjih.
– Sestra mi je u bolnici i, da bi bila operisana, potrebna joj je krv. Zato sam danas, sa ostalim članovima porodice, došla ovde – iskreno je Marija objasnila razlog dolaska na mesto na Vračaru, gde je dežurala transfuziološka ekipa.
Snežana Drašković, direktor Instituta za transfuziju, kaže da su "pokrivene" sve potrebe pacijenata u Kliničkom centru Srbije, Institutu za majku i dete i Univerzitetskoj dečjoj klinici.
– Deficit krvi i dalje postoji, ali situacija nije baš katastrofalna. Dobar je odziv humanih ljudi na bazenima, ali je slabiji u transfuziološkom autobusu. Imamo najviše dvodnevne rezerve dragocene tečnosti, a bilo bi dobro da ih imamo za više dana. Jedino se odlažu operacije koje nisu hitne, poput onih u ortopediji. Ukoliko je neko čekao četiri meseca na operaciju kuka, može da sačeka još nekoliko dana. Kada bi svi po šest puta u životu dali krv, imali bismo je i previše – istakla je Draškovićeva.
Prema nekim podacima, u ovoj godini je za 2.000 veći broj davalaca među studentskom populacijom, ali su se ovog humanog gesta, zbog ukidanja nekih beneficija, odrekli stariji ljudi iz velikih društvenih preduzeća. Neki građani su se i 160 puta odazvali apelima. Od ukupnog broja davalaca, 80 odsto su muškarci koji mogu krv da daju svaka tri meseca, a preostalih 20 procenata žene koje transfuziološke centre mogu da posete svakog četvrtog meseca. Najčešći davalac je pripadnik jačeg pola, ima između 30 i 35 godina i srednju školsku spremu. Trebalo bi da nagrada za ljude u radnom odnosu koji daju krv bude dva dana plaćenog odsustva.
L. Đorić - D. Davidov
[objavljeno: 04.08.2006.]
