Izvor: Politika, 25.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šahtovi usred butika
Kanalizacija se izliva u galerije, prodavnice i druge objekte koji su nikli iz podruma u centru prestonice
Sa nedavnim izlivanjem kanalizacije u depo ULUS-a u Knez Mihailovoj ulici u javnost je izašla priča da su fekalne i kišne instalacije na najpopularnijoj gradskoj štrafti rađene još pre Prvog svetskog rata, kada je uređivan ovaj deo grada. Kanalizacione cevi na Dorćolu, Vračaru i Terazijama takođe su starije od pola veka, one u Bulevaru kralja Aleksandra postavljene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su između dva rata, ali za razliku od vodovodnih, koje teže odolevaju zubu vremena, ove „starice”, kaže Zoran Matić, šef kanalizacione mreže u centralnoj zoni, poprilično su očuvane.
Pravljene su od keramike, a radnici „Vodovoda i kanalizacije” i danas na njima nalaze pečate austrijskih i francuskih firmi iz prošlog veka koje su ih izrađivale. Najstarija kanalizaciona mreža u gradskom jezgru postavljena je na Kalemegdanu, radili su je Austrougari i ima već dva veka.
– Njeno održavanje nije u nadležnosti „Vodovoda i kanalizacije”, ali znamo da je u pojedinim delovima u veoma lošem stanju. Kako se grad širio tako je dobijao i sve moderniju mrežu i dok je ona u centru najstarija, tako udaljenije opštine imaju savremeniji kanalizacioni sistem – objasnio je Matić.
Izlivanje fekalija u ULUS otkrilo je da su u 19. veku imali pomalo čudan stil gradnje kanalizacije, jer se šahtovi nalaze u podrumskim prostorijama zdanja. Pokazalo se da su mnogi od tih podruma pretvoreni u poslovni prostor, a da su se šahtovski otvori izgubili ispod uglancanih podova. U galeriji ULUS-a poklopac šahta bio je prekriven statuom, a slična situacija dogodila se, priseća se Matić, i kod izlivanja fekalija na uglu ulica Kneza Miloša i Birčaninove.
– Uzaludno smo neko vreme pokušavali da pronađemo šaht, a onda shvatili da je on prekriven mermernim podom u jednom od luksuznih butika. Nije bilo druge nego da izbušimo rupu usred radnje, koja bi u stvari trebalo da bude podrum. Ovakve stvari se događaju i kada adaptiraju podrume u stanove – objasnio je Matić.
Gde god se zgrada u najužem gradskom jezgru nalazi uz trotoar, tu su i šahtovi u podrumu, kažu u „Vodovodu”, što znači da brojni luksuzni butici i kafići na dva nivoa, od Terazija do Kalemegdana, između rafova i stolova kriju šahtove.
– Najveći problem je što u toj zoni, kojoj pripada i depo ULUS-a, kanalizacija nema zaštitnu kaskadu, odnosno nije izdignuta za 60 centimetara od zemlje, pa nema ni prevencije od izlivanja. „Vodovod” održava fekalne i kišne instalacije na ulici i do prvog čvora u zgradi, a one u domaćinstvima stanari ili preduzeće koje angažuju za to. Cevi o kojima mi brinemo su u dobrom stanju, ali probleme unutar zgrada sem stanara u Knez Mihailovoj i Ulici kralja Milana i na Terazijama imaju i oni oko Železničke stanice i Karađorđevoj, kao i Dorćolci. Kod njih, u zoni od Ulice cara Dušana ka Dunavu, događa se da se nivo reke podigne iznad kanalizacionog. Izlivanje fekalija sprečavamo zahvaljujući crpnoj stanici kojom usisavamo kanalizacione vode i direktno ih šaljemo u Dunav. Dobro je da smo renovirali tu stanicu, inače u takvim situacijama kada reka nadođe ne bismo znali kako da se odbranimo od kanalizacionih voda – kaže Matić.
Gradske vlasti svake godine odvajaju pozamašnu sumu za razvoj kanalizacione mreže, ali dosta se radi na njenom uređenju u obodnim naseljima. Iz budžeta Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda ove godine za uređenje kanalizacije i pratećih objekata je obezbeđeno 3,3 milijarde dinara.
– Nameravamo i da uložimo ozbiljna sredstva u izgradnju kanalizacione mreže, a posle toga i u izgradnju fabrika za preradu otpadnih voda. Želja nam je da Beograd ponovo postane centar jugoistočne Evrope jer mu to mesto prema svim parametrima pripada – istakao je gradonačelnik Dragan Đilas prilikom nedavnog prijema delegacije francuskih privrednika i Žan-Fransoa Terala, ambasadora Francuske.
D. Jokić
[objavljeno: 26/08/2009]
